Izvor: B92, 15.Maj.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jačanje dolara
Beograd -- U prethodnih šest dana dolar je ojačao 0,9 odsto u odnosu na evro. To je dobar znak i za evropske ekonomije, koje se, zbog slabog dolara, suočavaju sa sporim ekonomskim rastom.
Visoki zvaničnici Uprave federalnih rezervi najavili su da bi, usled sve veće inflacije, centralna banka mogla da prekine politiiku slabljenja kamatne stope i tako obezbedi dugoročno jačanje dolara. Kreatori američke monetarne politike veruju da bi jačanje dolara moglo biti signal da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << američka ekonomija polako rešava svoje probleme.
Ekonomisti, međutim, ne veruju u takve procene i smatraju da je jačanje dolara još uvek beznačajno.
"Jačanje dolara teško da se može protumačiti kao jačanje američke privrede. Ono bi moralo da bude mnogo veće i da traje mnogo duže da bi se moglo ustanovilti da je to neka tendencija i da je to neki trend, a da nije možda privremenog ili spekulativnog karaktera", kaže ekonomista Nikola Fabris.
Reagujući na finansijsku krizu hipotekarnih kredita, koja je Ameriku dovela do recesije, FED je snizio nivo kamatne stope kako bi podstakao privredni rast i izvoz učinio konkurentnijim.
Odnos dolara i evra, koji je bio 1 prema 1, dostigao je 1,5 dolara za evro, što je ozbiljno ugrozilo evropsku privredu.
"Slabljenje dolara imalo je čitav niz negativnih reperkusija, počevši od toga da se cena nafte izražava u američkim dolarima. Neki analitičari su pokušali da ustanove međuzavisnost i utvrdili su da pad kursa dolara za jedan posto u odnosu na evro dovodi do skoka cene nafte od 3 do 4 dolara", kaže Fabris.
On dodaje da "previše slab dolar šteti evropskim ekonomskim privredama".
"Jer, u takvim uslovima, evropske centralne banke su preuzele na sebe restriktivnu monetarnu politiku, koja, sa jedne strane, znači teže uslove za privredu, a sa druge strane, u takvim uslovima, kada je kurs američkog dolara slabiji u odnosu na evro, to automatski znači da evropske privrede postaju nekonkuretnije jer njihov izvoz postaje skuplji", naveo je on.
Kao evropsko tržište, i srpska privreda izgubila je na konkuretnosti, dok je, sa druge strane, spoljni dug, izražen u dolarima, nominalno značajno smanjen.
Ipak, jačanje dolara Srbija neće u punoj meri osetiti, koliko efekte globalne hipotekarne krize koja je prisutna.
"Pošto je tržište manje likvidno nego što je bilo ranije, prosto, sredstva za investiranje nisu toliko dostupna kao što su bila ranije. A pošto smo mi na začelju neke liste za potencijalne investitore, šansa, mislim da je efekat mnogo veći nego jačanje dolara u budućnosti", kaže Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke.
Pojedini analitičari procenjuju da bi, ukoliko se uspostavi trend jačanja dolara, deo deviznih rezervi Srbije trebalo prebaciti iz evra u američku valutu.
Takva preporuka ide uz upozorenje da je kretanje kursa teško predvideti i da su oni koji se na vreme nisu "izvukli" iz dolara već pretrpeli velike gubitke.
