Izvor: Politika, 24.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrael kriv za ratne zločine
Postoje jasni dokazi o neprimerenim napadima na ciljeve bez odabira
Prema izveštajima agencija
LONDON – Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel" (AI) optužila je juče Izrael za ratne zločine.
U izveštaju "Izrael/Liban: Namerno uništavanje ili 'kolateralna šteta'? Izraelski napadi na civilnu infrastrukturu" navodi se da je Izrael prekršio međunarodno pravo, jer je namerno ciljao na civile tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedavnih sukoba sa muslimanskom radikalnom grupom Hezbolah i dodaje da jevrejska država može biti optužena za ratne zločine.
Izrael tvrdi da na njegovoj meti nisu bili civili i da je upozoravao da svi koji ne učestvuju u borbama treba da napuste jug Libana. Takođe je optužio Hezbolah da je iz civilnih oblasti ispaljivao rakete.
AI je pozvao Ujedinjene nacije da hitno započnu nezavisnu istragu o tome da li su obe strane prekršile međunarodne zakone o zaštiti ljudskih prava.
"Amnesti" u svom izveštaju navodi da je u periodu između 12. jula i 14. avgusta, kada je na snagu stupilo krhko primirje pod posredstvom UN, Izrael izveo više od 7.000 vazdušnih napada na 7.000 ciljeva.
U isto vreme izraelska mornarica izvela je još 2.500 bombardovanja i ispalila nepoznat broj raketa dugog dometa na južni Liban.
U napadima je poginulo više od 1.000 ljudi – od kojih jedna trećina dece – dok je više od 4.000 ranjeno, a 970.000 osoba, odnosno jedna četvrtina stanovništva, bilo je primorano da pobegne na sever.
"Mnoga od kršenja međunarodnih prava iznesenih u ovom izveštaju predstavljaju ratne zločine i pokreću pojedinačnu krivičnu odgovornost", tvrdi ova međunarodna organizacija sa sedištem u Londonu.
Libanska vlada procenila je, kako se navodi, da je 31 ključno postrojenje, od aerodroma do elektrana, vodovoda i kanalizacije, kompletno ili delimično uništeno, kao što je to slučaj i sa 80 mostova i 94 autoputa.
Pogođeno je više od 25 benzinskih pumpi i još 900 firmi, a više od 30.000 domova, kancelarija i prodavnica sravnjeno je sa zemljom.
Procenjuje se da je ukupna šteta 3,5 milijardi dolara – dve milijarde za građevine i 1,5 milijardi za infrastrukturu.
U najnovijoj publikaciji, AI ukazuje da je ovakvo izraelsko uništavanje bilo integralni deo njegove vojne strategije u Libanu, a ne "kolateralna šteta" koja je bila posledica opravdanog napada na vojne ciljeve, kao i da takva izjava Izraela nije uverljiva.
"Tvrdnje Izraela da su napadi na infrastrukturu bili opravdani očigledno je i jasno da su pogrešne. Mnoga od kršenja međunarodnih prava navedenih u našem izveštaju predstavljaju ratni zločin, uključujući direktne, neodmerene, nasumične i nesrazmerne napade, pogotovo na civile. Dokazi jasno pokazuju da je opsežno uništavanje elektrana i postrojenja za vodu, kao i transportne infrastrukture, koja je od vitalnog značaja za dostavljanje hrane i druge humanitarne pomoći, bilo namerno i da je predstavljalo integralni deo vojne strategije", izjavila je Kejt Gilmor, izvršni zamenik generalnog sekretara "Amnesti internešenela".
Izraelska vlada, međutim, tvrdi da su na njenoj meti bili Hezbolah i njegova pomoćna postrojenja, a da je do štete nanete civilnoj infrastrukturi došlo zbog toga što je Hezbolah civilno stanovništvo koristio kao "ljudski štit".
Celokupan izveštaj "Izrael/Liban: Namerno uništavanje ili 'kolateralna šteta'? Izraelski napadi na civilnu infrastrukturu" zasnovan je na informacijama iz prve ruke, koje su sakupile istraživačke misije AI u Libanu i Izraelu, uključujući intervjue sa desetinama žrtava, zvaničnika UN, izraelskih snaga odbrane i libanske vlade, kao i zvanične izjave i novinske izveštaje.
"Razmere razaranja su bile neverovatne", izjavila je jedan od istraživača "Amnesti internešenala" i koautor izveštaja Donatela Rovera, koja je bila u Libanu tokom rata. "Postoje jasni dokazi o neprimerenim napadima na ciljeve bez odabira", istakla je ona.
"Amnesti internešenel" navodi da je međunarodno pravo kršio i Hezbolah i da će o napadima Hezbolaha na Izrael sačiniti poseban izveštaj.
S. St.
[objavljeno: 24.08.2006.]
