Izvor: Blic, 24.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jak otpor Iraka
Jak otpor Iraka
DOHA - Gotovo jednoglane izjave predsednika SAD i britanskog premijera da 'rat neće biti dobijen preko noći', 'naterale' su dnevnik 'Njujork tajms' i analitičare da se pozabave dosadašnjim učinkom i izgledima za brzo okončanje sukoba.
Munjevit kopneni napad u kojem učestvuju divizije marinaca i komandosa je veliki kontrast u odnosu na Zaivski rat iz 1991, kada su savezničke snage krenule sa kopnenom ofanzivom tek 39 dana vazdušne kampanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bombardovanja.
Operacija 'Iračka sloboda' razlikuje se i po još jednoj važnoj činjenici - stepenu rizika. Naime, kada su saveznici započeli kopnenu ofanzivu 1991. imali su daleko veće snage i limitiran cilj: isterati iračku vojsku iz Kuvajta. Sada su snage daleko manje i Sadam Husein je priteran uz zid, tj. nema odstupnicu. Komadanti su dobro svesni opasnosti koje sa sobom nosi namera iračkog režima da po svaku cenu ostane na vlasti.
Već u ranoj fazi rata Iračani su zapalili naftna polja, kojih samo u južnom delu zemlje odakle je krenula ofanziva ima više od 1.000 u nameri da smanje vidljivost 'neprijateljskim' avionima i sačuvaju svoje trupe udara iz vazduha. To je nateralo komadante da marincima izdaju naređenje da se spreči paljenje polja.
Vazdušni i kopneni napad zapravo je bio predviđen za kraj prošle nedelje, posle nekoliko dana priprema nakon isteka Bušovog ultimatuma i psiholoških operacija. Do pomeranja je došlo jer je predsednik SAD naradio započinjanje napada nakon što nije uspeo 'raketni udar', tj. atentat na Sadama Huseina.
Kako je ostalo da se pre svega na granici Iraka i Kuvajta dovedu u red minirani putevi za tenkove i detaljno isplanira snabdevanje istaknutih jedinica u prvi mah se učinilo da Iračani imaju inicijativu u početnim danima rata. Veoma sporo zauzimanje Um Kasra i ispaljivanje više desetina projektila na Kuvajt, od kojih je jedan eksplodirao manje od 500 metara od štaba Džejmsa T. Konveja, komandanta Prve izviđačke divizije marinaca, panična reakcija i navlačenje gas-maski saveznika svedoče o toj inicijativi. Tada su mnogi vojnici zapravo shvatili da se ne radi o vežbi.
Izostanak drugog, fronta na severu stvara strateški problem SAD, jer Turska nije dozvolila razmeštanje američkih vojnika na svojoj teritoriji. Zabrinjavajuće je i to što je zvanična Ankara izdala odobrenje svojoj armiji da uđe u severni deo Iraka, a kako to područje naseljuju Kurdi, lako može da dođe do otvaranja 'neželjenog sukoba'.
Centralna komanda je saopštila da je i zvanično odustala od otvaranja severnog fronta i da će oprema i ljudstvo 4. pešadijske brigade brodovima iz Sredozemnog mora biti prebačeno u Persijski zaliv i u Irak ući iz Kuvajta. To je ono što ide na ruku Iračanima. Jer se dosadašnja taktika, sporadični napadi i pružanje otpora iz džepova u dubini teritorije pokazala kao uspešna. Koalicione snage se 'razvlače' na velikoj teritoriji i prodiranje se usporava, a konstantno raste broj koalicionih žrtava, jer je za pet dana rata poginulo već 25 vojnika.
Ključ pobede saveznika po svemu sudeći će biti bolje koordinirana akcija kopnenih i vazdušnih udara, dok bi osvajanje Bagdada u trenucima kada je Sadam Husein spreman da se bori do kraja moglo bi da dovede do neželjenog scenarija. Ulične borbe i porast civilnih žrtava svakako neće naići na odobravanje u Vašingtonu, Londonu, Madridu...
