Izvor: Deutsche Welle, 13.Feb.2021, 08:06

Izbori u nevreme

Pandemija, politička kriza, zastoj u pregovorima sa Beogradom… izbori u nedelju na Kosovu dolaze u pikantnom trenutku. Sve ukazuje na ubedljivu pobedu Samoopredeljenja, ali glasanje je jedno, a formiranje Vlade drugo.

Kosovo preti da skine Italiju sa trona kad su u pitanju najčešće promene Vlade. Od proglašenja nezavisnosti 2008. nijedna vladajuća koalicija u Prištini nije izgurala ceo mandat. Tokom prošle godine, obeležene koronom, propala su dva kabineta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << a predsednik je morao da podnese ostavku.

Uz pandemiju, unutrašnje napetosti i ekonomske teškoće, uz evergrin temu odnosa sa Srbijom, zemlji sada preti i ustavna kriza.

Od povlačenja Hašima Tačija, koji će pred Specijalnim sudom morati da odgovara zbog optužbi za ratne zločine, predsednica parlamenta Vjosa Osmani vrši funkciju šefice države. Prema Ustavu, novi predsednik ili predsednica moraju u parlamentu biti izabrani najkasnije za šest meseci.

Kako je krajem decembra Ustavni sud poništio prethodne parlamentarne izbore, građani će u nedelju (14. februar) ponovo morati na birališta posle samo 15 meseci. I onda će nova saziv parlamenta morati da iznađe dvotrećinsku većinu da izabere šefa države – ako ne uspe, ponovo se ide na izbore.

Dosadašnji premijer Avdulah Hoti iz Demokratske lige Kosova

Kurti premijer, Osmani predsednica?

Analitičari nemaju sumnje da će pokret Samoopredeljenje dobiti najviše glasova – prognoze idu i do pedeset odsto glasova. Sastavljanje koalicije bi ipak moglo da bude mučno, jer etablirane partije odbijaju saradnju sa pokretom Aljbina Kurtija.

Vjosa Osmani je ovog puta na listi Samoopredeljenja. Ideja je da ona bude pogurana na funkciju predsednice, dok bi Kurti ciljao mesto premijera. Sam Kurti ne može da bude na listi jer je pre manje od tri godine pravosnažno osuđen, i to zbog bacanja suzavca u parlamentu.

Na izborima će prvi put nedostajati čitava garnitura političara koji su postali poznati kao komandanti UČK. Mnogi, zajedno sa Tačijem, sede na optuženičkoj klupi u Hagu.

Za mesto broj dva nadmeću se najstarija stranka zemlje, još uvek vladajuća Demokratska liga Kosova, i Tačijeva Demokratska partija Kosova koju sada predvodi bivši šef diplomatije Enver Hodžaj. Nijedna od te dve partije ne želi da se upušta u koaliciju sa Samoopredeljenjem, ali su i međusobno posvađane.

Dvadeset mesta (od 120) rezervisano je za manjine – deset za Srbe, deset za ostale. Njima, prema Ustavu, moraju pripasti i barem dva ministarska mesta. Bez manjina nema Vlade, i to je dodatna komplikacija pred ove izbore.

O dijalogu ni reči

Izbori dolaze u dramatičnoj fazi epidemije u kojoj Kosovo spada u najteže pogođene zemlje Evrope. Mesecima je na snazi strogi lokdaun. Uprkos tome, održavaju se politički mitinzi na kojima se često ne vodi računa o odstojanju niti se nose maske.

Miting Ramuša Haradinaja u Peći

Uz nezaposlenost od oko 40 odsto, Kosovo i danas važi za „sirotište Evrope“. Kao put iz te mizerije vidi se mogući dogovor sa Srbijom. Ali, nijedna stranka u kampanji nije pokazala privrženost dijalogu – svaki popust „arhineprijatelju“ tumači se kao slabost i vodi gubitku glasova.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Deutsche Welle...