Izvor: Blic, 05.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja i svet
Nedavno je španski vatrogasac zapalio šumu na jednom od Kanarskih ostrva zaključivši da požara odavno nije bilo i da bi on mogao ostati bez posla. I te kako je uposlio svoje kolege, a sebe je, po svoj prilici, obezbedio da se jedno duže vreme ne mora brinuti za stan i hranu.
S masovnim ubicom iz Jabukovca ova priča po mnogo čemu i nema veze, pre svega zato što niko u tom požaru nije poginuo i što nam se motivacija vatrogasca nekako čini razumljivijom, da ne kažemo racionalnijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od nejasne, mračne motivacije masovnog i nasumičnog ubice. Ali možda upravo u tamnim dubinama ovih priča neke sličnosti postoje.
Pre više od dve hiljade godina jedan Grk u Efesu, mesto u sadašnjoj Turskoj, zapalio je Artemidin hram. Sugrađani ne samo da su ga osudili na smrt i pogubili, već su ga osudili i na zaborav. Bilo je naime, pod pretnjom smrtne kazne, zabranjeno da iko pomene njegovo ime. Budući da ime Herostrata pamtimo do dana današnjeg i da je ono vremenom postalo više od imena, dakle pojam, ova presuda je očigledno bila sasvim bezuspešna.
Povodom ubice iz Jabukovca pričalo se mnogo, a temu za priču pruža i španski vatrogasac. Od slučaja do slučaja, zavisno od okolnosti, možete se hvatati za teškoće tranzicije, surovosti kapitalizma, otuđenje, različite oblike društvene nebrige. Grci i tradicija su verovali da je Herostrat izvršio svoje delo zato da bi sebi obezbedio večnu slavu, u čemu je, nažalost, i uspeo.
Kako god: u svim ovim slučajevima srećemo se s pojedincem koji se postavio nasuprot čitavog sveta koji mu nešto uskraćuje. Slavu, siguran posao, zaštitu od nepravdi. I čovek reaguje zavisno od svoga osećanja i onoga što mu je pod rukom: vatra ili puška, hram, šuma ili komšije. Svet treba naučiti pameti.
Ovaj svet nije lako mesto za život, a nevolja je što je - jedino. Ko nije u svom životu besneo na nanesenu mu nepravdu, ponekad umišljenu ali često stvarnu, ko nije makar načas pomislio da zaslužuje mnogo bolje od onoga što mu se dešava, ko ne poželi da učini nešto besmisleno da bi pokazao svoje, ubeđen je, opravdano ogorčenje, makar da razbije sopstveni tanjir u sopstvenoj kući.
Neki, međutim, odu dalje. Uspevaju ne samo da sami ubijaju i pale, već da i druge nagovore na ovakav poduhvat, da postanu vođe naroda koji se sumanuto zapute u rušilačke poduhvate ostavljajući za sobom spaljenu i pustu zemlju.
Možemo, po volji, to nazivati bolešću ili zlom, ali to jeste ona opasnost koja vreba iz mraka i čije mnogi postanu žrtve, da bi odmah zatim postali dželati. Boreći se protiv zlog sveta sami postanu zlo.
Ponekad, da bi se razlikovali od svojih žrtava, navuku i neku uniformu da bi lakše objavljivali svoju istinu, svoju pravdu.
