Izvor: Politika, 06.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbrisana sankcija
Povratak imena izbrisanog zbog nezadovoljstva "dezerterstvom" saveznika
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, avgusta – Odakle si – svaki čas se pripitkuju prolaznici u Vašingtonu, krcatim raznim došljačkim korenima. Ja sam Francuz, predstavio se, u takvoj prilici, jedan dođoš radoznalom presretaču, a ovaj mu na to odgovori: "A ja sam Slobodar."
Dok se slučajni apolitični svedok ovog dijaloga preispitivao – gde li je ta zemlja Slobodija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Francuz je shvatio da je bio izložen dejstvu ostatka mentalnih sankcija koje su među nekim ovdašnjim ljudima bile uvedene protiv njegove zemlje pre više od tri godine.
Kada su Amerikanci nezadovoljni odbijanjem Pariza da pošalje vojnike u invaziju na Irak, mnoge ovdašnje stvari prekrstili tako što su im u nazivima odrednicu – francuski, zamenili rečima – sloboda, slobodarski...
Bučno pa tiho
Ta prekrstiteljska reformacija je sugerisala da su tradicionalni saveznici postali izdajnici ili bar preventivni dezerteri, kojima nije stalo do "širenja slobode po svetu", kako se propoveda u zvaničnim smernicama Vašingtona. Glavni udar joj je bio usmeren na – jelovnik, pa su pomfrit i tost, koji se ovde odavno nazivaju "francuski isprženi" i "francuski tost", prozvani "sloboda isprženi" i "sloboda tost"...
Iako su mnogi ovde odbili da primenjuju tu sankciju, kao sarkastičnu meru prenaglašenog patriotskog naboja, ona je tek ovih dana likvidirana na – najvišem zakonodavnom nivou. Svojevremeno raspaljena bučno, ugasila se tiho.
Jelovnici u restoranu Predstavničkog doma oslobođeni su "slobode", pa su prženi seckani krompir i prepečene kriške hleba ponovo upisani kao – "francuski".
Strateška promena u "meniju" izvedena je nečujno, u vreme kad kongresmeni kreću na godišnje odmore, ali ju je obelodanio reporter "Vašington tajmsa". Uz konstataciju da niko od zvaničnika ne želi da komentariše preokret – ni oni koji su pomfritu nadenuli novo ime, ni oni koji su mu vratili staro.
"Rat u jelovniku" završen je bez mirovnog sporazuma u procesu koji bi se mogao nazvati – sazrevanjem i aktera i okolnosti. Oružana intervencija nije donela slobodu Iraku, gde zbivanja sve više podsećaju na građanski rat, pa se izgubio povod za dičenje slobodarstvom na račun "francuskih" specijaliteta. Ujedno, Vašingtonu je Pariz sve potrebniji kao partner u rešavanju novih kriza – na obnovljenom bliskoistočnom frontu, oko nuklearizovanog Irana...
Korekciju u "meniju" zakonodavaca nisu mogli ni smeli da naprave kuvari ni šef sale, već samo nadležni administrativni komitet, pa joj se u javnosti pridaje značaj važnog diskretnog političkog čina. Diskrecija se mahom pripisuje potrebi vladajuće Republikanske stranke da svojevremene patriotske ekstravagancije prilagodi realnosti u kojoj je sve žešća kritika na račun ratne strategije njenih lidera.
"Vruć krompir" se odavno upotrebljava kao izraz za neugodnosti, za vanredno iskušenje svake pa i političke vrste, ali se sada kao takav ispoljava i u bukvalnom smislu. Visoka politika cvrči kao – pomfrit u fritezi.
Sada kad je vlast vratila odrednicu "francuski" umesto "slobode", možda će i priznati greške u spoljnoj politici – poručila je Nensi Pelosi, vođa demokratske manjine u Predstavničkom domu. Takvo očekivanje je preterano: predsedniku Džordžu Bušu su i dalje "puna usta" – slobode, kao vodilje u odnosima sa svetom, koje je ranije definisao kao "diplomatija a la kart".
U međuvremenu se pokazalo da ni serviranje "slobode" u isprženom vidu nije umanjilo probleme Amerikanaca s – debljinom, koja je ovde službeno okarakterisana kao opasna epidemija, za šta je krivica dobrim delom pripisana "brzoj hrani" a u koju spada i ovde najpopularniji vid pomfrita. Lekari savetuju uzdržavanje od takvih obroka makar bili i "vrlo američki".
Menja se, međutim, odnos prema – Francuzima. Najnovije istraživanje organizacije "Pju" pokazalo je da je njihov rejting ovde u osetnom porastu: sada je 52 odsto ispitanika reklo da ima o njima povoljno mišljenje, koje je pred rat sa Irakom izrazilo samo 29 odsto anketiranih.
Ali, to je još daleko od ranijeg oduševljavanja kada je čak 79 odsto Amerikanaca hvalilo Francuze. Taj visok procenat proizlazio je, uz ostalo, i iz istorijskog doprinosa Francuza baš američkoj – slobodi, pomoći koja je odande pružena ovdašnjoj borbi za odvajanje od britanske krune. I jedan od američkih simbola – Statua slobode u Njujorku – francuski je dar, isporučen 1885.
Odlazak "prevratnika"
Nova ratna iskušenja su prevladala nad povesnim pamćenjem, pa je čelnik nadležnog kongresnog komiteta Bob Nej, uoči invazije na Irak u martu 2003, naložio opisan prevrat u – jelovniku. Promenu imena kulinarskog specijaliteta tada je objasnio kao "mali, ali simboličan napor da se iskaže nezadovoljstvo mnogih kongresmena ponašanjem našeg takozvanog saveznika Francuske".
Patriotski reformator jelovnika bi verovatno zadržao takva prekomandovanja da sam nije – prekomandovan. Pošto su se pojavile sumnje u njega da je umešan u aferu lobističkog podmićivanja, otišao je s dužnosti komitetskog šefa, a s njim – "slobodarski" pomfrit iz kongresmenskog "menija", da bi se specijalitetu (za koji mnogi tvrde da potiče iz Belgije) vratilo "francusko" obeležje.
Eksperti slute da je povratak otpisanog imena znak smirivanja u odnosima između Vašingtona i Pariza. Možda se tako najavljuje novi spoljnopolitički patent – put do (ne)mira preko krompira.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 06.08.2006.]
