Izvor: Politika, 10.Nov.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jeftin barel sluti izmenjeni svet

Na­kon tro­go­di­šnjeg pe­ri­o­da re­la­tiv­ne sta­bil­no­sti ce­ne naf­te na svet­skom tr­ži­štu (oko 100 ame­rič­kih  do­la­ra), ba­rel je od ju­na do da­nas na mer­kan­til­nim ber­za­ma po­jev­ti­nio oko 28 od­sto. Na­gli pad ce­ne po­kre­tač­ke si­ro­vi­ne svet­ske in­du­stri­je de­li­mič­no su pod­sta­kli iz­ve­šta­ji o skrom­nom opo­rav­ku glo­bal­ne pri­vre­de i dra­ma­tič­nom po­ra­stu pro­iz­vod­nje u Li­bi­ji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali po­naj­vi­še ne­dav­na ću­dlji­va ob­ja­va Ri­ja­da da je vre­me da se svet na­vik­ne na oset­no ni­žu ce­nu ba­re­la.

Mo­ti­vi naj­ve­ćeg svet­skog iz­vo­zni­ka naf­te da upr­kos pa­du ce­ne cr­nog zla­ta na­sta­vi da za­si­pa tr­ži­šte si­ro­vi­nom, i isto­vre­me­no kup­ci­ma ši­rom sve­ta nu­di po­volj­ni­je pe­tro­a­ran­žma­ne u od­no­su na dru­ge čla­no­ve za­jed­nič­kog kar­te­la, ni­su po­zna­ti. U me­đu­vre­me­nu, da­lji obim pro­iz­vod­nje naf­ta­škog udru­že­nja ko­je is­po­ru­ču­je 40 od­sto naf­te na svet­skom tr­ži­štu, oče­ki­va­na je te­ma pred­sto­je­ćeg sa­mi­ta OPEK-a 27. no­vem­bra u Be­ču.

Po­jev­ti­nje­nje naf­te do­no­si, ina­če, od­re­đe­no olak­ša­nje kod ku­pa­ca ši­rom sve­ta, ali iza­zi­va i mno­go­broj­ne ne­do­u­mi­ce. Ka­ko će na no­vo­na­sta­lu si­tu­a­ci­ju re­a­go­va­ti pro­iz­vo­đa­či iz­van sa­sta­va OPEK-a (npr. Ru­si­ja)? Ko­jim sve pu­te­vi­ma dži­ha­di­sti Islam­ske dr­ža­ve na Sred­njem is­to­ku na­sto­je da pro­da­ju si­ro­vi­nu ko­je su se do­mo­gli? Ova i slič­na pi­ta­nja i di­le­me iz are­ne stra­te­škog bi­zni­sa na­go­ve­šta­va­ju pe­ri­od no­vih pla­ne­tar­nih ne­iz­ve­sno­sti.

                                                                      * * *

An­glo-austra­lij­ska pe­tro­fir­ma iz­vo­zi tek­sa­sku naf­tu bez zva­nič­nog odo­bre­nja Va­šing­to­na. Ki­ne­ska i iran­ska mor­na­ri­ca iz­vo­de ma­ne­vre u Per­sij­skom za­li­vu. Ru­ska pod­mor­ni­ca iz du­bi­na Ark­tič­kog oke­a­na is­pa­lju­je in­ter­kon­ti­nen­tal­nu ra­ke­tu pro­tiv za­mi­šlje­nog ne­pri­ja­te­lja. Tri na­ve­de­na, a na­o­či­gled ne­po­ve­za­na, ne­dav­na do­ga­đa­ja ima­ju je­dan za­jed­nič­ki ime­ni­telj: od le­tos ću­dlji­vo iz­me­nje­na pra­vi­la u are­ni svet­ske tr­go­vi­ne naf­tom.

Naj­no­vi­je po­gla­vlje ne­iz­ve­sno­sti na tr­ži­štu po­kre­tač­ke si­ro­vi­ne svet­ske in­du­stri­je otvo­re­no je sre­di­nom ju­na ka­da je ce­na ba­re­la se­ver­no­a­tlant­skog „bren­ta” sa 119 do­la­ra po­če­la da pa­da. Pro­šlog pet­ka – dan na­kon ob­ja­ve OPEK-a o iz­gle­di­ma svet­ske tr­go­vi­ne naf­tom do 2040. go­di­ne (!) – ba­rel „bren­ta” sa de­cem­bar­skim da­tu­mom is­po­ru­ke na ber­zi u Nju­jor­ku pro­da­vao se za 82,34 do­la­ra.

I dok je pad ce­ne ba­re­la pre­ko le­ta ma­nje-vi­še bio po­ste­pen, od 8. ok­to­bra ce­na svih ti­po­va naf­te iz da­na u dan se su­no­vra­ću­je.

Oki­dač dra­ma­tič­ne pro­me­ne tem­pa u ber­zan­skoj raz­me­ni naf­te i nov­ca bi­la je iz­ja­va ne­i­me­no­va­nih zva­nič­ni­ka Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, vo­de­ćeg svet­skog iz­vo­zni­ka naf­te, na­kon raz­go­vo­ra tog da­na sa ta­ko­đe ne­i­me­no­va­nim sa­go­vor­ni­ci­ma u Nju­jor­ku.

„Vre­me je da se svet na­vik­ne na ce­nu ba­re­la is­pod 80 do­la­ra, mo­žda i ce­lu go­di­nu, dve”, po­ru­ku ano­nim­nih pred­stav­ni­ka Ri­ja­da vo­de­ćim kup­ci­ma u Nju­jor­ku” pre­neo je pr­vi bri­tan­ski Roj­ters.

U op­štem me­te­žu ko­ji od ta­da tra­je me­đu kup­ci­ma ali i pro­dav­ci­ma cr­nog zla­ta, do da­nas ni­je obe­lo­da­nje­no – ko su u stva­ri bi­li uče­sni­ci sud­bo­no­snog raz­go­vo­ra u Nju­jor­ku, i zbog če­ga su za­klju­či­li – ako su se uop­šte slo­ži­li – da je vre­me da se svet na­vik­ne na eru jev­ti­ne naf­te.

Me­đu­na­rod­ne ber­ze i po­li­tič­ki esta­bli­šment na sve če­ti­ri stra­ne sve­ta raz­vi­li su za­tim pre­gršt te­o­ri­ja o mo­ti­vi­ma Ri­ja­da da „iz či­sta mi­ra” – ume­sto osve­do­če­nog sta­bi­li­za­to­ra po­vre­me­nog ne­skla­da iz­me­đu glo­bal­ne tra­žnje i po­nu­de (kao na pri­mer na­kon ha­va­ri­je nu­kle­ar­ke „Fu­ku­ši­ma” ili ra­su­la u Li­bi­ji) po­sta­ne pod­stre­kač ve­li­ke ne­iz­ve­sno­sti. Do ju­če je Ri­jad u slu­ča­ju vi­ška naf­te na glo­bal­nom tr­ži­štu sma­nji­vao pro­iz­vod­nju (zna­čaj­no uti­ču­ći na vred­nost ba­re­la), ovog le­ta od­lu­čio je da upr­kos pa­du ce­ne za­spe svet cr­nim zla­tom.

U me­đu­vre­me­nu, zva­nič­ni Ri­jad ni­jed­nu u ni­zu spe­ku­la­ci­ja o mo­ti­vi­ma sa­mo­stal­ne na­ja­ve ere jev­ti­ne naf­te ni­je ni po­tvr­dio ni de­man­to­vao.

„Me­đu­na­rod­no tr­ži­šte naf­te je do­bro snab­de­ve­no, ba­rel naf­te po ce­ni od 100 do­la­ra pri­hva­tljiv je i za pro­iz­vo­đa­če i za kup­ce”, tvr­dio je Ali el Na­i­mi, mi­ni­star za naf­tu Sa­u­dij­ske Ara­bi­je u pro­le­će 2013. go­di­ne.

(Foto Rojters)

Pro­šlog če­tvrt­ka ge­ne­ral­ni se­kre­tar OPEK-a Ab­du­lah el Ba­dri je pred­sta­vlja­ju­ći glo­bal­nu prog­no­zu raz­vo­ja svet­ske tr­go­vi­ne naf­tom do 2040. go­di­ne upo­zo­rio da je tr­ži­šte da­nas ve­o­ma do­bro snab­de­ve­no.

„Spe­ku­la­ci­je su od­i­gra­le va­žnu ulo­gu u te­ku­ćem oba­ra­nju ce­ne naf­te: pad od 28 od­sto od ju­na je za­bri­nja­va­ju­ći, ali ne­ma raz­lo­ga za pa­ni­ku. Ni­ska ce­na naf­te je na du­že sta­ze neo­dr­ži­va”, iz­ja­vio je Ba­dri.

Šta je on­da mo­glo bi­ti mo­tiv Sa­u­dij­ske Ara­bi­je da na­ja­vi oset­no po­jev­ti­nje­nje naf­te u sle­de­ćoj go­di­ni-dve?

Od­go­vor je, či­ni se, vi­dljiv iz du­go­roč­ne Glo­bal­ne prog­no­ze OPEK-a ko­ja se po­zi­va na mno­go­broj­ne ana­li­ze Uje­di­nje­nih na­ci­ja.

Je­di­no glo­bal­no udru­že­nje pro­iz­vo­đa­ča naf­te za po­če­tak je pri­hva­ti­lo pro­ce­nu UN da će sta­nov­ni­štvo sve­ta sa da­na­šnju 7,1 mi­li­jar­du lju­di do 2040. go­di­ne na­ra­sti na go­to­vo de­vet mi­li­jar­di. Vi­še od 60 od­sto svet­skog sta­nov­ni­štva ži­ve­će u gra­do­vi­ma 2040. go­di­ne, pri če­mu će Azi­ja­ti, želj­ni da se što vi­še kre­ću ko­li­ma, po­ve­ća­ti broj ben­zin­skih auto­mo­bi­la u sa­o­bra­ća­ju za 68 od­sto. Sa­mo Ki­ne­zi će do 2040. go­di­ne po­ku­po­va­ti još 470 mi­li­o­na če­tvo­ro­toč­ka­ša, ra­ču­na OPEK. Upo­re­do sa na­ja­vlje­nom de­mo­graf­skom eks­plo­zi­jom u sle­de­ćih 26 go­di­na, obim glo­bal­ne eko­no­mi­je bi­će 260 od­sto ve­ći ne­go što je bio la­ne, oče­ku­je naf­ta­ški kar­tel.

Te­ži­šte tog enorm­nog bu­du­ćeg pri­vred­nog raz­vo­ja, po OPEK-u, upra­vo se iz­me­šta u pa­ci­fič­ki ba­sen Azi­je ko­ja će bi­ti volj­na da uvo­zi naf­tu iz svih kra­je­va sve­ta, ali po­naj­vi­še sa Sred­njeg is­to­ka, Ru­si­je, Ka­spij­skog re­gi­o­na, Afri­ke.

Tra­žnja naf­te do 2040. go­di­ne po­ra­šće za 60 od­sto, ve­ru­je OPEK, pri če­mu će fo­sil­na go­ri­va osta­ti vo­de­ći iz­vor ener­gi­je u sve­tu. Ukup­na tra­žnja naf­te do 2040. na­ra­šće za 21 mi­li­on ba­re­la dnev­no, na na oko 111 mi­li­o­na mer­nih bu­ri­ća – po­naj­vi­še u pe­tro­he­mij­skom kom­plek­su In­di­je i Ki­ne, sma­tra OPEK.

Na­gla­še­no ru­ži­ča­sta sli­ka pred­sto­je­će sa­rad­nje naf­ta­škog klu­ba u Per­sij­skom za­li­vu sa po­slov­nim part­ne­ri­ma u Azi­ji ba­zi­ra­na je na  ni­zu di­sku­ta­bil­nih hi­po­te­za.

OPEK u Glo­bal­noj pro­ce­ni na­i­me oče­ku­je da će ce­na ba­re­la du­go­roč­no no­mi­nal­no iz­no­si­ti oko 110 ame­rič­kih do­la­ra. Za­tim, da će če­ti­ri de­ce­ni­je sta­ra ame­rič­ka za­bra­na iz­vo­za naf­te osta­ti i da­lje na sna­zi, kao i da će SAD i Ka­na­da do­sti­ći vr­hu­nac pro­iz­vod­nje ener­ge­na­ta 2030. go­di­ne. OPEK prog­no­zi­ra i da Evro­pa – za raz­li­ku od SAD –  za­du­go ne­će ostva­ri­ti znat­ni­ji pri­vred­ni rast. „Bu­du­ća ener­get­ska sta­za EU je ne­ja­sna”, sma­tra OPEK.

U are­ni ova­kvih na­ja­va, oče­ki­va­nja, ne­iz­ve­sno­sti ali i 64 tre­nut­no ak­tiv­na kon­flik­ta ni­sko-sred­njeg in­ten­zi­te­ta ši­rom sve­ta, ko­me du­go­roč­no od­go­va­ra sku­pa naf­ta?

Ano­nim­ni kru­žok oku­pljen u Nju­jor­ku 8. ok­to­bra – jed­nom efekt­nom iz­ja­vom – na­te­rao je svet da se za­gle­da u bu­duć­nost.

Ta­nja Vu­jić 

-------------------------------------------------------------- 

Cr­no zla­to za fi­nan­si­ra­nje dži­ha­di­sta

Naj­ve­ći pro­blem u bor­bi sa Islam­skom dr­ža­vom (po­zna­tom i kao Idil) ni­je nje­no ra­di­kal­no shva­ta­nje isla­ma već ogrom­no bo­gat­stvo ko­jim ras­po­la­že a ko­je naj­ve­ćim de­lom po­ti­če od ile­gal­ne tr­go­vi­ne naf­tom – jed­na je od za­klju­ča­ka ne­dav­no odr­ža­ne di­sku­si­je o fe­no­me­nu Idi­la. Dži­ha­di­sti od pro­da­je naf­te dnev­no za­ra­đu­ju i do tri mi­li­o­na do­la­ra, ali na­čin na ko­ji ova tr­go­vi­na funk­ci­o­ni­še na te­re­nu i da­lje naj­ve­ćim de­lom osta­je mi­ste­ri­ja.

U eks­klu­ziv­noj pri­či sa si­rij­sko-tur­ske gra­ni­ce on­lajn ma­ga­zin „Baz­fid” po­ku­ša­va da ma­kar de­li­mič­no ra­sve­tli uigra­nu ak­ci­ju šver­ca naf­te iz rat­nih pod­ruč­ja.

Re­por­ter „Baz fi­da” pra­ti rad jed­nog od šver­ce­ra, iz­ve­snog Oma­ra, ko­ji ga uvo­di u svet uno­sne tr­go­vi­ne. La­nac tran­spor­ta po­či­nje naj­pre sa Idi­lom či­ji lju­di cr­pe naf­tu iz naf­to­no­snih po­lja ko­ja su za­u­ze­li u Si­ri­ji a po­tom se ona pre­ba­cu­je do gra­ni­ce sa Tur­skom. Po­tom se naf­ta upum­pa­va u ce­vi uko­pa­ne pod ze­mljom či­ji dru­gi kraj iz­bi­ja na tur­skoj te­ri­to­ri­ji gde je pre­u­zi­ma dru­ga gru­pa sa­rad­ni­ka i pu­ni ka­ni­ste­re na­me­nje­ne za pro­da­ju. Lju­di po­put Oma­ra su za­du­že­ni za da­lji tran­sport naf­te do lo­kal­nih tur­skih bi­zni­sme­na ko­ji je pre­pro­da­ju ben­zin­skim pum­pa­ma ili dru­gim tr­gov­ci­ma na cr­nom tr­ži­štu.

Do pro­cva­ta šver­ca naf­te iz Si­ri­je do­šlo je isto­vre­me­no sa ha­o­som ko­ji je za­hva­tio ze­mlju 2011. Od sa­mog po­če­ta­ka su­ko­blja­va­nja opo­zi­ci­je i vla­de Ba­ša­ra el Asa­da bi­lo je ja­sno da će oni ko­ji bu­du kon­tro­li­sa­li naf­to­no­sna po­lja ima­ti pred­nost. Po­bu­nje­ni­ci su ve­o­ma br­zo ot­kri­li ve­li­ke mo­guć­no­sti ko­je otva­ra uno­sna tr­go­vi­na, pa je šverc naf­te u Tur­sku po­stao naj­lak­ši i naj­si­gur­ni­ji na­čin da se br­zo do­đe do po­treb­nog nov­ca.

(Foto Rojters)

I Omar je svo­je­vre­me­no ra­to­vao pro­tiv Asa­da, ali ono što je za­ra­đi­vao kao član po­bu­nje­nič­ke ge­ri­le ni­je bi­lo do­volj­no za ži­vot nje­go­ve po­ro­di­ce. Da­nas je šver­cer za Islam­sku dr­ža­vu, or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja je ote­la deo nje­go­ve ze­mlje, ali ra­ču­ni­ca je ja­sna – od nov­ca ko­ji mu osta­ne ka­da iz­mi­ri sve oba­ve­ze pre­ma Idi­lu nje­go­va po­ro­di­ca mo­že ma­kar pri­stoj­no da ži­vi.

Re­por­ter „Baz­fi­da” na­vo­di da je si­rij­sko-tur­ska gra­ni­ca na­ro­či­to pro­pu­stlji­va za ova­kav vid tr­go­vi­ne, dok na to po­gra­nič­na stra­ža uglav­nom ne re­a­gu­je.

„U pro­šlo­sti, sa­da i ubu­du­će Islam­ska dr­ža­va se ba­vi­la i ba­vi­će se šver­com naf­te u Tur­sku. A stra­ža na gra­ni­ci na to za­tva­ra oči”, tvr­di je­dan od „bi­zni­sme­na” uklju­čen u šver­cer­ski la­nac.

Sa­mo na is­to­ku Si­ri­je Idil kon­tro­li­še 60 od­sto ka­pa­ci­te­ta za pro­iz­vod­nju naf­te. Pro­ce­nju­je se da su va­zdu­šni uda­ri ko­je pred­vo­di Ame­ri­ka za sa­mo 10 od­sto uma­nji­li obim dži­ha­di­stič­ke tr­go­vi­ne naf­tom iz Si­ri­je i Ira­ka. Zbog to­ga ana­li­ti­ča­ri upo­zo­ra­va­ju da bi za efi­ka­snu bro­bu pro­tiv dži­ha­di­sta tre­ba­lo usme­ri­ti ener­gi­ju na pre­se­ca­nje fi­nan­si­ra­nja Idi­la ko­je za sa­da ve­li­kim de­lom za­vi­si od naf­te. Ako bi im se us­kra­ti­la mo­guć­nost za šverc cr­nog zla­ta ve­ro­vat­no vi­še ne bi ima­li ti­tu­lu naj­bo­ga­ti­je te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je na sve­tu, što bi ih na kra­ju uči­ni­lo ra­nji­vi­jim.

D. Vu­ko­tić

-------------------------------------------------------------- 

OPEK na pre­kret­ni­ci

Mi­mo tra­di­ci­je, na re­do­van go­di­šnji sa­sta­nak OPEK-a 27. no­vem­bra u Be­ču ovog pu­ta ni­je po­zvan ni­je­dan pro­iz­vo­đač naf­te iz­van sa­sta­va dva­na­e­sto­čla­nog klu­ba (Al­žir, An­go­la, Ekva­dor, Iran, Irak, Ku­vajt, Li­bi­ja, Ni­ge­ri­ja, Ka­tar, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, UAE i Ve­ne­cu­e­la), ko­ji je ina­če osno­van 1960. go­di­ne u Bag­da­du.

Tre­nu­tak je de­li­ka­tan: sa­da­šnja ce­na naf­te ru­ši bu­džet­ske pla­no­ve naj­ma­nje po­lo­vi­ne čla­ni­ca OPEK-a ko­je su uve­li­ko ra­ču­na­le da će ba­rel idu­će go­di­ne ko­šta­ti 100 do­la­ra. Je­din­stvo unu­tar kar­te­la –ko­ji je 1973. go­di­ne šo­ki­rao svet od­lu­kom da na­kon arap­skog po­ra­za u ra­tu sa Izra­e­lom po­dig­ne ce­nu ba­re­la za 70 od­sto i uve­de naft­ni em­bar­go Za­pa­du – da­nas je na ni­skim gra­na­ma.

Ne­dav­ni apel Ve­ne­cu­e­le da OPEK odr­ži van­red­ni sa­mit da za­u­sta­vi pad ce­ne naf­te, ni­je na­i­šao na raz­u­me­va­nje Sa­u­dij­ske Ara­bi­je. U me­đu­vre­me­nu, je­di­no je Li­bi­ja iza­šla sa zva­nič­nim zah­te­vom da OPEK do­ne­se od­lu­ku o za­jed­nič­kom sma­nje­nju pro­iz­vod­nje, ali uz zah­tev Tri­po­li­ja da ta se­ver­no­a­frič­ka ze­mlja bu­de iz­u­ze­ta zbog oru­ža­nih su­ko­ba oko na­la­zi­šta. Ini­ci­ja­tor oba­ra­nja ce­ne naf­te, zva­nič­ni Ri­jad je uoči pred­sto­je­ćeg sa­mi­ta već na­ja­vio da ne vi­di raz­log da sma­nji pro­iz­vod­nju. Ri­jad je u me­đu­vre­me­nu do­dat­no sni­zio ce­nu naf­te ko­ju pro­da­je u SAD, a kup­ci­ma u Azi­ji po­nu­dio po­volj­ni­je aran­žma­ne od onih ko­je na istom tr­ži­štu nu­de Irak i Ku­vajt.

„Čla­ni­ce OPEK-a ra­tu­ju me­đu so­bom da bi sa­ču­va­le svoj udeo na pre­o­bil­no snab­de­ve­nom tr­ži­štu naf­te”, upo­zo­rio je ne­dav­no da­na irač­ki mi­ni­star ener­ge­ti­ke Adel Ab­dul Mah­di.

U sa­da­šnjem sa­sta­vu, OPEK is­po­ru­ču­je 40 od­sto naf­te na svet­skom tr­ži­štu. T. V.

objavljeno: 10.11.2014.

Nastavak na Politika...