Izvor: Blic, 13.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrael na potezu
Izrael na potezu
Oči svetske javnosti ponovo su usmerene ka Bliskom istoku. Od Moskve, preko Brisela i Londona do Vašingtona postavlja se samo jedno pitanje - da li će posle smrti Jasera Arafata višedecenijski sukob Palestinaca i Jevreja biti konačno okončan ili će uslediti novi talas nasilja.
Odgovor na to pitanje daće vreme, ali je već sada izvesno da su obe strane stavljene na najveće iskušenje u bliskoj istoriji. Palestinci, koji su Arafatovu vlast podelili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << između četvorice njegovih najbližih saradnika, moraju da dokažu da su u stanju da kontrolišu terorističke grupe i spreče samoubilačke napade na Izrael. Na drugoj strani, Izrael, koji je do sada tvrdio da je Arafat jedina prepreka ka mirovnom sporazumu, mora da ponudi Palestincima opipljiv sporazum koji svakako neće naići na podršku veoma jakih desničarskih partija pri ionako nestabilnoj poziciji izraelskog premijera Arijela Šarona. Sastanak Blera i Buša
Treći faktor predstavlja međunarodna zajednica od koje se očekuje da mirovni proces pokrene sa nulte tačke. Ne sačekavši ni da Arafat bude sahranjen, predsednik SAD Džordž Buš i britanski premijer Toni Bler održali su sastanak u Vašingtonu, a glavna tema bio je mir na Bliskom istoku. Posle skupe avanture u Iraku - rata koji se oteo kontroli - Bler insistira na tome da Buš pomogne u jačanju palestinske autonomije pre svega u oblastima bezbednosti, ekonomije, političkih i civilnih struktura. U Londonu postoji opravdan strah da će povlačenje izraelske vojske iz pojasa Gaze dovesti do destabilizacije i vakuuma u vlasti na palestinskoj teritoriji, gde bi uticaj mogle da preuzmu militantne grupe poput Hamasa, Islamskog džihada i Fataha.
Bela kuća tvrdi da nikada nije odustala od mirovnog plana 'Putokaz ka miru', kojim je predviđeno da Palestinci dobiju nezavisnu državu naredne godine. Taj plan je tokom poslednje dve godine stopiran, jer je iz pregovora bio isključen najuticajniji Palestinac - Jaser Arafat.
EU podržava palestinu
'Naša vizija su dve države na Bliskom istoku. Palestina i Izrael, koje žive jedna pored druge, u miru. Mislim da imamo šanse to da postignemo', rekao je Buš.
Administracija u Vašingtonu smatra da je došlo do pozitivnih pomaka ka konačnom miru. Prvo, Arafata više nema, i drugo - povlačenje izraelske vojske iz jevrejskih naselja.
'Najgori mogući scenario jeste da se pažnja međunarodne zajednice fokusira na Irak i na mišljenje da put do Jerusalima vodi preko Bagdada' , kaže Džulijan Smit, zamenik direktora vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije.
Kako ocenjuje američka agencija za strateška istraživanja Stratfor, Arafatova smrt neće promeniti odnos EU prema Izraelu i bliskoistočnom mirovnom procesu. Jedan od ključnih razloga za to jeste antipatija Evrope prema Izraelu. Popularnost Izraela u evropskoj javnosti opada.
Izrael uživa snažnu političku i ekonomsku podršku SAD, a neki lideri EU, pre svega Francuska, Nemačka i Španija, žele po svaku cenu da se suprotstave američkom uticaju na Bliskom istoku.
Izrael nije neosetljiv na te promene u odnosima. Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova navelo je u izveštaju u oktobru da bi Izrael mogao da dospe na 'kurs sukobljavanja sa EU' i da bi u najboljem slučaju došlo do 'trvenja u izraelsko-evropskim odnosima'.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da bi, posle smrti Jasera Arafata, Vašington trebalo da preduzme 'konstruktivne korake' u bliskoistočnom mirovnom procesu. A. P. - Agencije
