Izvor: Politika, 05.Jan.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezik Devleti alije
Redžep Erdogan traži da se na turske visoke škole vrati verzija jezika iz vremena Osmanske carevine
Vladajući turski islamisti otvoreno ugrožavaju temelje sekularne republike stvorene na ruševinama osmanske teokratije kada je islam bio proteran iz javnog života i ukinut kalifat, izvršena jezička reforma, a tradicionalno versko oblačenje zamenjeno evropskim.
Osećajući se posle decenije na vlasti dovoljno snažnim, islamisti vladajuće Partije pravde i razvoja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (AKP) sve češće udaraju na legat oca savremene Turske Mustafe Kemala Ataturka, promovišući ambiciju nacionalne budućnosti u njenoj imperijalnoj osmanskoj prošlosti.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je posle tri premijerska mandata na ovaj položaj izabran u avgustu, ne odustaje od namere da Tursku udalji od nasleđa kemalizma i uvodi sve više islamskih vrednosti u svakodnevni život.
Erdogan sada traži da se na visoke škole vrati verzija turskog jezika iz vremena Devleti alije, osmanske države. Nacionalni obrazovni savet nedavno je odlučio da osmanski treba da se uči na islamskim visokim školama, koje obučavaju imame, a kao izborni predmet i na drugim srednjim školama.
Taj jezik bio je mešavina arapskog, turskog i persijskog, pisan arapskim. Ataturk je, reformišući Tursku, arapsko pismo 1928. zamenio latiničnim, dok su arapske i farsi reči sistematski zamenjivane nemačkim i francuskim.
Sve reforme Kemal-paše imale su za cilj da „bolesnika sa Bosfora” približe Evropi. Ukidanje osmanskog bilo je najsloženije jer je gotovo preko noći nacija morala da uči novo pismo, ali promena je uspela i vrhunac doživela kada je 2006. Orhan Pamuk dobio Nobelovu nagradu za književnost upravo na savremenom turskom.
Erdoganu je sve u vezi sa osmanskom imperijom izvor ponosa, čak simbolična inspiracija njegove spoljne politike. Njega Evropa sve manje interesuje, iako je Turska još od 2005. kandidat za članstvo u EU. Predsednik svoj politički kapital i dalje namerava da troši uz nostalgičnu islamizaciju Turske i njeno okretanje ka područjima kojima je nekada vladao sultan.
Uvođenje stare forme turskog biće sprovedeno „dopadalo se to nekome ili ne”, izjavio je predsednik obraćajući se Verskom savetu. Ton i način u skladu su sa doživljajem Erdogana kao autoritarnog „sultana”, dok je istovremeno još jednom potvrđeno da AKP – svojevremeno promotor individualnih sloboda – sada zastupa ultrakonzervativnu religioznu agendu. „Različiti nastavni programi i obrazovni sistemi, pritisci sekularizma i, posebno, efekti globalizacije s kojima se Turska suočava, promenili su i oštetili religiozni život društva”, smatra Nedždet Subaši, visoki zvaničnik Generalnog direktorata za verske poslove (Dijanet). „Religija se posebno uči između šest i deset godina.”
Erdogan se odazvao pozivu. Predsednik zahtev brani argumentom da mlade generacije ne izgube kontakt sa svojim kulturnim nasleđem, ali je jasno da se radi o udaru na lingvistički temelj savremene Turske.
Iako postupna ali uporna islamizacija Turske izaziva otpore kako u zemlji, tako i na Zapadu, vlasti u Ankari ne popuštaju. Erdogan je, radi odbrane moralne čistote, pokrenuo reforme čiji je rezultat veliki rast verskog obrazovanja.
Učenici osnovnih škola novu školsku nedelju ne počinju nacionalističkim sloganom iz Ataturkovih vremena: „Ja sam Turčin”. Versko obrazovanje je od pre dve godine dopušteno u višim razredima osnovnih škola iako je dotle važilo samo za gimnazijalce. Razgovaraće se o uvođenju te vrste nastave tokom čitavog osnovnog obrazovanja, ali i po obdaništima.
Samo ove godine u škole „imam hatip” upisano je gotovo milion đaka, dok ih je 2002, kada je AKP prvi put došao na vlast, bilo tek 65.000. Unija učitelja koja je pod okriljem AKP, imala je 2003. oko 18.000 članova, danas 280.000. Dečaci i devojčice su odvojeni, a podučavanju islama posvećeno je 13 sati nedeljno, mimo verske nastave, učenja arapskog i proučavanju Kurana i života proroka Muhameda.
U septembru je vlada ukinula deceniju dugu zabranu nošenja ženskih prekrivki glave, hidžaba, na državnim srednjim školama. Televizija koja emituje popularni šou kažnjena je nedavno sa 145.000 evra jer je prikazala segment u kome muževi igraju sa drugim ženama dok njihove zaprepašćene supruge to posmatraju. „Suprotno javnom moralu i strukturi turske porodice.” Druga televizija kažnjena je zbog „suviše strastvenog poljupca”.
Posle decenijske debate povodom zahteva 15 miliona Kurda da se obrazuju na sopstvenom jeziku – kurdski se ni danas ne uči po državnim školama – Turska je uklizala u još jednu vruću jezičku debatu koja se tiče karaktera države. „Njegov (Erdoganov) pravi cilj je da poravna račune sa sekularizmom i republikom”, zaključuje predstavnik za štampu glavne opozicione Republikanske narodne partije.
Turski „postmoderni građanski rat”, kako sukob islamista i sekularista naziva uvodničar „Hurijeta”, nastavlja da stvara konfuziju, ali i da nagoveštava šta će vladajuća turska elita ponuditi biračima na izborima juna naredne godine.
Da li će Erdoganova Turska uskoro vratiti i fes, tradicionalnu mušku kapu koju je Ataturk zabranio i zamenio evropskim šeširom? U zemlji koja danas studentima hotelijerstva zabranjuje da uče kako se serviraju alkoholna pića, sve je moguće.
Boško Jakšić
objavljeno: 05.01.2015.
