Izvor: VOA, 28.Apr.2021, 06:10

Izveštaj Fridom hausa o zemljama u tranziciji: Srbija i Crna Gora drugu godinu zaredom nedemokratske države

Srbija i Crna Gora zadržale su status hibridnih režima - odnosno vlada u tranziciji, zaključak je izveštaja “Zemlje u tranziciji - Antidemokratski zaokret” nevladine organizacije Fridom haus za 2021. godinu - u delu koji se odnosi na područje Zapadnog Balkana. To znači da, drugu godinu zaredom, ne spadaju u kategoriju demokratskih država - već među zemlje u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene. Takva vlast, u jednoj državi, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore. Prema istraživanju Fridom hausa - većina od sedam zapadnobalkanskih zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) svrstano je u kategoriju hibridnih režima ili vlada u tranziciji, osim Hrvatske, koja je označena kao polukonsolidovana demokratija. U delu koji se odnosi na zemlje Zapadnog Balkana ukazano je da su napredak ostvarile Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Nazadovale su Albanija, Kosovo, Crna Gora i Srbija. Njihov trenutni poredak je sledeći: Hrvatska, Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora sa identičnim skorom, Albanija, Kosovo. Izveštaj američke nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu dokument je u kome je istražen i opisan način upravljanja u 29 država bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope. Antidemokratski zaokret Fridom haus konstatuje da se na području Evrope i Evroazije nalazi najmanje demokratskih država u poslednjih 26 godina koliko ta organizacija objavljuje izveštaj “Zemlje u tranziciji”. „Širenje autokratije u Evropi i Evroaziji ima dalekosežne posledice, ne samo za region, već i za svet. Demokratski izabrani lideri zanemaruju demokratiju – stvarajući sopstvenu iskrivljenu stvarnost u namer da konsoliduju i zadrže vlast. Kroz dosadašnje uspehe, ti antidemokratski režimi daju primer i podstiču uspon autoritarnosti u susednim zemljama. Ukoliko izostane kontrola – oni imaju potencijal podrivanja demokratije i legitimizaciju zloupotrebe moći u Evropi i šire”, saopšto je Majkl Abramovic – predsednik nevladine organizacije Fridom haus. Ukazano je da su, kako je navedeno, mađarski model zarobljavanja medija otvoreno primenile vlade sličnih opredeljenja u regionu. “U Srbiji su predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) nadgledali sprovođenje klevetničkih kampanja i provladine propagande, što je doprinelo ubedljivoj pobedi te stranke na izborima i formiranju parlamenta u kom nisu zastpljene sve političke snage 2020. godine”, ukazano je u delu izveštaja Fridom hausa koji se odnosi na Srbiju. Precizirano je da su se nezavisni i kritički mediji suočili sa modelom pritisaka, čija je svrha stavljanje pod državnu kontrolu, primenjenog u Mađarskoj – i u odnosu na tu zemlju u nešto manjoj meri u Srbiji. “Pravna i ekonomska sredstva koriste se za gušenje kritičkih medija – dok se podržava izveštavanje koje je povoljno”, ukazano je u izveštaju Fridom hausa. Srbija je, uz Crnu Goru i Mađarsku, označena kao zemlja koja je nedavno skliznula u kategoriju hibridnih režima, ali, kako je ukazano, još njih hita ka reklasifikaciji. “Zbog toga je utoliko tragičnije kada su opozicione snage u hibridnim režimima primorane da bojkotuju izbore zbog dramatično izmenjenih pravila – kao što se nedavno dogodilo u Gruziji i Srbiji. Iako tako nešto lišava pobednike legitimiteta i ukazuje na ozbiljne zloupotrebe, bojkoti biračima uskraćuju i ono malo preostalih mogućnosti za promene. Izbori ne doprinose uvek napredovanju jedne države iz hibridnog statusa, ali šanse sve svode na nulu – kada niko ništa ne pokuša”, precizirao je Fridom haus u izveštaju. Crnogorski izbori i uticaj na demokratske institucije Istaknuto je da je napredak u posebnoj meri potreban na Balkanu – području na kome, kako je ukazano, demokratija nazaduje u većini zemalja. “Uprkos tome što se tranzicija političke vlasti dogodila u Crnoj Gori 2020. i na Kosovu 2021. i dalje je nejasno hoće li doprineti poboljšanju demokratskih institucija. A bez takve institucionalne transformacije teško je ostvariti bilo kakav vid političkog otvaranja”, precizirano je u izveštaju. U delu dokumenta u kom se pominje Crna Gora – ukazuje se na, kako je naznačeno, značajnu izlaznost na parlamentarnim izborima. “Rekordi su oboreni u Crnoj Gori gde je oko 77 odsto građana sa pravom glasa učestvovalo na izborima. Te brojke su posebno upečatljive u svetlu pandemije Kovida 19 koji je doprineo slaboj izlaznosti u obližnjoj Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Glasači su bili besni. Pozadina promena nakon održanih izbora bili su korupcionaški skandali i druge zloupotrebe moći koji su razotkrili nepočinstva postojećih rukovodstava. Kosovo, Crna Gora, Moldavija i Slovačka imaju daleko najlošiji učinak korupcije u odnosu na ostale države obrađene u izveštaju ‘Zemlje u tranzciji, nego po bilo kom drugom pokazatelju“, navedeno je u dokumentu Fridom hausa. Međutim, okolnosti koje su se dešavale nakon promena u Crnoj Gori, ali i Bosni i Hercegovini (Banjaluci u kojoj je na izborima za gradonačelnika pobedio kandidat opozicije, prim.nov.) stvaraju i razloge za zebnju. “Otežano je bezrezervno slavljenje pobeda opozicije u Banjaluci ili Crnoj Gori, jer su novi gradonačelnik i nova vlada druge prihvatili etnonacionalističke - isključive stavove”, ističe Fridom haus. Podrivanje institucija Kada je reč o ocenama izveštaja o državama Centralne Evrope i Evroazije – u izveštaju Fridom hausa istaknuto da su izabrani lideri država sa tih područja podrivaju institucije koje su im omogućile izbor – odbacujući demokratske norme i promovišući autoritaran način vladavine. Na listi 29 zemalja – najbolje kotirana je Estonija sa učinkom od 84 odsto, Rusija se nalazi među sedam poslednjeplasiranih sa učinkom od 7 procenata. Najlošije pozicionirana država je Turkmenistan sa učinkom od nula posto. “Poljska (sedma pozicija, prim.nov.) i Mađarska (15 pozicija, prim.nov.) pogoršanjem demokratičnosti ističu se u odnosu na ostale zemlje tokom protekle decenije. Stanje u većini zemalja pobrojanih u izveštaju gore je nego pre deset godina”, zaključeno je u dokumentu. Istaknuto je i da je u Rusiji i Belorusiji, koje su u izveštaju kategorisane kao konsolidovani autoritarni režimi, represija znatno osnažena tokom 2020. Fridom haus aludira tu na nasilno razbijanje demonstracija u Belorusiji, pokušaj ubistva ruskog opozicionara Alekseja Navalnog, kao i raspoređivanje ruskih trupa duž granice sa Ukrajinom – što, kako je ukazano, prikazuje da ti režimi ne planiraju skoro povlačenje sa vlasti. „Slabljenje demokratije u Evropi i Evroaziji duboko zabrinjava – posebno u kontekstu uzastopnog petnaestogodišnjeg pogoršanja u oblasti demokratije na globalnom nivou”, stav je Želike Čaki, autorke izveštaja i direktorke istraživanja za Evropu i Evroaziju u Fridom hausu. Ona je primetila i da autoritarnost nije nacionalni problem – već izazov koji se može proširiti na čitava poodručja i kontinente. “Potrebno je da se evropske demokratije i grupe civilnog društva koordinišu u podršci prodemokratskim pokretima u zemljama u kojima autoritarizam dobija na snazi.Promene moraju doći iznutra, ali da bi tim naporima bila pružena šansa i istovremeno zaustavljena nadolazeća antidemokratija - evropske demokratije i njihovi partneri moraju izaći na teren, dati primer i prevazići neistinu da je autokratija održiva alternativa demokratiji”, zaključila je Želike Čaki – stručnjakinja nevladine organizacije Fridom haus. Izveštaj “Zemlje u tranziciji” Fridom hausa je godišnji pregled o demokratskim reformama koje je sprovelo 29, nekada komunističkih država Centralne i Istočne Evrope. Ta nevladina organizacija sastavlja ga i objavljuje od 1995.

Nastavak na VOA...

VOA: Autorka izvještaja Fridom hausa o Crnoj Gori: Nema demokratizacije ako Vlada nije proevropska