Izvor: Blic, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan - nula za Džordža Buša
Kongres SAD, u čija oba doma većinu čine demokrate, izglasao je juče rano ujutru zakon kojim se odobrava 120 milijardi dolara za finansiranje rata u Iraku, a u kome nema datuma početka povlačenja američkih trupa iz te zemlje. Demokrate su u prvoj verziji zakona koji su izglasala oba doma Kongresa insistirale na datumu povlačenja.
Ovo je velika pobeda za američkog predsednika Džordža Buša, koji je stavio veto na prošli tekst zakona, u kome je pisalo da američke trupe treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se povuku do marta 2008. godine.
Demokrate su ostale podeljene jer je jedan deo njih ipak glasao za zakon kakav je želeo Džordž Buš, inače akt ne bi dobio većinu ni u jednom od domova.
Među onima koji su glasali protiv, nalaze se Nensi Pelozi, predsednica donjeg doma Kongresa, ali i Hilari Klinton i Barak Obama, senatori koji su u trci za kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima novembra 2008. godine.
Svega nekoliko sati pred glasanje u Kongresu, Džordž Buš je dolio ulje na vatru rekavši da se očekuje „vruće leto u Iraku" jer u to vreme operacija snaga Iraka i SAD protiv šiitskih i sunitskih pobunjenika, uključujući i slanje 30.000 novih vojnika SAD, ulazi u kritičnu fazu.
„Možemo očekivati više američkih i iračkih žrtava. Moramo našim trupama pružiti fondove koji su im potrebni kako bi pobedili", rekao je Buš.
Senator Ras Fingold iz Viskonsina rekao je da su demokrate dobile kontrolu nad Kongresom prošle godine zbog svog protivljenja ratu i kompromis je nazvao „porazom."
„Ovo je prvo pravo skretanje u pogrešnom pravcu za nekoliko meseci. Žao mi je zbog toga, i mislim da je to velika greška", rekao je Fingold.
Među umerenim demokratama našao se i lider većine u Senatu Hari Rid, rekavši da predlog zakona ipak predstavlja korak napred ka okončanju četvorogodišnjeg rata u Iraku.
„Stalno smo insistirali kod naših kolega republikanaca da raspravljaju i glasaju o tome kakav je stav naroda prema neuspeloj predsednikovoj politici u Iraku", rekao je Rid i dodao: „I sa svakim korakom koji smo preduzeli rastao je pritisak na predsednika i njegove republikanske saveznike."
Buš je uložio veto na raniju verziju zakona, govoreći da bi određivanje roka za povlačenje značilo određivanje datuma za američki „poraz" u Iraku. Međutim, on se složio da potpiše revidirani zakon, u kome se navodi da će se američka vojska povući jedino ako to od nje bude zahtevala iračka vlada.
Mnoge demokrate su ostale razočarane glasanjem svojih kolega. Džon Edvards, predsednički kandidat i bivši senator iz Severne Karoline, oštro je kritikovao zakon.
„Vašington je danas izneverio Ameriku kada se Kongres predao pred predsednikovim zahtevom za još jednim blanko čekom koji produžava rat u Iraku", izjavio je Edvards.
„Kongres bi odmah trebalo da iskoristi svoju finansijsku moć, kako bi ograničio broj vojnika u Iraku na 100.000, da zaustavi stalno povećavanje broja vojnika i da iznudi trenutno povlačenje 40.000 do 50.000 vojnika, za kojim će uslediti potpuno povlačenje u roku od godinu dana."
Pelozi i drugi demokratski lideri obavezali su se da će nastaviti da zahtevaju završetak rata kada Pentagon krajem godine predstavi budžet za 2008. godinu.
Zbog glasanja mnogi ugledni članovi Demokratske partije našli su se u neprijatnoj situaciji, rizikujući da će izazvati reakcije aktivista antiratnih grupa. U isto vreme, izlažu se i optužbama republikanaca da ne podržavaju američku vojsku ukoliko bi bili protiv tog zakona.
Hilari Klinton je posle glasanja izjavila da „niko ne veruje" u tvrdnje da ona i ostale Demokrate ne podržavaju američke trupe. „Pokušavala sam da ubedim vladu da promeni kurs i da se angažuje oko akcija u Iraku koje bi po mom mišljenju bile mnogo efikasnije, i oni to nisu učinili", rekla je Hilari Klinton.
Mesec april je bio najgori za američke vojnike od početka invazije na Irak marta 2003. godine - poginulo ih je 104. Međutim, mesec maj bi lako mogao da bude još gori, jer ih je u prvih 25 dana meseca poginulo 90. Poslednjih dana, u Iraku dnevno gine od pet do deset američkih vojnika dnevno. Od početka invazije, poginulo je 3.440 američkih vojnika.
Većina Amerikanaca protiv rata
Velika većina Amerikanaca nije optimista o ishodu rata u Iraku, ocenjujući da je invazija Iraka 2003. godine bila greška, rezultati su ankete objavljene preksinoć u Vašingtonu. Najmanje 76 odsto Amerikanaca smatra da je situacija u Iraku loša, a 47 odsto da je veoma loša, navodi se u anketi koje su sproveli televizijska mreža Si-Bi-Es i list „Njujork tajms". Više od 60 odsto ispitanih je reklo da nije trebalo da SAD uđu u rat sa Irakom, dok 35 odsto smatra da su SAD dobro postupile.
Svi predsednikovi ljudi
Pol Vofovic:
Podneo ostavku na mesto predsednika Svetske banke kada se saznalo da je unapredio svoju ljubavnicu i dao joj platu od preko 193.000 dolara. Buš ga je imenovao za predsednika Svetske banke 2005. godine
Donald Ramsfeld:
Predsednik Buš otpustio ministra odbrane zbog toga što je eskalacija rata u Iraku nanela teške gubitke republikancima na izborima na polovini mandata
Tom Dilej:
Vođa republikanske većine u Predstavničkom domu podneo ostavku nakon što je Velika porota u Teksasu podigla protiv njega optužnicu za proneveru para namenjenih kampanji
Iako je Džordž Buš potukao demokrate u Kongresu, njegovi saradnici mu priređuju dosta problema, budući da se od njih traže ostavke, a protiv nekih se vode i sudski procesi. Među njima su i arhitekte rata u Iraku Pol Volfovic i Donald Ramsfeld
Alberto Gonzales:
Javni tužilac suočen zahtevima za ostavku jer je otpustio osam tužilaca iz političkih razloga. Posle 11. septembra naložio praćenje građana bez naloga
DŽordŽ Tenet:
Direktor CIA podnosi ostavku zbog kritika izveštaja koji je sastavio uoči samog rata u Iraku i u kome je rekao da Sadam poseduje oružje za masovno uništavanje
Luis „Skuter" Libi:
Glavni pomoćnik potpredsednika Dika Čejnija, osuđen za ometanje pravde, krivokletstvo i davanje lažnih izjava FBI-ju u vezi sa otkrivanjem identiteta agenta CIA Valeri Plejm. Suprug Plejmove, bivši ambasador Džozef Vilson javno je osporio izjave predsednika Buša kojima pravda rat u Iraku
Porter Gos:
Nakon što je zamenio Teneta na mestu šefa CIA, Buš ga na misteriozan način smenjuje. U korupciju i seksulane skandale su navodno bili upleteni zvaničnici CIA, vojni preduzetnici i kongresmeni
DŽon Bolton:
Povlači se sa mesta američkog ambasadora u UN nakon žestoke borbe u Kongresu.
Bolton je okarakterisan kao „slon otpadnik" koji nije dorastao diplomatskom položaju
Rendi Djuk Kaningem:
Povlači se iz Kongresa nakon što se izjasnio kao kriv za primanje najmanje 2,4 miliona dolara mita od proizvođača vojnih sistema.
Majkl Braun:
Direktor Agencije za upravljanje vanrednim situacijama podnosi ostavku nakon neadekvatnih mera pri saniranju posledica uragana „Katrina"
