Izvor: Politika, 11.Maj.2010, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izrael preti Iranu

Obnova pretnji napadom iz vazduha više je pokušaj balansa zbog prihvatanja američkih uslova: otvaranja mirovnih pregovora sa Palestincima

Iran i Izrael: od bliskih saveznika u vreme dinastije Pahlavija do ogorčenih protivnika od vremena dolaska ajatolaha Homeinija na vlast. Dve države koje su pre pola veka radile na zajedničkom projektu nove rakete, danas raketama prete jedna drugoj, a njihovo neprijateljstvo moglo bi ponovo da zapali čitav Bliski istok.

Izraelska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << armija raspolaže tehnološkim mogućnostima da napadne nuklearna postrojenja u Iranu, za koje veruje da služe proizvodnji atomske bombe, upravo je potvrdio potpredsednik izraelske vlade Moše Ja’alon.

Ništa neobično da je bivši načelnik izraelskog generalštaba odabrao upravo ovaj trenutak da saopšti da je ratno vazduhoplovstvo spremno da izvrši napade na postrojenja u Araku, Esfahanu i Natanzu. Još prošlog aprila londonski „Tajms” je objavio da se „izraelska armija priprema za masivni vazdušni napad na iranska nuklearna postrojenja čim dobije odobrenje nove vlade”.

Administracija Baraka Obame konačno je uspela da reanimira izraelsko-palestinski mirovni proces. Palestinski predsednik Mahmud Abas zvanično je potvrdio da su počeli indirektni pregovori uz američko posredovanje.

Izrael je međutim imao sasvim drukčiji scenario. Vlada premijera Benjamina Netanjahua dugo je Amerikance pokušavala da uveri da „iranska pretnja” predstavlja prvi prioritet Bliskog istoka, i da se tek po otklanjanju te pretnje – uključujući i oružanim napadom – može okrenuti rešavanju konflikta sa Palestincima.

Iako i te kako zaokupljena Iranom, Obamina administracija je zvanično odbacila upotrebu oružja u odnosima sa Teheranom, oslanja se na pooštravanje sankcija UN a od Izraelaca je zatražila da što pre otvore mirovne pregovore sa Palestincima.

Da ne bi izgledalo da je sve sasvim „po američkom”, Ja’alon sada hrabri nemali deo izraelske javnosti koji očekuje da se na iranske pretnje uzvrati najvećom odlučnošću. „Napad je najbolja odbrana”, ponavlja vicepremijer pokušavajući da parira otvaranju pregovora sa Palestincima i da utiša zamenika premijera Dana Meridora koji smatra da u odnosima prema Iranu još ima prostora za diplomatiju.

U Izraelu postoji snažna škola mišljenja koja smatra da Iranu ne treba dopustiti da dođe do atomske bombe i da treba reagovati preventivno. Poput napada na iračku nuklearku Ozirak 1981. i na lokaciju u Siriji 2007. za koju je CIA kasnije tvrdila da krije tajni nuklearni reaktor.

Uprkos američkim upozorenjima na suzdržanost, pobornici ove škole insistiraju na demonstraciji sile prema Iranu koji se danas doživljava kao najveća strateška pretnja izraelske bezbednosti. Podsećaju da Egipat i Irak danas ne predstavljaju neprijatelje, ali da bi oslabljeni Izrael mogao da im dopusti da sutra podrže Palestince u toj meri da oni poraze Izraelce.(/slika2)

Sa više od 200.000 vojnika u državama koje su susedi Irana, vitalno zainteresovani za vojnu i energetsku stabilnost regiona, Amerikanci su u ovoj situaciji faktor odvraćanja. Vašington upozorava Izraelce na moguće katastrofalne posledice jednog ovakvog napada.

Pretnje silom izraelskih jastrebova ne opravdava ni većina u svetu smatrajući da se radi o pokušaju skretanja pažnje sa nerešenog palestinskog pitanja i blokade Gaze.

Islamska Republika ponavlja da u tri decenije svog postojanja nije vodila ni jedan ofanzivni rat, da nema nuklearne vojne ambicije i da ima pravo na mirnodopsku upotrebu atomske energije, ali istovremeno nastavlja sa testovima novih raketa koje mogu da domaše ciljeve u Izraelu. Izrael je „najokrutniji rasistički režim”, provokativno izjavljuje predsednik Mahmud Ahmadinežad.

Ako Izraelci budu gađali Iran, Iranci će uzvratiti napadima. Tvrdi se da je Iran po Izraelu markirao čak 600 različitih ciljeva, a jedan iranski vojni funkcioner je pre godinu dana prvi put precizirao da bi cilj mogla da budu izraelska nuklearna postrojenja u Dimoni. Hezbolasi iz Libana bi se svakako priključili, tim pre ako su, kako se tvrdi, dobili nove rakete od Sirije. Hamas u Gazi ne bi sedeo skrštenih ruku.

Da li Moše Ja’alon ima tehnologiju da spreči uzvratni udar Irana?

Nema sumnje da bi čitav Bliski istok bio uvučen u rat. Razaranje iranskih postrojenja značilo bi povlačenje Irana iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja i pojačavanje oružanog napora, a poprilično nepopularni Ahmadinežadov režim dobio bi snažnu podršku ne samo Iranaca već i muslimanskog sveta.

Da li Izrael to priželjkuje? Da li Netanjahu želi rat na nekoliko frontova? Možda će se Izrael zaista osloniti na „tehnološku superiornost” o kojoj jezikom sile govore neki njegovi lideri. Možda će se podsetiti svojih trijumfalnih vojevanja 1948. ili 1967, ali vremena su se umnogome promenila.

Najveća promena je što Amerikanci kažu „ne” i što nemaju nameru da u ovom slučaju podrže svog često nepoćudnog strateškog saveznika i one Izraelce što kažu da „Huseinu Obami” ne treba dopustiti da Izraelu diktira šta da radi.

Boško Jakšić

[objavljeno: 12.05.2010.]

Nastavak na Politika...