Izvor: Politika, 03.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori odloženi, opozicija protestuje
Pakistanska izborna komisija juče je objavila da se parlamentarni izbori, prvobitno zakazani za idući utorak, 8. januar, odlažu za 18. februar. Kao razlog za ovu promenu navedene su okolnosti koje je izazvao atentat na bivšu premijerku i vođu opozicije Benazir Buto 27. decembra, odnosno to što je u potonjim neredima uništeno više od deset izbornih kancelarija u provinciji Sind, zajedno sa izbornim spiskovima, i što je posle atentata obustavljeno štampanje glasačkih listića.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Dve glavne opozicione stranke, Pakistanska narodna partija, na čije čelo je stao Asif Ali Zardari, suprug ubijene Benazir Buto (dok njihov sin ne okonča studije), kao i Muslimanska liga takođe bivšeg premijera Navaza Šarifa, o odlaganju izbora nisu konsultovane i najavile su da će sa svojim pristalicama protiv ove odluke protestovati na ulicama pakistanskih gradova.
Situacija u Pakistanu, posle nereda koji su izbili neposredno posle atentata, u međuvremenu se smirila, ali, kako javljaju izveštači sa lica mesta, to zatišje moglo bi da bude samo najava nove bure.
U radikalnom političkom zaokretu, kad je o izborima reč - Navaz Šarif je donedavno najavljivao da će ih bojkotovati, dok su partije koje podržavaju predsednika Perveza Mušarafa bile za njihovo održavanje - analitičari vide promenu izbornih računica. Partiji ubijene premijerke i Šarifovoj Muslimanskoj ligi izbori iduće nedelje doneli bi značajan broj ekstra glasova na talasu simpatija prema ubijenoj političarki i njenoj porodici, kao i zbog široko raširenih sumnji da vlasti, ako možda i nisu direktno umešane u atentat, u svakom slučaju nisu glavnoj liderki opozicije obezbedile adekvatnu zaštitu, s obzirom na prethodni pokušaj njenog ubistva u oktobru i mnogobrojne pretnje da će biti likvidirana.
Ovo raspoloženje neći, doduše, sasvim uminuti do 18. februara, ali bi efekat simpatija svakako bio mnogo veći ako bi se izbori održali već iduće nedelje.
Šest dana posle atentata kontroverze o tome šta je zaista ubilo Benazir Buto produbljuju se, čemu su u velikoj meri doprinele i protivrečne izjave vladinih funkcionera, kao i lekarskog tima koji je više od 40 minuta bezuspešno pokušavao da je oživi. Posle prvih izjava u kojima je pominjano da je pogođena hicima u vrat i u glavu, obelodanjen je zvanični izveštaj sedmočlanog lekarskog tima, koji konstatuje da je smrt nastupila posle frakture lobanje koja je izazvala teško oštećenje mozga i prestanak funkcija srca i pluća.
Izveštaj je poduprt rendgenskim snimcima, ali je upadljivo da među potpisnicima nema nijednog patologa-forenzičara, što bi bilo obavezno kad je reč o smrti u ovakvim okolnostima. Takođe, prema pakistanskim zakonima, obdukcija je bila obavezna, i porodica - čija se zabrana navodi kao razlog zašto nije bilo posmrtne analize - to je mogla da zaustavi samo uz posebnu proceduru koja nije ispoštovana.
Izveštaji navode i da je lekarima zabranjeno da daju izjave o onome što su videli, dok vlada tvrdi da je do povreda lobanje došlo pošto je Benazir Buto, posle eksplozije, udarila glavom u kvaku krovnog otvora njenog specijalnog, blindiranog automobila.
Mutni video snimak, načinjen, po svemu sudeći, kamerom mobilnog telefona nekog od učesnika izbornog mitinga, koji je bio u masi, pokazuje inače dvojicu mogućih atentatora, od kojih jedan, s tamnim naočarima i u građanskom odelu, drži pištolj uperen ka Butoovoj, dok se za drugog, neposredno iza njega, glave uvijene u tradicionalni šal kakve nose pripadnici pograničnih plemena, smatra da je bio bombaš-samoubica.
Eksperti za terorizam ukazuju i na nepriličnu brzinu kojom je, samo nekoliko sati posle atentata, sa mesta eksplozije, snažnim šmrkovima opran asfalt, čime su uklonjeni i mogući dokazi o atentatorima, počev od čaura metaka, pa do uzoraka DNK-a.
Pažnju je u protekla tri dana privukla i smena na vrhu PPP-a, obavljena, kako prenose izveštači iz Pakistana, na osnovu testamenta same Benazir Buto. U njemu, ona je za svog naslednika imenovala sina, 19-godišnjeg Bilaval Zardarija, koji je, odmah posle toga, očevom prezimenu pridodao i majčino, pa se sada zove Bilaval Buto Zardari. Ali dok on ne stasa - po pakistanskom zakonu, on može da bude biran tek kad napuni 25 godina - "regent" će mu biti otac.
Mlađi Zardari je već napustio Pakistan i vratio se na Oksford, gde je brucoš na studijama istorije, na istom koledžu koji je svojevremeno pohađača njegova majka. Operativno rukovođenje partijom palo je na udovca Benazir Buto, čije je iskustvo u politici u svakom slučaju manje od kontroverzi koje ga prate.
Ima pejorativni nadimak "mister deset odsto" koji je stekao kao ministar u vladi svoje supruge, u zatvoru je proveo ukupno 11 godina, pošto su oba premijerska mandata Benazir Buto završena pre roka, uz teške optužbe za nesposobnost i korupciju. Pominjano je da je bračni par Buto-Zardari prisvojio čak 1,5 milijardi državnih para.
Jedan od lidera velikog klana i plemena Butoovih, koje ima oko 700.000 članova, Mumtaz Buto, koji je dalji stric Benazir, osporio je predaju partije njenom sinu, jer "nije pravi Buto". On smatra da je političku štafetu trebalo dati sinu ili ćerki njenog brata Murtaze, koji je u Pakistanu ubijen pod još nerazjašnjenim okolnostima 1996, u vreme kad je premijerka bila upravo njegova sestra.
[objavljeno: ]
