Izvor: Večernje novosti, 25.Maj.2013, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izgubljena evropska generacija

NIKO od mojih prijatelja ne veruje da imamo budućnost, ili da ćemo moći da živimo normalan život - reči su 23-godišnje Grkinje, koje možda i ne bi toliko čudile da je reč o nekoj otpisanoj devojci sa dna, a ne o diplomcu međunarodnih odnosa, doučenoj u Nemačkoj i ispraksiranoj u diplomatskoj službi, što je polazna osnova kakva se do pre neku godinu u Briselu okrenutoj Evropi mogla samo poželeti. Pomenuta Stilija Kampani, međutim, ne uzda se naročito u svoj „si-vi“. A pre četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godine nije bilo tako, kaže ona za nemački „Špigl“. Pre četiri godine, počela je kriza evra, mladi su zaustavljeni u životnom sazrevanju, a zbog previše briga sada im preti i da prerano ostare. Poslednjih godina, grčka vlada je morala da štedi, a to je posebno teško pogodilo mlade. Već mesecima, stopa nezaposlenosti među mlađima od 25 godina je veća od 50 odsto, a početkom ovog meseca postavljen je neslavni rekord od zastrašujućih 60 odsto bez radnog mesta. Evropa, međutim, nije samo na Egeju. U Španiji, Portugaliji i Italiji nije mnogo bolje. Prema Evrostatu, statističkoj agenciji EU, prosek za zemlje Unije je 23,5 odsto nezaposlenih do 25. godine života. U Evropi nastaje izgubljena generacija. A političari su do sada samo govorili da rade sve da joj pomognu. Tako je, na primer, u februaru Evropski savet izglasao „paket“ od šest milijardi evra za borbu protiv nezaposlenosti mladih do 2020, ali, pošto zemlje-članice EU još raspravljaju o tome kako taj novac treba potrošiti, početak primene je odložen za iduću godinu. Skorašnji francusko-nemački predlog podjednako je maglovit. Berlin i Pariz žele da kreditima Evropske investicione banke ohrabre poslodavce u južnoj Evropi da angažuju i obučavaju mlade ljude. Konkretan plan za to treba da bude obelodanjen do kraja maja.ISTORIJSKI MAKSIMUMI UKUPNA stopa nezaposlenosti u evrozoni „probila“ je prethodnih meseci istorijski maksimum od 12 odsto, a mlađi od 25 godina najteže su pogođeni time. Podaci Evrostata pokazuju jasnu crtu podele između „dobrih“ i „loših“ ekonomija unutar jedinstvenog privredno-političkog bloka: u poređenju sa katastrofalnim brojkama u Grčkoj, gotovo nestvarno deluju podaci da je u Nemačkoj i Austriji tek oko 7,5 odsto mladih bez posla. „Naslednici“ famozne „generacije iks“ (obuhvata ljude rođene 1960-1982), u nasleđe su dobili teret jedne od najtežih kriza viđenih otkako je kapitalizma - istina, jadi evropskih omladinaca i omladinki deluju naivno u poređenju sa, recimo, onima u vršnjaka iz Nigerije, ali je na Starom kontinentu na delu usud stare kletve „dabogda imao pa nemao“, što snošljivost muka svakako ne čini lakšom, naprotiv. Mladi su, odjednom, na agendi evropske birokratije. Lideri EU okupiće se u junu i opisani problem biće im glavna preokupacija. Novi italijanski premijer Enriko Leta je najglasniji: po njemu, bitka protiv nezaposlenosti mladih treba da postane opsesija EU! Jake reči, ali njih je bilo i do sada - za razliku od uspeha u ratu sa (prevelikim) očekivanjima podmlatka. Zato su, u međuvremenu, ta očekivanja smanjena, što bi političarima moglo i da olakša posao: polovina mladih nezaposlenih Italijana - konkretno, njih 49 odsto - prihvatilo bi posao čistača ulica, pokazuje anketa „Mladi u krizi“ sprovedena u toj zemlji, jednoj od najvećih evropskih ekonomija. Da je u toku proces nivelisanja razlika među državama - i to ne tako što će siromašni postati bogatiji, već u suprotnom smeru - dobro ilustruje činjenica da bi čak 43 odsto mladih Italijana radilo za 500 evra mesečno. Tu se, naime, treba setiti da je prosečna aprilska plata u, za evropske pojmove siromašnoj Srbiji, oko 450 evra. Gotovo isti procenat ispitanih (39 odsto) radilo bi prekovremeno bez naknade! - Analiza ukazuje na snažan duh žrtvovanja među mladima, koji ih navodi da odustaju od osnovnih prava radnika, a to ne možemo da dozvolimo u društvu kao što je italijansko - ocenio je Serđo Marini, predsenik asocijacije „Koldireti“ koja je sprovela istraživanje. Više od polovine Italijana mlađih od 40 godina reklo je da su spremni da napuste zemlju u potrazi za poslom, a čak 73 odsto ispitanih veruje da u Italiji budućnosti - nema. Osim političara i komentatori su usvojili ozbiljniju retoriku: visoka stopa nezaposlenosti u Atini i u Madridu je pretnja demokratiji i mogla bi da bude poljubac smrti za evrozonu, konstatuje „Špigl“ i citira veterana evropske politike, nekadašnjeg (uspešnog) nemačkog kancelara Helmuta Šmita (95): „Treba nam program za eliminisanje nezaposlenosti mladih u južnoj Evropi. Barozo (predsenik Evropske komisije) u tome nije uspeo. Ovo je skandal bez presedana“. Mnogi mislioci ovih dana upozoravaju na to da bi armija mladih bez posla mogla lako da postane - radikalna. Nemci bar sa tim fenomenom imaju dovoljno iskustva u sopstvenom dvorištu, ono se u međuvremenu proširilo gotovo na celu Evropu, pa nije čudo da su brige njihovih političara za probleme mladih prodrle toliko na jug.

Nastavak na Večernje novosti...