Izvor: Politika, 10.Maj.2013, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izgladnjivane i silovane

Novi detalji desetogodišnje drame tri mlade žene iz Klivlenda, zarobljenice sadističkog otmičara

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Arijel Kastro (52), najnoviji antiheroj Amerike, izveden je pred sudiju uz optužnicu koja ga tereti za četiri otmice i tri silovanja. Pošto za ovo krivično delo nije zaprećena smrtna kazna, on ima pravo da suđenje dočeka na slobodi, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sudija za tako nešto odredio njemu nedostižnu kauciju: po dva miliona za svaku žrtvu, ukupno osam.

Kastro je tako ostao u zatvoru, gde je, prema medijskim izveštajima, u „izolaciji” i pod nadzorom, da ne bi izvršio samoubistvo. Njegova dva brata, stariji Pedro (54) i mlađi Onil (50), koji su prvobitno uhapšeni kao osumnjičeni pomagači, pušteni su, jer nije bilo nikakvih tragova koji bi upućivali na njihovo saučesništvo. Oni koji ih poznaju, opisuju ih kao dobroćudne lokalne pijance, bez poznatog zanimanja.

Arijel Kastro je po svemu sudeći svoj zločin smislio i sproveo sam. Sve tri žrtve je namamio ponudivši im da ih preveze do kuće, na šta su one neoprezno pristale. Amanda Bler je proglašena nestalom kad je imala 17 godina i zatočena je bila punih 10, Đina Dehezus je oteta sa 14 i danas ima 23, dok je Mišel Najt bila prva žrtva: oteta je 2002, a danas ima 32 godine.

Prema prvim opisima drame ovih mladih žena, koje je prvo iznela policija ili su novinarima preneti posredno, preko rođaka, one su izdržale godine maltretiranja i istinskih mučenja. Najpre su držane u podrumu Kastrove zapuštene kuće, privezane lancima i kaiševima. Često su bile i batinane. Kad su se „pripitomile” – psiholozi u poslednja dva dana su uveliko na ovdašnjim televizijama opisivali njihovo psihičko stanje, mirenje sa sudbinom i moguću kooperativnost sa otmičarem da bi olakšale svoju situaciju – dozvoljeno im je da se presele na prvi sprat kuće.

Samo dva ili tri puta su kuću napuštale, prerušene, i odvođene, iz razloga koji nisu izneti, u jednu garažu na drugoj lokaciji.

Najstarija zarobljenica, Mišel Najt, za kojom nije tragano jer su roditelji bili uvereni da je samovoljno otišla od kuće, pa je bila od svih zaboravljena, nekoliko puta je ostajala u drugom stanju, ali je izgladnjivanjem i drugim načinima svaku trudnoću uspevala da prekine.

Amanda Beri, čije je dozivanje upomoć kroz poluotvorena vrata dovelo do pomoći suseda i intervencije policije, pre šest godina svom mučitelju je rodila ćerku – porodila se u dečijem plastičnom bazenu, uz pomoć druge dve zatočenice – koju je on vodio okolo, predstavljajući je kao unuku. Očinstvo međutim tek treba da se formalno potvrdi.

Uz obelodanjivanje svakog novog detalja ovog bizarnog zapleta sa srećnim krajem, sve više je i pitanja kako to da punih deset godina niko nije posumnjao da nešto nije u redu sa Arijelom Kastrom i njegovom kućom? On je jedini od tri brata imao stalan posao: sve do prošlog novembra, kada je dobio otkaz, bio je vozač u gradskoj službi školskih autobusa. Dok su braća vozila samo bicikle, on je posedovao dva automobila: džip „čiroki” i „tojota” kamionet, kao i jedan motocikl. Neko vreme je čak svirao bas-gitaru u lokalnom orkestru.

Prema jednom izveštaju, policija je dva puta dolazila do kuće, ali nijednom nije ušla u nju. Ima i izveštaja da su komšije viđale žene na prozoru kuće, a da je jednom prilikom jedna od zarobljenica viđana kako naga puzi po dvorištu. Komšije su se držale principa da ne zaviruju u tuđa posla.

Kastrovi advokati su tražili da kaucija za njihovog klijenta bude niža, s obzirom na to da je u Klivlendu živeo 39 godina a da nije napravio nijedan prekršaj, što nije odobrovoljilo sudiju.

On je u sudu sve vreme ćutao i gledao u pod. Šta je sve bilo u njegovoj glavi tada i proteklih deset godina, samo on zna.

Milan Mišić

objavljeno: 10.05.2013.

Nastavak na Politika...