Izvor: Politika, 29.Jul.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javašluk oborio avion
Slabo obučena letačka posada, još gore opremljen aerodrom, neadekvatna komunikacija, opšti javašluk, i sve to kombinovano sa lošim vremenskim uslovima, glavni su uzroci prošlogodišnje tragedije aviona „tupoljev 154” u kojoj su poginuli šef poljske države Leh Kačinjski i još 94 osobe.
To je zaključak izveštaja, ispisanog na 328 stranica, koji je juče javnosti predstavila poljska državna komisija, sastavljena od 34 stručnjaka, sa potpukovnikom Robertom Benediktom na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čelu, a koja je imala zadatak da utvrdi sve detalje u vezi sa tragedijom od pre više od godinu dana. Podsetimo, nesreća, u kojoj je izginuo bezmalo kompletan politički vrh Poljske, dogodila se 10. aprila 2010, prilikom pokušaja sletanja predsedničkog aviona na vojni aerodrom u blizini ruskog grada Smolenska.
Rušenje aviona Kačinjskog izazvalo je svojevremeno mnogo spekulacija: od toga da je reč o atentatu i smišljenom delovanju ruske strane, pa do tvrdnji da su nesreću izazvale pogrešne naredbe komandanta vojnog vazduhoplovstva, generala Andžeja Blašika, koji se u trenutku nesreće nalazio u kabini pilota. Kao uzrok se navodilo i insistiranje samog Kačinjskog da avion, i pored nemogućih vremenskih uslova, sleti u Smolensku. Ništa od pomenutog nije potvrđeno, a u višemesečnom prebacivanju krivice sa jedne na drugu stranu – politički odnosi između Varšave i Moskve dovedeni su na najniži nivo.
Prema obelodanjenom nalazu istražne komisije, krivicu za pad predsedničkog „tupoljeva” snose i poljska i ruska strana. Prvo što se navodi jeste to da posada aviona nije bila adekvatno obučena za let u tako teškim uslovima. Takođe, ni oprema instalirana u letelicu nije bila odgovarajuća. Uz to, glavni pilot nije bio dovoljno obučen za prizemljenje aviona u lošim meteorološkim uslovima i, što je takođe važno, bio je jedini član posade koji je, koliko-toliko, mogao da se sporazumeva na ruskom jeziku sa aerodromskim osobljem.
U izveštaju stoji i da je avion leteo previše nisko i prebrzo, „pilot, kopilot i navigator su bili obučeni na brzinu i nisu poštovali propise obuke”, a ni meteorološke informacije nisu bile potpune.
Deo uzroka tragedije nađen je i na zemlji. Sam aerodrom je bio nedopustivo slabo osvetljen, uz sletnu pistu izraslo je drveće nepropisne visine, posada u tornju davala je posadi u avionu pogrešne podatke o pravcu leta i visini...
Treba pomenuti da je ruska strana u više navrata planirala da za javni saobraćaj zatvori aerodrom u Smolensku, ali je on nastavio da funkcioniše zbog toga što su preko njega dolazili svi oni koji su hteli da posete Katinsku šumu, mesto na kojem su sovjetski vojnici 1940. streljali više hiljada poljskih oficira. Upravo na takav put uputio se i predsednik Leh Kačinjski, tog tragičnog 10. aprila. Imajući sve pomenuto u vidu, nema sumnje da bi, eventualno, zatvaranje aerodroma u Smolensku sa poljske strane bilo protumačeno kao ruska provokacija.
Ukratko, kako su konstatovali stručnjaci, uzrok nesreće bilo je spuštanje letelice na nedozvoljenu visinu, pri povišenoj brzini kretanja i u lošim meteorološkim uslovima. Vizuelni kontakt sa zemljom, usled loše signalizacije, bio je nemoguć, kao i prelazak na ponovljeni krug sletanja. Za sve je već bilo kasno. To je i doprinelo udaru aviona u drveće, uništenju levog krila i, konačno – gubitku kontrole nad letelicom i njenom udaru u zemlju. Ipak, čak i u uslovima kakvi su bili na aerodromu kod Smolenska, šema sletanja nije bila takva da ne bi omogućila bezbedno prizemljenje, zaključila je komisija.
Neizvesno je da li će neko odgovarati za učinjene propuste koji su doveli do udesa poljskog predsedničkog aviona. Kako navode pojedini mediji, spisak „osumnjičenih” već je sastavljen. Na njemu je oko 150 imena, ali sva se drže u strogoj tajnosti.
S. Samardžija
objavljeno: 30.07.2011
