Izvor: Blic, 20.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrael bi da protera Arafata
Izrael bi da protera Arafata
JERUSALIM (Rojters-BBC)- Izraelski ministar odbrane Šaul Mofaz zapretio je juče da će proterati Jasera Arafata ako, kako se izrazio, nastavi da deluje kao prepreka mirovnom procesu.
Izraelski list 'Haaretz' navodi da je Mofaz rekao da bi u ovoj fazi proterivanje Arafata bilo pogrešan korak, jer bi svet to video kao izraelsko remećenje mirovnog procesa kako bi doživeo neuspeh. Ipak, izraelski ministar odbrane je dodao da ako Arafat >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nastavi da blokira mirovne poteze dok se njegov premijer Abu Mazen bori protiv terorizma, neće biti alternative koracima u cilju deportacije palestinskog lidera.
Izraelski premijer Arijel Šaron je posle nedeljnog napada u kojem je sedam osoba poginulo otkazao planiranu posetu Vašingtonu.
Izrael je za seriju napada optužio palestinskog lidera Jasera Arafata, zabranivši mu da prima strane lidere i delegacije, istovremeno izrazivši spremnost da se nastave pregovori sa novoizabranim premijerom Mahmudom Abasom. Izolacija Arafata usledila je na insistiranje SAD da je neophodna podela vlasti na palestinskim teritorijama, kako bi se zaustavila Intifada, ustanak koji traje već 31 mesec.
Šaron se na hitnom sastanku svog kabineta usprotivio predlogu nekih ministara da se Arafat protera, što je do sada u nekoliko navrata bila jedna od opcija kao obračun sa militantnim palestinskim grupama.
Izrael je takođe saopštio da će zatvoriti granicu sa Zapadnom obalom i pojasom Gaze. U izraelskoj armiji kažu da je reč o potpunom zatvaranju granice i da nijednom Palestincu neće biti dozvoljeno da uđe u Izrael ili da ga napusti.
Inače, pred zatvaranje ovog broja javljeno je o eksploziji u jednom tržnom centru na severu Izraela. Poginulo je četvoro ljudi, a njih petnaestoro teško povređeno. Detalji mirovnog plana
Prva faza (do kraja maja 2003) - Kraj svih terorističkih aktivnosti, normalizacija života na palestinskim teritorijama, politička reforma u palestinskim strukturama vlasti. Povlačenje izraelske vojske sa palestinskih teritorija, ukidanje aktivnosti u jevrejskim naseljima, palestinski izbori.
Druga faza (jun-decembar 2003) - Formiranje nezavisne palestinske države, međunarodna konferencija i organizovanje međunarodnog posmatračkog tima koji bi nadgledao izvršenje mirovnog plana 'Put ka miru'.
Treća faza (2004-2005) - Druga međunarodna konferencija, postizanje sporazuma o konačnom kraju konflikta, sporazum o razgraničenju, o Jerusalimu, statusu izbeglica i naseljima, dogovor bi trebalo da potpišu i arapske države sa Bliskog istoka sa Izraelom. MAHMUD ABAS
Poznatiji i kao Abu Mazen, generalni sekretar PLO, novi je palestinski premijer koga je Arafat morao da izabere na insistiranje SAD. On je rođen u Safedu, palestinskom gradu kojim su upravljali Britanci 1935. godine i jedan je od retkih preživelih osnivača Fataha. Veoma inteligentan Abu Mazen je studirao pravo u Egiptu, pre nego što je doktorirao u Moskvi. Dok je bio u egzilu u Kataru tokom kasnih pedesetih regrutovao je Palestince za borbu. Postao je popularan zbog jednostavnog načina života koji je vodio, uvek je bio čovek iz senke gde je izgradio mrežu korisnih kontakata. U PLO je 1980. godine postao zadužen sa nacionalno pitanje i odnose sa međunarodnom zajednicom. Kao pragmatični lider učestvovao je u započinjanju dijaloga sa lavičarskim jevrejskim strankama, a jedan je od arhitekata mirovnog sporazuma u Oslu. Zalaže se za zaustavljanje napada na Jevreje, zbog čega je i zapao za oko međunarodnim instancama. JASER ARAFAT
Već decenijama je palestinski lider simbol borbe palestinskog naroda za ostvarivanje sna - države Palestine. Ipak, njegovo patološko odbijanje da deli vlast dovelo je do toga da mu popularnost opadne. On insistira na tome da je rođen u Jerusalimu iako se to dogodilo u Egiptu 1929. godine. U egzilu 1959. godine u Kuvajtu osniva Fatah, najveću militantnu grupu u PLO. Nakon dve godine, postao je lider PLO. Njegov jedini cilj od početka bila je nezavisna država Palestina čiji bi on bio predsednik. Najveću grešku Arafat je napravio 1990. godine kada je podržao iračkog predsednika Sadama Huseina, što je dovelo do smanjivanja priliva novca iz naftom bogatih zalivskih država. Posle Zalivskog rata ostao je usamljen i morao je da postigne mirovni plan sa Izraelom. Postoji velika šansa da Arafat umre pre nego što postigne svoj životni cilj, a ukoliko se to dogodi, on će biti ruina koju će mnogi kriviti zbog neostvarivanja cilja. On je briljantan lider, ali loš organizator i pregovarač.
