Izvor: Politika, 21.Maj.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još dve i po godine rata
Lideri NATO-a na samitu u Čikagu pokazali žurbu da izađu iz Avganistana i održe koheziju u savezu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U uobičajenom dekoru za skupove ove vrste – obračune policije sa antiglobalistima i anarhistima – u Čikagu je juče završen veliki samit NATO-a, koji je okupio ne samo lidere 28 članica saveza, već i 22 države partnera i još neke aktere, poput predsednike Avganistana i Pakistana.
Glavni fokus bio je upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Avganistan i ozvaničenje nove strategije po kojoj NATO tamošnji rat, koji je zašao u svoju drugu deceniju, treba da privede kraju do kraja 2014.
To međutim ne bi značilo i potpuno napuštanje te nesrećne zemlje u kojoj ratovanje ne prestaje već više od tri decenije. Prema sporazumu koji je predsednik Barak Obama potpisao sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem, SAD će svoje vojno prisustvo u neborbenim formacijama, zadržati i deset godina potom, sve do kraja 2024.
Saglasnost o završetku rata postignuta je još ranije: samit u Čikagu je trebalo samo to da overi, ali su se u međuvremenu pojavili novi problemi koji su narušili princip alijanse „ulazimo zajedno, izlazimo zajedno”.
U Francuskoj je predsednika Nikolu Sarkozija (”Sarko Amerikanaca”) zamenio socijalista Fransoa Oland, koji je rešio da ispuni svoje predizborno obećanje da 3.400 francuskih vojnika iz Avganistana izvuče već do kraja ove godine.
Slične pritiske trpe i drugi evropski saveznici, jer ovaj rat nigde nije popularan, a pogotovo nije dobrodošao zato što u svim evropskim zemljama opterećuje ionako prenapregnute budžete.
Zbog toga je Obama na velikim mukama u ubeđivanju saveznika da podmire približno trećinu budžeta od 4,1 milijarde dolara, koliko će posle 2014. koštati izdržavanje avganistanske vojske i policije. Ostalo će podmirivati specijalne stavke iz računa američke vlade.
Pored ovog, samit je bio opterećen i problemima koje Obama ima sa svojim nominalno glavnim partnerom u „ratu protiv terora”, Pakistanom, koji odbija da otvori svoje puteve za savezničko snabdevanje avganistanskog korpusa, zatvorene za to prošlog novembra, kada su američkim raketama greškom ubijena 24 pakistanska vojnika u jednoj pograničnoj kasarni.
Pakistan sada traži da drumarina po kontejneru poskupi 30 puta, što je za Pentagon i saveznike neprihvatljivo. Trupe se sada snabdevaju severnim koridorima, koji idu preko Rusije i centralnoazijskih zemalja, što je dva i po puta skuplje nego što je do novembra bilo u Avganistanu.
Pakistan je veoma bitan i za povlačenje, koje podrazumeva transport i teške opreme.
Ubeđivanje predsednika Asifa Ali Zardarija, koji je u Čikago pozvan ne bi li se odobrovoljio, nije pomoglo, a američko nezadovoljstvo zbog toga videlo se i u protokolu: dok je predsednik Karzai razgovarao sa Obamom, Zardarija je primila samo šefica diplomatije Hilari Klinton.
Od drugih tema na dnevnom redu bila je i raketna odbrana u Evropi, zvanično pravdana opasnošću od napada iz Irana, koja je kontroverzna ne samo zbog protivljenja Rusije zabrinute da to slabi njene potencijale „odvraćanja”, već i zbog toga što će biti skuplja nego što je prvobitno najavljivano.
Troškovi su postali delikatno pitanje saveza, što se jasno videlo tokom operacije u Libiji, NATO intervencije koju prvi put nije predvodila Amerika, ali je uprkos tome podmirila najveći deo njenog računa. Evropljani su bez municije ostali već posle nekoliko nedelja, a cela akcija protiv pukovnika Gadafija zavisila je od američkog navođenja.
Amerikanci odavno gunđaju i zbog toga što za svoj vojni budžet odvajaju četiri odsto od BNP-a, dok Evropljani za iste svrhe u proseku obezbeđuju samo 1,6 odsto.
Avganistan je otvorio i staro pitanje svrhe i smisla ovog pakta, najvećeg i najdugotrajnijeg u istoriji, pošto ga je kraj hladnog rata ostavio bez misije zbog koje je stvoren: da parira pretnji sovjetskog bloka.
To su dileme o kojima će se raspravljati i posle ovog samita, na kome se jasno videlo da će biti teško obezbediti da se pred odškrinutim vratima za izlaz iz Avganistana ne stvori velika gužva.
M. Mišić
objavljeno: 22.05.2012.
