Izvor: Politika, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jirži Dinstbir: Polako s Kosmetom
Nekoliko zemalja EU nudi Srbiji ispod stola rešenja da se pokrajini ne da puna nezavisnost, tvrdi bivši češki ministar
Specijalno za "Politiku"
Prag, 17. oktobra – "Prošle nedelje u Beograd je stigla jesen. Bilo je tmurno i stalno je kišilo. Hladnoća je zahvatila i političku scenu, intelektualne debate i raspoloženje javnosti. 'Najveća tema za Srbiju je Kosovo', rekao mi je premijer Koštunica. Isto kao i predsednik Tadić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslanici srpskog parlamenta i beogradski intelektualci koji su spadali među vodeće borce protiv Miloševićevog režima."
Tako počinje članak o Kosovu i Metohiji u današnjem "Pravu" bivšeg čehoslovačkog ministra spoljnih poslova i izaslanika OUN za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji, sada kandidata za predsednika Češke, Jiržija Dinstbira.
"Srbija je došla do granice mogućih kompromisa. Nudi Kosovu potpunu unutrašnju samoupravu. Insistira samo na očuvanju teritorijalnog integriteta srpske države. Otcepljenje Kosova bi ojačalo nacionalističke radikale uz koje su često i stotine hiljade izbeglica iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Zagovornici demokratskog razvoja posvetili su dosta energije ubeđivanju Srba da je nemoguće prema etničkim principima menjati granice s Hrvatskom i Bosnom. Kako onda danas mogu objasniti njihovu promenu po tom osnovu? Prema poslanici iz G17 plus, građani će teško razumeti kako to Evropa oduzima demokratskoj vlasti Kosovo. Vide u tome miniranje procesa demokratizacije.
Priznanje nezavisnosti bi bilo kršenje već ugroženog međunarodnog prava. Prema Helsinškim sporazumima, granice je moguće menjati samo sporazumom svih učesnika. Srbi se pitaju kako će povratak na etničke principe 19. veka uticati na odnose u Bosni i Hercegovini, u Vojvodini ili Kurdistanu. Izjednačavaju otrgnuće Kosova sa odsecanjem pograničnih oblasti Čehoslovačke u Minhenu", objašnjava Dinstbir.
On objašnjava da je situacija u pokrajini takva da "ni Haškom tribunalu, prema Karli del Ponte, ne uspeva da osudi zločince iz OVK".
"Neki svedoci su ubijeni, drugi odustaju od svojih izjava. Predsednik spoljnopolitičkog odbora parlamenta Dragoljub Mićunović strahuje da bi Kosmet i njegova okolina mogli postati novi Liban. Ministar Slobodan Samardžić upozorio je da Kosmet utiče i na ostale teme, među njima i zaključivanje sporazuma o pridruživanju sa EU koji je pripremljen za parafiranje. Srpski političari znaju da bi Srbija bez Evrope ostala izolovana. Čak 70 posto Srba podržava stupanje u EU, ali ne moraju ostati naklonjeni Evropi ako im se uzme Kosovo.
Štaviše, preti da Kosovo bude korišćeno kao neka vrsta narednog pritiska na Beograd, sličnog onom kad se radi o izručivanju generala Mladića Hagu", piše češki političar i dodaje da su "Srbi od nekoliko zemalja EU dobili u poslednja dva–tri meseca pet–šest raznih predloga ispod stola".
"Neki računaju sa srpskim suverenitetom, drugi s rešenjem tipa Beneluksa, čak i sa Crnom Gorom. Takođe i u SAD postoji određeno razumevanje za izvesnu institucionalnu vezu Srbije s Kosovom. Zato još uvek postoji nekakav prostor za razumnu politiku... Donošenju neodgovornih odluka o Balkanu protive se i u Češkoj, kao i Slovačkoj i drugde. Moguće je uzdati se da nećemo žuriti da pokvarimo odnose, jer Češka može igrati umirujuću i posredničku ulogu u uključivanju jugoistočne Evrope u evropske integracije", zaključuje Jirži Dinstbir.
Milan Lazarević
[objavljeno: 18.10.2007.]
