Izvor: Politika, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japan neće u nuklearni klub
Severnokorejska nuklearna proba stavila je na probu reputaciju "jastreba", novoizabranog japanskog premijera Šinzo Abea. Dobra je vest što se pokazalo da je Abe ratobornoj retorici bio skloniji dok nije pre dve nedelje postao šef vlade u Tokiju, a iz Pjongjanga u međuvremenu lansirana nedvosmislena pretnja regionalnoj i globalnoj bezbednosti.
Poznat kao zagovornik ideje da je vreme za promenu japanskog pacifističkog ustava, pisanog 1947. godine u ratom poraženoj, slomljenoj i atomskim bombama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uništenoj zemlji, Abe je verovatno i na iznenađenje mnogih svojih sunarodnika juče u parlamentu naglasio da je za Japan svaka nuklearna opcija isključena.
"Želim da jasno stavim do znanja da neće biti nikakve promene u tri naša antinuklearna principa", prenele su agencije Abeove reči, uz podsećanje da se trojstvo odnosi na zabranu posedovanja, proizvodnje i upotrebe atomskog oružja na japanskoj teritoriji.
Dan ranije, Abe je u Seulu, glavnom gradu Južne Koreje, gde ga je zateklo zvanično saopštenje Pjongjanga, zvučao reskije. "Uzvratićemo nemilosrdno, a Severna Koreja biće odgovorna za sve posledice", izjavio je Abe novinarima napominjući da će Japan eventualne mere početi odmah da razmatra.
Međutim, sudeći po pisanju jučerašnjeg tokijskog "Asahi šimbuna" (izdanje na engleskom), napori Japana trenutno su najpre usmereni ka ekonomskom kažnjavanju Severne Koreje i dodatnim sankcijama.
Tokio je u julu reagovao na severnokorejsko probno lansiranje sedam balističkih raketa koje su završile u Japanskom moru, zabranom pristajanja severnokorejskom teretnom brodu (Man Giong Bong-92 od 96 tona) jednom od najvećih u floti, a sada namerava da zabranu proširi na druge brodove kao i da uvede trgovinski embargo, piše ovaj visokotiražni list.
Uprkos političkim napetostima, trgovinska razmena između dve zemlje održavala se dosad na solidnom nivou, pri čemu je, recimo, čak 40 odsto severnokorejskog izvoza pečurki, ribe, morskih ježeva i sličnih prehrambenih artikala, odlazilo upravo u Japan.
Posle letošnjeg raketnog incidenta, Sjedinjene Države instalirale su u Japanu prve rakete zemlja-vazduh tipa "patriot", što je samo po sebi bilo presedan za ustavno pacifističku zemlju. Japan po slovu postojećeg ustava formalno i nema pravo na armiju, što ne znači da nema i vojsku, ali se tih 240.000 pripadnika nazivaju Snagama samoodbrane.
Ni japanski vojni budžet nije zanemarljiv – iznosi 44 milijarde dolara ili jedan odsto od bruto nacionalnog proizvoda. Ali, zvanično Vašington je taj koji Japanu garantuje vojnu zaštitu.
Šezdeset godina posle poraza u Drugom svetskom ratu, zagovornici novog ustava smatraju da bi pacifizam trebalo da bude sačuvan kao osnovno opredeljenje, ali i da zemlja u vojnom smislu prestane da bude diskriminisana, odnosno da stekne pravo na vojne snage koje bi mogle da budu ravnopravno angažovane i na međunarodnom planu. Smatra se da Japan raspolaže mogućnostima za samostalnu proizvodnju atomske bombe, ali kako navodi Frans pres "bila bi to drastična promena za jedinu zemlju koja je pretrpela nuklearni napad".
Većina Japanaca podržala bi određene ustavne promene, ali ne više od toga, upravo zbog užasnog iskustva. U bombardovanju Hirošime i Nagasakija poginulo je 210.000 ljudi, a posledice na još nerođene generacije nikad neće biti moguće predvideti.
"Za nas koji smo preživeli bombardovanje nezamislivo je da naša zemlja treba da se štiti nuklearnim oružjem", citira AFP Terumija Takanaku, generalnog sekretara Udruženja preživelih. Tanaka je imao 13 godina u vreme bombardovanja Nagasakija 1945. Premijer Abe (52) nije tada ni bio rođen.
D. Dragić
[objavljeno: 11.10.2006.]
