Izvor: Blic, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izlivena nafta uništila turistički raj
Preko 100 brodova i na hiljade vojnika i dobrovoljaca angažovano je na čišćenju obale Južne Koreje od najgoreg izlivanja nafte u istoriji te zemlje, izazvanog sudarom teretnog broda i tankera, koji se u petak dogodio 150 kilometara jugozapadno od Seula.
Smrdljiva mrlja od 2,7 miliona galona nafte protegla se duž 17 kilometara obale i stigla do prelepe plaže Malipo, nacionalnog parka i farme ostriga, preteći da postane jedna od najvećih ekoloških katastrofa.
Lokalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stanovništvo korpama i lopatama izbacuje guste naslage sirove nafte, a obalska straža se pod visokim talasima i jakim vetrom bori da suzbije širenje mrlje, duge 20 kilometara, a duboke desetka santimetara. Ona je već usmrtila veliki broj riba i galebova. Od posledica incidenta strahuje i više od 4.000 morskih farmera koji uzgajaju razne vrste školjki i drugih morskih plodova. Težak udarac zadat je i turizmu oblasti koju je prošle godine posetilo 20 miliona turista.
Prema informacijama lokalnih medija, više od 6.500 ljudi radi od ranog jutra, uz 1.840 pripadnika obalske straže. Činimo sve da sprečimo najgore, kazao je predstavnik obalske straže Riju Hung.
Južnokorejski ministar pomorstva Kang Mu Hjun pocenio je da će biti potrebno najmanje mesec dana da se očisti obala.
Vlada je proglasila stanje elementarne nepogode i nekoliko priobalnih oblasti. U Seulu je premijer Južne Koreje Han Dak Su održao specijalnu sednicu vlade posvećenu katastrofi i merama za njeno saniranje. Procenjuje se da će otklanjanje posledica katastrofe koštati oko 2,5 milijardi dolara, dok će ukupna cena, uključujući očekivane novčane kazne i potraživanje namirenja, premašiti 9,5 milijardi dolara.
Policija ispituje zvaničnike kompanije „Samsung hevi indastriz", vlasnika teretnog broda koji je probio rupu u tankeru „Hebei Spirit", kao i vlasnika i posadu tankera. Ogromni brod je čekao nedaleko od luke da istovari oko 260.000 tona sirove nafte sa Bliskog istoka kad ga je udarila barža.
O problemu hitne potreba zaštite čovekove sredine već drugu nedelju raspravljaju predstavnici 188 zemalja na samitu o globalnom otopljavanju, koji se održava na indonežanskom ostrvu Bali.
Na konferenciji pod okriljem UN preko 10.000 ekologa, klimatologa i državnih zvaničnika od 3. do 14. decembra traže načina kako da do 2009. osmisle novi protokol o sprečavanju emisije štetnih gasova u atmosferu, umesto važećeg iz Kjota, koji obavezuje 36 najvećih industrijskih zemalja da skromnim merama smanje efekat staklene bašte.
Ali sporazum iz Kjota, koji ističe 2012, nije potpisao jedan najvećih zagađivača - Sjedinjene Države koje ni na Baliju ne pokazuju spremnost da prihvate bilo kakve obavezne kvote. Nismo spremni na to, otvoreno je rekao predstavnik Stejt departmenta Harlan Votson i dodao da SAD razrađuju svoj plan smanjenja emisije štetnih gasova, koji će izneti sredinom iduće godine.
Vašington se zalaže za dobrovoljne ekološke napore u kojima će zemlje svaka za sebe odlučivati kako da doprinesu globalnoj zaštiti čovekove sredine. Američki predsednik Džordž Buš je u septembru pozvao 16 ekonomskih sila, među kojima su evropske zemlje, Japan, Kina i Indija, da razmotre međunarodni program smanjenja karbon-dioksida i ostalih gasova krivih za globalno otopoljavanje. Ekolozi, međutim, tvrde da Bušova administracija koristi te paralelne razgovore da bi potkopala dugotrajne pregovore UN o protokolu iz Kjota. EU se obavezala da će smanjiti emisije štetnih gasova za 20 odsto do 2020, što se traži i od SAD.
U jeku konferencije, u subotu su širom sveta održane demonstracije u znak podrške koordiniranim naporima konferencije UN na Baliju. Takvi skupovi su održani u Austriji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Turskoj i na samom Baliju.
Solarni taksi
Švajcarac Luis Palmer zaputio se 3. jula iz svoje zemlje vozilom na solarnu energiju i, putujući preko pustinja i gradova, prošao 17 zemalja da stigne na konferenciju na Baliju.
Kao 14-godišnji dečak sanjao sam da ću putovati autom širom sveta. Tada sam se zapitao kako ću uživati u lepoti sveta vozeći kola koja ga zagađuju i pomislio da je solarni auto idealno rešenje.
Vozilo, koje je bilo jedna od glavnih atrakcija na samitu 188 zemalja, napravljeno je uz pomoć četiri univerziteta i 15 švajcarskih kompanija. Ono ima šest kvadratnih metara solarnih panela, koji napajaju pogonsku bateriju energijom dovoljnom da se prevali 100 kilometara dnevno.
Višak energije koji se pohranjuje u specijalnom delu baterije omogućava Palmeru da putuje i noću ili po oblačnom vremenu.
Ovo je prvi put u istoriji da je auto proputovao svetom bez ijedne kapi benzina, hvali se zanesenjak, koji je po zanimanju učitelj.
Naime, posle Balija, on je planirao da nastavi put po Aziji, Australiji, Severnoj Americi i Africi, odakle će se vratiti u Švajcarsku i pokušati da projekat solarnog automobila razradi u komercijalne svrhe.
