Izvor: Blic, 31.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Jastrebovi' nad Irakom
'Jastrebovi' nad Irakom
VAŠINGTON - Posle intervencije u Avganistanu, Amerika se u globalnom ratu protiv terorizma okrenula traženju novih ciljeva. Na to nije trebalo dugo čekati, a ciljeve je 'markirao' lično predsednik Džordž Buš koji je u obraćanju naciji Severnu Koreju, Irak i Iran opisao kao 'osovine zla'.
Dok su Iran i Severna Koreja naizgled ostali po strani, jastrebovi u američkoj administraciji okrenuli su se Iraku, starom dužniku SAD još od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1991. godine kada je okončan Zalivski rat, koji je vodio otac sadašnjeg predsednika Amerike. Trn u oku zvaničnom Vašingtonu je irački lider Sadam Husein, a njegovo nepoštovanje rezolucija Saveta bezbednosti UN dalo je povoda za započinjanje sveobuhvatnih diplomatskih pritisaka, praćenih vojnim pripremama za svrgavanje režima iračkog lidera, što je kao osnovni cilj najavio i sam Buš.
Američki predsednik je nakon delimičnih guvernerskih i izbora za Predstavnički dom Kongresa, na kojima su republikanci osvojili većinu, lako dobio podršku Senata i Kongresa oličenu u zakonu po kojem mu je dato odobrenje da započne rat sa Irakom ukoliko proceni da je to neophodno da bi se odbranili američki intresi. Na međunarodnoj sceni, SAD ipak nisu dobile očekivanu podršku. Osim tradicionalnih saveznika Velike Britanije, Kanade i Australije (naročito posle terorističkih napada na Baliju), Vašington je naišao na prepreku u vidu stavova Kine, Francuske i Rusije, stalnih članica Saveta bezbednosti koje nisu spremne da podrže unilateralnu akciju makar ona bila i od jedine svetske 'supersile'.
U drugoj polovini godine započeli su maratonski pregovori za izglasavanje rezolucije kojom bi se 'artikulisale' težnje SAD, a istovremeno dobio legitimitet pred međunarodnom zajednicom. Rezolucija 1441 je izglasana jednoglasno, a njom je 27. novembra obnovljen rad misije inspektora UN, od Iraka je zatražen spisak sveg naoružanja koje poseduje i određeno da 27. januara Hans Bliks, šef tima UN podnese konačan izveštaj o iračkom naoružanju.
SAD su uporedo sa inspekcijom u Iraku započele da gomilaju trupe u zemljama regiona. Nakon sukoba sa Saudijskom Arabijom ključnu ulogu dobila je Turska, irački severni sused i članica NATO pakta, u kojoj se već nalazi nekoliko hiljada vojnika SAD.
Buš je u strahu od napada biološkim oružjem naredio vakcinaciju armije, radnika javnih službi i običnog stanovništva protiv virusa velikih boginja, a Pentagon je saopštio da je naređeno da u Persijski zaliv bude poslato dodatnih 50.000 vojnika. Posle Božića ovu naredbu je dobilo na desetine hiljada vojnika iz rezervnog sastava, dva nosača aviona i više eskadrila borbenih aviona. Prebacivanje trupa će započeti početkom januara, a njihovo konačno razmeštanje u Kuvajtu, Kataru, Amanu, Omanu, Bahreinu i drugim zemljama očekuje se do kraja januara, kada će SB UN razmatrati izveštaj inspektora iz Bagdada.
