Izvor: Politika, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan prasak, niz lomova
Irak srlja u građanski rat, Severna Koreja izvela eksplozivni atomski test, u Iranu se nazire nešto još opasnije
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 10. oktobra – Šef Bele kuće Džordž Buš često nepravilno izgovori reč "nuklearno", ali ta lična peripetija kao da odražava i šire nevolje američke politike u pristupu svetskim iskušenjima. Nije slučajno što lider ima jezički problem sa stvarima koje njemu i njegovom timu predstavljaju rastući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strateški problem, komentarišu ovdašnji cinici povodom izbijanja krize zbog objave Severne Koreje da je izvršila svoju prvu nuklearnu probu.
Sve je povezano čak i kad izgleda nespojivo – kao muke s rečima i muke s delima – sugerišu danas analitičari, ukazujući da slaba pojedinačna rešenja povezuju međusobno različite slučajeve u kriznu seriju. Pet godina po proglasu da mu je spoljnopolitički prioritet razbijanje "osovine zla", u koje je svrstao Sadamov Irak, teokratiju Irana i komunističku Severnu Koreju, Buš danas doživljava povećane izazove sa sve te tri strane posebno i u celini. Irak srlja u građanski rat, Severna Koreja je izvela eksplozivni atomski test, u Iranu se odavde nazire nešto slično i još opasnije...
U tom trouglu se problemi nadahnjuju jedan drugim – tvrdi "Vašington post" u udarnoj storiji kojom ukazuje, reklo bi se, da je severnokorejski prasak deo niza globalnih lomova, koji proističu jedan iz drugog, iako supersila nastoji da ih tretira kao "slučajeve za sebe, bez univerzalnog značaja", da parafraziramo američki pristup pitanju Kosova i Metohije. Iz studije prestoničkog dnevnika i nekoliko drugih analiza proizlazi da se stvari globalizuju i kad glavni globalizator teži da ih lokalizuje. Registar domino efekta mogao bi, kad se u obzir uzme samo ono što je ovde povodom Severne Koreje uočeno, da izgleda ovako:
1. Napad na Irak pod pretpostavkom, koja se ispostavila pogrešnom, da on poseduje oružje za masovno uništenje, podstakla je planove drugih da do takvog oružja dođu u skladu s pravilom da niko ne napada zemlje koje imaju atomske bombe.
2. Pogoršavanje situacije u Iraku umanjilo je, ističe "Post", kredibilitet diplomatije Amerike i njenu moć da vojno deluje na drugim mestima, što je povećalo "samopouzdanje ostalih otpadničkih zemalja".
3. Pjongjang se inspirisao primerom Islamabada, s kojim je imao nuklearnu vezu, a koji je napravio atomske bombe, izdržao nekoliko godina američkih sankcija da bi ga danas Vašington uvažavao kao jednog od svojih glavnih partnera na frontu protiv terorizma.
4. Iran s pažnjom prati kako će proći severnokorejska nepodobnost i sigurno će u tome naći šansu za dalje jačanje sopstvene vojne, možda i nuklearne moći – prognoziraju vašingtonski eksperti.
5. Nuklearizacija režima Kim Džong Ila podstaći će slične ambicije u okolini, pri čemu bi već rđavo moglo da postane još lošije jer bi "nuklearno oružje u rukama jednog od najgroznijih američkih neprijatelja poslužilo kao povod da nuklearno oružje pribavi i jedan od najvećih američkih prijatelja" (Japan) – piše Dejvid Frum, bivši pisac govora predsednika Buša.
6. Najizolovaniji režim na svetu, za kakav važi severnokorejski, proširio je svoju zatvorenost na globalno polje jer se oglušio o ponude četiri velike sile – u pregovaračkoj šestorci su pored dve Koreje još SAD, Kina, Rusija i Japan – i atomskom probom osporio njihove diplomatske napore.
7. Severnokorejski nuklearni test, ujedno, komplikuje domaću američku scenu pred novembarske parlamentarne izbore: dok vladajući krugovi misle da bi to moglo da ponovo oko njih zbije nacionalne redove pred "novom velikom opasnošću", opozicija smatra da će građani zaključiti kako treba da okrenu leđa republikanskoj spoljnoj politici koja se pokazuje "svuda neuspešnom".
Ovako ili onako, tek stvorio se niz povišenih napetosti, međusobno povezanijih nego što na prvi pogled izgledaju. Uz sve već rečeno, tu je i bliskoistočni hronični košmar koji u raznim modernim varijantama traje već oko šest decenija i smatra se jednim od izvora islamskog ekstremizma, glavnog protivnika Amerike u njenom proklamovanom globalnom ratu protiv terorizma. Pa se sada ispostavlja – lanac drama od Bliskog do Dalekog istoka.
Angažman u istovremenim krizama širom sveta doveo je do nabreklosti sistema u Vašingtonu i do više direktnih izazova koji su takvi da mnogi misle da Bušova administracija ne može sa svima njima da se nosi u ovom trenutku – ocenjuje danas "Njujork tajms". Potreban je novi pristup – sugerišu znalci.
Buš je, doduše, s jednostranosti demonstrirane u slučaju Iraka, prešao na saradnju s partnerima u slučajevima Irana, Libana, sudanske provincije Darfur, kao i Severne Koreje. Pozitivnih rezultata, međutim, uglavnom još nema ili su tanki ili samo ublažavajući posle tragedije.
Trenutno, povodom nuklearizacije Severne Koreje, razmišljanja zvaničnog Vašingtona idu, utisak je, u pet glavnih pravaca: 1. pružanja zaštite saveznicima na Dalekom istoku, 2. pritisak na UN da se Pjongjangu izreknu sankcije ili da ga bar pod takvom pretnjom privoli na pregovore u kojima bi trebalo da prihvati ekonomske pogodnosti a da se odrekne atomskog naoružavanja, 3. sprečavanje transfera nuklearnog materijala iz Pjongjanga drugim "otpadnicima", 4. podsticaj Kini da energičnije utiče na tog svog suseda i 5. jačanje sopstvenog još neusavršenog sistema namenjenog presretanju eventualno ispaljenih severnokorejskih dalekometnih raketa.
Poprilično posla, dakle, oko samo jednog problema, i to u zemlji koja važi za najizolovaniju na svetu. Istovremeno se povećavaju iskušenja u mnogo komunikativnijim sredinama kao što su jug Azije, Bliski a mestimično i istok Evrope. Dok se odavde traže rešenja "od slučaja do slučaja", slučajevi prerastaju u pravilo.
Momčilo Pantelić
-----------------------------------------------------------
Moskva: nije blef
Nuklearna proba izvedena u Koreji nije blef, izjavio je juče u Moskvi Vladimir Dvorkin, bivši šef Četvrtog centralnog naučnoistraživačkog instituta Ministarstva odbrane Rusije.
"Činjenica da je u pitanju nuklearna eksplozija zabeležena je tehničkim sredstvima našeg ministarstva i tu je greška isključena. Nuklearnu eksploziju moguće je precizno razlikovati od detonacije klasičnog eksploziva, bez obzira na njegovu količinu", izjavio je Dvorkin agenciji Interfaks. Prema njegovom tumačenju, "karakteristike nuklearne i klasične eksplozije značajno se razlikuju: prema udarnom talasu, prema njegovom delovanju i prema povratnom talasu".
Akademik Jurij Trutnjov, rukovodilac Federalnog nuklearnog centra u gradu Sarovu, takođe je uveren da je reč o podzemnoj nuklearnoj eksploziji jačine između pet i 15 kilotona. S njim se složio i akademik Nikolaj Ponomarjov-Stepnoj iz "Kurčatovskog instituta".
"Severna Koreja nije ispitivala običnu nego nuklearnu bombu", potvrdio je naučnik.
S. R.
[objavljeno: 11.10.2006.]
