Izvor: Politika, 01.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborni okršaj na desnici
Zašto bi najveći gubitnik iranskih parlamentarnih izbora mogao da bude predsednik
Više od 48 miliona iranskih birača danas izlazi na birališta u atmosferi nesvakidašnje podele: izraelska pretnja raketnim udarom i sankcije Zapada okupljaju ih oko lidera, ekonomska stvarnost nalaže im da u opredeljivanju za poslanike novog parlamenta glasaju za promene.
Eventualne promene će se, međutim, ticati samo rasporeda snaga između verskih i političkih konzervativaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Iako su vlasti jednom broju reformista dozvolile da se bore za neko od 290 mesta u Medžlisu, parlamentu, drugi su zabranjeni ili su se odlučili na bojkot u znak protesta zbog proganjanja ili zatvaranja svojih pristalica.
Ovo su prvi izbori posle predsedničkih juna 2009. propraćenih velikim i krvavim protestima koji su Iran potresali osam meseci zbog optužbi opozicije da je Mahmud Ahmadinežad drugi mandat obezbedio krađom glasova.
Ako je nacionalna politika obeležila te izbore, ovi će delom biti u senci geopolitike regiona kojom dominiraju izraelske pretnje zbog spornog iranskog nuklearnog programa, međunarodne sankcije, „arapsko proleće”, mahinacije konzervativnih sunitskih kraljevina Persijskog zaliva, situacija kod velikog iranskog saveznika, Sirije.
Iranske vođe, navikle na pritiske još od vremena islamske revolucije 1979, kapitališu na pogrešnom pristupu Zapada koji se decenijama ne menja: oslabiti Iran iznutra do te mere da dođe do promene režima, poželjno i sistema.
Irancima, i onim nezadovoljnim, to nije cilj. Pritisci ih samo zbijaju. Sankcije onemogućavaju reforme.
Čak i najveći broj lidera i sledbenika Zelenog pokreta, proreformske opozicije, ne dovodi u pitanje temelje islamske republike. Zahtevi za reformama koje su pre tri godine predvodili bivši premijer Husein Musavi i bivši predsednik Medžlisa Mahdi Karubi – obojica u kućnom pritvoru već godinu dana – nisu bili revolucionarni.
Izborima će, takođe, dominirati pogoršavanje stanja iranske ekonomije. Inflacija je zvanično 21 odsto, nezvanično do 30. Nezaposlenost oko 15 procenata.
Ponovo zaoštrene sankcije Zapada sve brže se spuštaju do običnih ljudi. Biće još teže kada kaznene mere EU stupe na snagu 1. jula prisiljavajući Iran da alternativna tržišta svoje nafte potraži u Aziji.
No, za razliku od Zapada, koji misli da će njegova strategija iznurivanja uroditi plodom, ponosna nacija od 74 miliona stanovnika krivca neće tražiti napolju, već unutra. Ovoga puta među konzervativcima.
Ahmadinežad bi lako mogao da bude kažnjen. On je često, i neočekivano vešto, znao da iznenadi svoje političke rivale, ali njegova predsednička moć bi posle ovih izbora mogla da bude ograničena tako što bi do kraja mandata 2013. morao da se suočava sa parlamentarnom većinom konzervativaca – koji su protiv njega.
Ujedinjeni konzervativni front, blizak dosadašnjem predsedniku Medžlisa Aliju Laridžaniju i gradonačelniku Teherana Mohamadu Bakeru Kalibafu trebalo bi da sa izbora izađe kao najjača pojedinačna stranka.
U tome i jeste opasnost po Ahmadinežada i njegov koncept uplitanja nacionalizma i šiitskog islama, jer su ova dvojica pobornici političkog „racionalizma” i ne jednom su pokazali koliko su nezadovoljni predsednikom i populističkom ekonomskom politikom „predvodnika siromašnih”.
Oni ga, kao i rastući broj Iranaca, krive što je ukinuo subvencije za hranu i gorivo zamenjujući ih mesečnim dodatkom od oko 38 dolara po osobi – što je razgorelo inflaciju i dovelo do poskupljenja. Oni njegovu vladu dovode u vezu sa skandalom u vezi sa prebacivanjem 2,6 milijardi dolara iz državnih fondova.
Druga velika stranka, takođe na strani konzervativaca, jeste Front trajanja islamske revolucije koji sebe predstavlja kao branitelja kursa vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija. Oni smatraju da su Laridžani i Kalibaf suviše „meki” prema opoziciji – što ih svrstava na stranu Ahmadinežada.
Ali, predsednikov status ni kod njih više nije sjajan – od prošle godine, kada se Ahmadinežad usprotivio autoritetu ajatolaha Hamneija i smenio ministra unutrašnjih poslova.
Potom je, pošto se u javnosti nije pojavljivao deset dana, dobio lekciju: ministar je vraćen. Ahmadinežad od tada nije miljenik vrhovnog vođe koji mu je 2009. otvoreno – suprotno svojoj funkciji – pomogao da dođe na vlast. Ajatolah je čak pretio da će ukinuti funkciju predsednika.
Predsednikovi sledbenici, mahom nacionalisti povedeni njegovim tvrdim stavovima, mogli bi da plate izbornu cenu.
Prilično pouzdan barometar pravog raspoloženja biće izlaznost. Niska bi ugrozila legitimitet režima, pa nije neobično da je ajatolah Hamnei izjavio da vlada treba da učini sve kako bi garantovala najveću moguću izlaznost. Zvaničnici uz podršku državnih medija takođe su pozivali birače da izađu kako bi pokazali šta misle o „izdajničkim pretnjama”.
Registraciju kandidata – kojom je rukovodilo ministarstvo unutrašnjih poslova, a uticajni Savet čuvara revolucije je u dosluhu sa elitnom Revolucionarnom gardom i moćnim trgovcima iz bazara stavljao veto – obavljena je u decembru.
Ne samo da nisu prošli mnogi reformisti, već i Ahmadinežadovi kandidati. Sve to ukazuje da Hamneiju lojalni konzervativci, koji su dominirali dosadašnjim Medžlisom, imaju najveće šanse da i dalje zadrže većinu.
Tokom kratke kampanje otvorene 23. februara, u kojoj učestvuju 3.444 kandidata, zvaničnici i državni mediji pozivali su Irance da izađu na birališta kako bi se suprotstavili „neprijateljskim pretnjama” režimu. O njima će se brinuti 8.500 pripadnika snaga reda i milicije Basidža.
Biće ovo zanimljiva izborna borba između konzervativaca koji će se truditi da pokažu maksimum odanosti idealima islamske revolucije i konceptu „velajet-madari” – apsolutnom političkom i duhovnom autoritetu vrhovnog vođe.
Politika u Iranu mahom je definisana pokušajima da se prisvoji legat arhitekte islamske revolucije, ajatolaha Homeinija. Danas, oba konzervativna krila sebe opisuju kao najsposobnija da brane vernost islamu i socijalnoj pravdi.
Biće da su pristalice ajatolaha Hamneija, njih oko 20 miliona, tome bliže.
Boško Jakšić
objavljeno: 02.03.2012.
