Izvor: Deutsche Welle, 19.Feb.2020, 18:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz Sarajeva o RS i shvatanju Dejtona

Preko svojih ambasada u Sarajevu zemlje Zapada osuđuju „jednostrano povlačenje iz institucija ili blokiranje procesa donošenja odluka". Ostale reakcije iz Sarajeva na poslednja dešavanja u BiH - su oštre.

U Skupštini Republike Srpske u Banjaluci usvojeni su zaključci koji se odnose na „antidejtonsko delovanje Ustavnog suda BiH“ i traži povratak na „izvorni Dejton“. Blokada institucija na državnom nivou već je počela… (18.02.2020)

Nakon što se SDA >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << založila za „republiku BiH“, Dodik je ponovio pretnje otcepljenjem Republike Srpske. Sa zapaljivim izjavama je došao i u Beograd gde su se od Vučića čuli pomirljivi tonovi. Da li je i to deo predstave? (22.09.2019)

Izborna godina u BiH počinje blokadom institucija i secesionističkim pretnjama. Glavnu ulogu ponovo ima Milorad Dodik. Analitičari upozoravaju da populizam i predizborna nacionalna homogenizacija mogu izmaći kontroli. (15.02.2020)

Predsedništvo BiH nije imenovalo mandatara za sastav novog Saveta ministara. Milorad Dodik sada najavljuje mere koje bi, prema tvrdnjama nekih analitičara iz BiH, u temelju uzdrmale i tu zemlju, ali i region. (28.08.2019)

Insistiranje Republike Srpske (RS) na povratku na „izvorni Dejton", logički je suprotno zaključcima Narodne Skupštine RS-a (NSRS) u kojima se zahteva odlazak stranaca iz Ustavnog suda BiH, jer upravo „izvorni Dejton" predviđa da stranci budu sastavni deo najviše sudske instance u BiH. Osim toga, kako u izjave za DW tvrdi učesnik mirovnih predgovora u Dejtonu Ivo Komšić, u BiH se Dejtonski sporazum „nakaradno" tumači.

„Tako ga tumače ljudi koji i ne znaju šta piše u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Sve što se od 1995. godine dešavalo u skladu je sa Dejtonskim sporazumom, barem kada je u pitanju prenos nadležnosti sa entiteskih na državni nivo. Ta mogućnost je predviđena Dejtonskim sporazumom i sve te odluke su prošle u nadležnim entitetskim i državnim nivoima vlasti", kaže Komšić.

Na potezu je Tužilaštvo BiH

„Ovo što se sada radi, i što Dodik već odavno pokušava, zapravo je rušenje Dejtonskog sporazuma. Prema Dejtonu, entiteti su deo BiH i oni mogu postojati i funkcionisati samo unutar BiH. Entiteti ne mogu preuzeti ingerencije države i nisu pravni ni politički naslednici Republike BiH. Oni koji ruše Dejtonski sporazum i destabiliziraju BiH moraju biti sankcionirani od strane OHR-a - Ureda visokog predstavnika u BiH, odnosno Upravnog odbora Vijeća za provebu mira. Mislim da Milorad Dodik nikad i nije pročitao Dejtonski sporazum. To je okvirni sporazum za mir u BiH i onaj ko narušava Dejtonski sporazum narušava i mir u BiH", pojašnjava Komšić.

Profesor Ivo Komšić naglašava da je na sceni i „rušenje Ustava BiH". „A oni koji ruše Ustav moraju biti predmet pravosudnih organa. Krajnje je vreme da naše pravosuđe počne raditi svoj posao i da procesuira one koji ruše Ustav. Pravosuđe i međunarodna zajednica, odnosno Ured visokog predstavnika i Upravni odbor Vijeća za provedbu mira moraju čuvati vrijednosti Dejtonskog sporazuma", kaže Ivo Komšić.

Problem su asimetrična rešenja u entitetima

I potpredsednik RS Ramiz Salkić veruje da su zaključci NSRS „antidejtonski i suprotni Ustavu BiH" i da ugrožavaju mir. On je za DW komentarisao i činjenicu da su u Skupštini RS usvojeni zaključci koji zadiru u suštinu Dejtona, uprkos protivljenju Bošnjaka koji su konstitutivni u RS.

„Put za rješavanje problema je ukidanje asimetričnih rješenja u ustavima entiteta i davanje prava Bošnjacima i Hrvatima u RS, kakva imaju Srbi u entitetu Federacija BiH. Da su Bošnjaci i Hrvati imali prava kroz Vijeće naroda, kakva imaju konstitutivni narodi kroz klubove naroda u Federaciji, ne bi bila ni usvojena antiustavna i diskriminirajuća rješenja u zakonima u RS, na koja je kasnije upućena apelacija Ustavnom sudu BiH. Jednaka ustavna rješenja anuliraće potrebu podnošenja apelacije pred Ustavnim sudom BiH, jer bi se zaštita, koja se traži od Ustavnog suda, mogla ostvariti kroz entitetski proces donošenja zakona i drugih akata", kaže Salkić.

Inače, u zaključcima NSRS se, pored privrženosti „izvornom Dejtonu", nalaže i definisanje „entitetskih granica", nakon čega se otvorila rasprava o tome mogu li entiteti uopšte imati granice. Federalni premijer Fadil Novalić nije poverovao premijeru RS Radovanu Viškoviću da je entitetsko „razgraničenje" neophodno iz praktičnih potreba lokalnog stanovništva, a nisu pomogle ni tvrdnje da se na entitetskim crtama „neće dizati nikakvi zidovi". U zaključcima NSRS se konstatuje i da su visoki predstavnici i ustavni sud „kršili Dejtonski sporazum i Ustav BiH", dok se zvaničnicima iz RS-a nalaže obustava donošenja bilo kakvih odluka u organima BiH.

Politikolog i stručnjak za međunarodne odnose Zlatko Hadžidedić kaže da sporni zaključci NSRS „nisu provodivi bez primjene sile kao i da Dodik "tu silu ne posjeduje". Ipak,nastavlja Hadžidedić, "u pitanju je strategija koja nema za cilj secesiju koja je protiv međunarodnog prava, nego disoluciju BiH do koje bi se dovelo postepenom paralizom svih njenih institucija, a to nije protiv međunarodnog prava", kaže Hadžidedić.

Odnosi BiH i Srbije i reakcija Zapada

Retorika između zvaničnika BiH i Srbije u međuvremenu je pooštrena. Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su se i u Briselu, na neformalnom susretu lidera Evropske unije i zapadnobalkanskih država „sporečkali" oko Ustavnog suda BiH, Kosova, RS-a...

U rasprave o Ustavnom sudu susedne BiH potom su se, putem srpskih medija, uključili i Ivica Dačić i Aleksandar Vulin - o pitanju vlasništva u BiH i nadležnosti države i entiteta. Očekivano, usledio je odgovor iz Komšićevog Demokratskog fronta: „Niti će biti Ustavnog suda po želji Beograda, niti će proruska koalicija uspjeti u planovima razbijanja BiH."

Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke i Italije (države Kvinte), kao i delegacija Evropske unije u BiH zajednički su reagovale na poslednja dešavanja u BiH – saopštenjem u kojem osuđuju „jednostrano povlačenje iz institucija ili blokiranje procesa donošenja odluka", dok je Ured visokog predstavnika ranije saopštio da je Ustavni sud BiH „kamen temeljac na kojem počiva ustavni okvir BiH".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...