Izvor: Politika, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezičak na saborskoj vagi
Posle velikih hrvatskih vojnih akcija 1995. godine poznatih pod šifrom "Bljesak" i "Oluja" srpski narod je uglavnom nestao s prostora Hrvatske, a ono nešto što ih je ostalo i što im je posle više godina dozvoljeno da se vrate iz izbeglištva prevedeno je u nacionalnu manjinu. Međutim, Srbi nisu nestali i iz Hrvatskog sabora, već naprotiv – ona njihova tri zagarantovana manjinska zastupnika na podeljenoj hrvatskoj političkoj sceni sada čine onaj jezičak koji bi i posle ovih izbora mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da prevagne ili barem učvrsti stabilnost buduće vlade bez obzira koja je opcija formira. Kako li bi to tek izgledalo da su Srbi ostali u Hrvatskoj makar i u približnom broju onom uoči proteklog rata tema je o kojoj se ne govori, ali nije zgoreg ponekad se toga podsetiti.
Najistaknutiji među tom trojicom je dr Milorad Pupovac, kojeg ovih neizvesnih postizbornih dana najčešće pitaju kome će se srpski zastupnici prikloniti i dati podršku za formiranje vlade – da li HDZ-u ili SDP-u – i šta postavljaju kao političku cenu za tu svoju odluku.
"Podrška srpskih zastupnika zavisi od toga ko može da sastavi bolju vladu za opšte interese Hrvatske i srpske zajednice, kao i o tome ko može da sastavi stabilnu vladu koja će garantovati političku stabilnost zemlje" – odgovara Pupovac i precizira da hrvatske stranke treba prethodno da razreše tu bitnu stvar kome pripada mandat za sastav vlade, pa će srpski zastupnici onda doneti svoju odluku u interesu srpske zajednice u RH.
Radi se tu o kontinuitetu jedne politike, koju je Pupovac u nekim sličnim dilemama, kada je govorio o položaju Srba u Hrvatskoj, pre dve godine ovako objasnio: "Mi smo se kao manjina opredelili za politiku da svoje probleme rešavamo tako da gradimo i državu u kojoj živimo. Mi smo i zbog toga učinili sve da Hrvatska dobije početak pregovora o pridruživanju Evropi, te da naši problemi i otvorena pitanja ne budu prepreka nego podsticaj za to da Hrvatska postane članica Unije, da može započeti pregovore. Da smo se drugačijom politikom vodili i ponašali i mi i Hrvatska bismo ostali zarobljenici tih otvorenih brojnih pitanja i ratne politike."
Pre četiri godine na tragu takve politike SDSS je posle izbora sklopio politički sporazum s HDZ-om i time učvrstio Sanaderovu vladu, ali je u proteklom mandatu ispunjen tek deo onog što je HDZ zauzvrat obećao u poboljšanju položaja srpske zajednice u Hrvatskoj. Na kraju su se kritike na Pupovca i SDSS uoči proteklih izbora sručile i iz redova samih Srba, koji su zaključili da se tu radilo o "trulom koaliranju" iz kojeg su korist izvukli tek pojedinci a ne i cela zajednica, te da se više radilo o "fasadi" nego o iskrenoj političkoj saradnji. Rezultati izbora, međutim, pokazali su da SDSS ima sada veću podršku izborne baze nego na prethodnim izborima, a najviše glasova među 20 kandidata za tri mesta u Saboru bez dileme dobio je upravo Milorad Pupovac.
Rođen pre 52 godine u selu Ceranje Donje koje je na putu od Benkovca prema Pakoštanima, u Ravnim Kotarima, kako voli da kaže samo četiri kilometra iznad Vranskog jezera, Milorad Pupovac je profesor lingvistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a u politiku je ušao krajem osamdesetih godina u vreme rasprava o reformi jugoslovenskog Ustava. Bio je među osnivačima Srpskog demokratskog foruma 1991. godine, ispred kojeg je iste godine u Hagu na mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji podržao nezavisnost Hrvatske uz davanje određene političko-teritorijalne autonomije Srbima. Predsednik je Srpskog narodnog veća i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke, a sada je treći put izabran za zastupnika Hrvatskog sabora.
Ovaj put, kako stvari stoje, vrlo verovatno biće i u hrvatskoj vladi, bez obzira na to da li će je formirati HDZ ili SDP, jer jedan resor za srpske predstavnike na spisku je preduslova SDSS-a za davanje podrške novom mandataru, o čemu su se pozitivno izjasnili i Sanader i Milanović.
[objavljeno: ]
