Izvor: B92, 04.Nov.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izborni dan u SAD

Vašington -- U SAD je počeo glavni izborni dan otvaranjem prvih biračkih mesta u Vermontu. Najveća borba vodi se u "neopredeljenim" državama, kao što su Florida i Ohajo.

Građani SAD odlučuju da li će novi, 44. stanovnik Bele kuće biti demokratski kandidat Barak Obama ili republikanac Džon Mekejn. Današnjim izbornim danom završena je jedna od najuzbudljivijih i verovatno najskupljih predsedničkih kampanja u istoriji SAD. Analitičari očekuju da će odziv na izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biti nezapamćen i da će na birališta izaći oko 150 miliona birača.

U SAD su do 18 časova po srednjoevropskom vremenu otvorena sva biračka mesta, uključujući i birališta na Havajima, a Amerikanci su u velikom broju izašli na birališta.

Ispred birališta u celoj zemlji su se formirali dugi redovi. Do početka popodneva nije prijavljen nijedan incident.

Prema izveštajima američkih televizijskih stanica, Obama je, u pratnji supruge Mišel i dve ćerke, glasao na glasačkom mestu u Hajd parku, u Čikagu, u saveznoj državi Ilinois, čiji je senator, a na biralište je došao sporednim ulazom kako bi izbegao gužvu na ulazu u njegovo matično biračko mesto.

Mekejn, senator iz Arizone, glasao je na biračkom mestu u metodističkoj crkvi u Feniksu.

Očekuje se da vodeće američke televizije objave prve rezultate izbora oko ponoći po srednjoevropskom vremenu.

Prema seriji istraživanja javnog mnjenja Rojters/Zogbija, objavljenim danas, Obama ima prednost nad Džonom Mekejnom u pet od osam ključnih država za odluku o novom predsedniku SAD.

Obama vodi u Virdžiniji (13 elektorskih glasova), Nevadi (pet elektorskih glasova) i Pensilvaniji (21 elektorski glas), dok Mekejn ima prednost u Indijani (11 elektorskih glasova) i Severnoj Karolini (15 elektorskih glasova).

Obama, prema istraživanjima, vodi i u Koloradu (devet elektorskih glasova), Nju Hempširu (četiri elektorskih glasova), Novom Meksiku (pet elektorskih glasova) i Viskonsinu (10 elektorskih glasova), dok su dvojica kandidata skoro izjednačena na Floridi (27 elektorskih glasova), u Misuriju (11 elektorskih glasova) i Ohaju (20 elektorskih glasova).

Pobedniku je potrebno 270 elektorskih glasova da bi osvojio izbore i ušao u Belu kuću.

Predviđanja anketa, koje su ukazivale na ubedljivu prednost Obame od 5 do 11 odsto, potvrđuju i prvi pristigli rezultati.

Oko 23 miliona Amerikanaca glasalo je pre izbornog dana, na takozvanim prevremenim izborima, u nekoliko američkih država. Među njima, broj onih koji su rekli da su glasali za Obamu za milion je veći od onih koji su podržali Mekejna.

Svi registrovani glasači u Diksvil Noču, njih 21, glasali su odmah posle ponoći na biračkom mestu u lokalnom pabu i Obama je odneo ubedljivu pobedu s 15 osvojenih glasova. Njegov protivkandidat izbornu trku započeo je sa šest glasova.

"Dobro veče, sada ćemo objaviti rezultate glasanja. Počinjemo od vrha. Džon Mekejn za predsednika - šest glasova. Ralf Nejder za predsednika - nijedan glas. Izvini, Ralfe! I Barak Obama - 15 glasova."

U susednom selu, Harts Lokejšnu, razlika nije toliko drastična, pa je demokrata osvojio 17, republikanski kandidat 10 glasova, ali je dva glasa uspeo da dobije i treći kadidat - Ron Pol.

Da podsetimo, aktuelni predsednik, Dordž Buš, upravo na tim biračkim mestima odneo je prve pobede prilikom reizbora 2004. godine, što bi svakako demokratski kandidat mogao da posmatra kao dobar predznak. To je i prvi put nakon 1968. da stanovnici Diksvil Noča biraju demokratu.

Obama glasa (Beta)

"Glasao sam za Obamu. Mislim da on razmišlja dugoročnije i da je u boljem kontaktu sa mladim glasačima i da se bavi problemima sa kojim će se naša zemlja suočavati u budućnosti", kaže jedan od stanovnika tog mesta.

"Glasali smo za republikance zato što smo prvenstveno zabrinuti za stanje u našem sudstvu. Naročito stanjem Vrhovnog suda, zbog nekih njihovih odluka. Želimo da zadržimo pravo na život. A sumnjamo da bi nam Obama to omogućio", kažu drugi.

S obzirom na vremensku razliku i činjenicu da SAD obuhvataju više vremenskih zona, prva birališta na istoku zemlje, u Indijani i Kentakiju, biće zatvorena u ponoć po srednjoevropskom vremenu, a poslednja na Havajima u sredu u pet i Aljasci u sedam sati ujutru.

Istorijski izbori

Ovi, 56. po redu izbori za predsednika SAD, za Amerikance će svakako biti istorijski. Naime, ukoliko pobedi Barak Obama, a istraživanja mu daju između sedam i 11 odsto prednosti u odnosu na republikanskog kandidata, Amerika će dobiti prvog Afroamerikanca za predsednika.

Izbori u SAD na B92

Na B92.info kanalu večeras možete gledati dve emisije o američkim izborima.

Prva je počela u 21 sat, a specijalni program posvećen američkim izborima počinje u 1 sat posle ponoći i pratiće izborne rezultate do jutarnjih sati.

Uz goste i brojna uključenja, saznajte zašto su ovi američki izbori važni za Amerikance, a zašto za ceo svet.

O izborima za predsednika SAD biće reči i sutra u emisiji Kažiprst Radija B92. Gost Danice Vučenić u 9.30 sati biće bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri.

Ako Džon Mekejn bude izbaran, sa svoje 72 godine biće najstariji predsednik Amerike i prvi učesnik rata u Vijetnamu koji se u uselio u Ovalnu sobu. Uz Džona Mekejna, prvi put bi se na potpredsedničkom mestu našla žena - Sara Pejlin.

Očekuje se da će izlaznost biti velika i da će dostići do sada rekordnih 63 odsto, kolika je bila izlaznost kada je Džon Kenedi pobedio Ričarda Niksona.

Međutim, bez obzira na to koliko će glasača izaći na izbore, predsednika Amerike, u stvari, bira 538 elektora i zato se kandidati do poslednjeg trenutka bore za neopredeljene države, koje daju veliki broj elektorskih glasova.

Da bi pobedio, Mekejn mora da osvoji sve neopredeljene države - Floridu, Ohajo, Severnu Karolinu, Indijanu i Misuri, ali i nekoliko država koje su trenutno naklonjene Obami, kao što su Pensilvanija, Virdžinija, Kolorado i Nevada.

Kako u Americi nema predizborne tišine, kandidati izborni dan provode baš u tim ključnim država, Obama u Indijani, a Džon Mekejn u Kolaradu i Nevadi.

Kada se između sedam i osam sati uveče zatvore birališta u državama na istoku zemlje i kada stignu rezultati iz Virdžinije, Indijane, Ohaja, a zatim i Pensilvanije i Floride, znaće se u kom pravcu idu rezultati i ko će biti pobednik. Objavljivanje rezultata može biti odloženo jedino ako su razlike između kandidata vrlo male.

Međutim, sami planovi za izbornu noć i eventualnu proslavu govore o raspoloženju kandidata. Naime, oni će izbornu noć provesti u svojim državama.

Džon Mekejn i njegov tim biće u hotelu "Bilmor", u Feniksu, u Arizoni, a predviđeno je da se nakon objavljivanja rezultata obrate novinarima u hotelskom holu.

Za razliku od Mekejna, Barak Obama planira veliku proslavu na otvorenom, u čikaškom parku Grant. Obamin tim će za dobra mesta za pokrivanje tog skupa naplaćivati medijima. Novinari će, inače, morati da plate i za mesta u pres centrima kandidata. Tako Obamin tim naplaćuje 935 dolara po osobi, a Mekejnov 695.

Simić: Loša startna pozicija

Novi američki predsednik imaće mnogo goru startnu poziciju za rad u odnosu na period kada je Džordž Buš došao na vlast, rekao je Dragan Simić profesor na Fakultetu političkih nauka.

On je, gostujući u specijalnom izdanju emisije Uvećanje TV B92, naglasio da Sjedinjene države imaju ogoroman nedostatak u budžetu, da su umešani u dva neprekidna ratna sukoba, i da su zbog Bušove politike ostale bez podrške saveznika.

Simić ipak smatra da će Amerika i u narednim decenijama zadržati poziciju velike sile, ali da je pozicija krenula nagore u odnosu na pre osam godina.

"Tadašnji predsednik se suočio sa sledećom situacijom - američke trupe tada nisu bile nigde spolja značajnije angažovane, pogotovu ne u ratu, barel nafte je bio tada 45 dolara, danas je on išao na 150", navodi on,

"Odnos američke valute sa valutama najvećih ekonomskih takmaca bio je drugačiji i dolar vredeo je 116 jena, danas vredi ispod 100 jena, deficit je bio pet hiljada milijardi dolara, što je nezamislivo za nas. A predsednik koji sutra bude ušao, sa preko 11 hiljada milijardi budžetskog deficita”, objašnjava profesor Simić.

Zbunjujući elektorski sistem glasanja

Svaki put izbori u SAD istovremeno izazivaju i zbunjenost kod građana širom sveta zbog takozvanog elektorskog sistema.

Zaokruživanjem imena određenog kandidata građani SAD zapravo ne glasaju direktno za predsednika, već ovlašćuju tzv. elektora u svojoj državi da podrži tog kandidata. Elektori su u principu obavezni da daju glas kandidatu koga podržava većina birača u njihovoj državi i na čijem su "tiketu" i sami izabrani.

Na ovim predsedničkim izborima očekuje se rekordna izlaznost od čak 150 miliona glasača.

Iako većina Amerikanaca misli da svojim glasom bira jednog od dvaju predsedničkih kandidata, tehnički gledano, oni samo usmeravaju odluku elektorskih predstavnika svoje države.

Elektor je predstavnik jedne države koji u kolegijumu od 538 članova ima po jedan glas za izbor predsednika i potpredsednika. Broj elektora svake od 50 američkih država predstavlja zbir njihovih predstavnika u Senatu i Predstavničkom domu Kongresa.

Distrikt Kolumbija, u kom se nalazi administrativna prestonica SAD, Vašington, ima dodatna tri elektora. Države sa najviše žitelja imaju i najveći broj predstavnika u Kongresu, pa tako i najveći broj elektora.

Najviše elektora imaju Kalifornija, zatim Teksas, Njujork, Florida, Ilionois i Pensilvanija. Države poput Aljaske, Montane ili Dakote, imaju svega po tri delegata.

Elektori, kao narodni predstavnici, nikad ne zasedaju zajedno - o predsedniku i potpredsedniku izjašnjavaju se u svojoj državi 41. dana posle izbora.

Budući šef države mora da dobije najmanje 270 elektorskih glasova. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji većinu, konačni izbor donosi Donji dom Kongresa.

Američki ustav dozvoljava svakoj državi da bira na koji način će se vršiti izbor elektora. 48 država i distrikt Kolumbija opredelili su se za sistem proste većine, dok države Mejn i Nebraska kombinuju neposredni i posredni način izbora elektora.

Američki sistem glasanja jeste mašinerija koja zapravo predstavlja 51 zasebno glasanje u najrazličitijim varijacijama - od izlaska na biračka mesta do glasanja elektronskim putem, na dan izbora ili prevremenim glasanjem, uvedenim da bi se sprečile gužve na biračkim mestima.

U Americi je moguće da pobedi kandidat sa manje "narodnih" glasova, ali sa dovoljnim brojem elektora. Na taj način je, recimo, sadašnji predsednik Džordž Buš osvojio prvi mandat, iako je demokratski kandidat Al Gor imao više glasova birača.

Nastavak na B92...

Press: AMERIKA BIRA PREDSEDNIKA

VOA: Manje od 24 sata pre glasanja Obama i dalje ima prednost u odnosu na Mekejna

Mondo: SAD:Zatvorena prva birališta, stižu rezultati

EMportal: Barak Obama novi predsednik SAD

RTS: Američki izbor