Izvor: Politika, 19.Apr.2013, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italija bira predsednika
Favorit najvećih stranaka Franko Marini nije obezbedio podršku većine ni u drugom krugu izjašnjavanja 1.007 poslanika i regionalnih predstavnika. – Glasanje se nastavlja danas
Rim – Italijanski poslanici ni u drugom krugu glasanja juče nisu uspeli da izaberu novog predsednika države, pri čemu je većina predstavnika i levog i desnog centra, kako se tvrdi, glasala praznim listićima, a novo glasanje sledi danas.
Još u toku drugog kruga glasanja bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je jasno da nijedan kandidat neće dobiti potrebnu dvotrećinsku većinu od ukupno 1.007 poslanika i regionalnih predstavnika, javio je Rojters.
Ukoliko ni u trećem krugu nijedan kandidat ne osvoji dvotrećinsku većinu, glasanje će se nastaviti u četvrtom krugu, kada će za izbor šefa države biti dovoljna prosta većina.
U prvom glasanju najviše glasova osvojio je Franko Marini, kandidat Demokratske stranke Pjera Luiđija Berzanija, koga je podržao i Silvio Berluskoni, lider stranke „Narod slobode”. Drugi po broju glasova je Stefano Rodoto, kandidat stranke „Pet zvezdica” Bepa Grila.
Sadašnjem šefu države Đorđu Napolitanu mandat inače ističe 15. maja, javile su agencije.
* * * *
Franko Marini (80), pravnik poreklom iz provincije L’Akvila u centralnoj Italiji, uticajni je sindikalni vođa i nekadašnji predsednik državnog Senata. On je postao predsednički kandidat u sredu veče, iznenadnom odlukom Berzanija (61), posle sastanka sa Berluskonijem, što je izazvalo javni revolt unutar rukovodstva stranke. Na partijskom sastanku o kandidaturi za šefa države, od 430 poslanika Demokratske stranke čak 90 je ustalo protiv Marinija.
Mateo Renci (38), glavni Berzanijev rival za šefa stranke od februarskih izbora, nazvao je Marinija „kandidatom iz prošlog veka”. Renci je odmah po objavi kandidata najavio da on i 50 njegovih sledbenika neće glasati za Marinija – političara bez harizme – „jer bi njegov izbor bio medveđa usluga Italiji”. Rencijevom protivljenju Marinijevoj kandidaturi pridružio se i Niki Vendola, lider levičarske Partije ekologije i slobode (SEL) bliske Demokratskoj partiji. Vendola je podsetio da je Marini u februaru izgubio na lokalnim izborima, ocenivši da bi sada njegov uzlet na mesto šefa države bio „neprihvatljiv”. Vendolo je unapred najavio da 46 poslanika SEL-a neće glasati za Marinija, već za protivkandidata Stefana Rodotu (80), uglednog advokata i univerzitetskog profesora, kog je predložila stranka „Pet zvezdica” komičara Bepe Grila, neočekivane zvezde februarskih izbora.
Berzanijev izbor Marinija za kandidata za šefa države usledio je posle njegovo žilavog otpora predlozima Berluskonija da dve najveće partije iznađu način da oforme veliku koaliciju i izvedu zemlju iz trenutnog političkog ćorsokaka.
Marini – uticajni sindikalni vođa, poreklom iz skromne mnogočlane radničke porodice, dugogodišnji pripadnik italijanskih demohrišćana, ali danas blizak katoličkom krilu Demokratske stranke – Berzaniju je izgledao kao odgovarajući profil novog šefa države. Pasioniranog alpinistu i biciklistu, italijanski „Đornale” opisuje kao „vedru i velikodušnu osobu, veštu u pregovorima”. Sam Marini je u jednom intervjuu, na pitanje šta je njegova taktika u pregovorima, rekao: „Igram na iscrpljivanje”.
Po lideru „Pet zvezdica”, Berzani je poklekao pred pritiskom Berluskonija i tvrdokorne političke elite koja ne uviđa promenu vremena. Grilo je u prvi mah predložio čuvenu novinarku Milenu Gabaneli kao kandidata za šefa države, ali je ona preko noći odbila kandidaturu. Grilov protivkandidat Mariniju postao je zatim poznati levičarski naučnik Stefano Rodota, izdanak manjinske albanske komune u Kalabriji, „potomak italijansko-albanske loze koja je u 17. i 18. veku iznedrila niz poznatih intelektualaca, zastupnika verskih i lingvističkih prava manjina”, navode elektronski izvori.
Rodota je nekadašnji predsednik Demokratske partije levice iz koje je nastala današnja Berzanijeva Demokratska partija. Mnogi poslanici Demokratske stranke koji su protiv kandidature Marinija mogli bi glasati za Rodotu, procenio je juče Rojters.
Jedan od autora Povelje o fundamentalnim pravima Evropske unije, nekadašnji predsednik naučnog komiteta Agencije za fundamentalna prava EU čiji je i danas član, Rodota je koliko lane oštro kritikovao fenomen političke popularnosti Bepe Grila.
„Političari koji kao Grilo veruju da će izborna demokratija biti otpisana, zato što se danas sve događa na internetu, rizikuju da daju pravo onima koji tvrde da je elektronska demokratija forma populizma trećeg milenijuma. Te tehnologije biće iskorišćene na razne načine: imali smo prilike da to vidimo prilikom Obamine izborne kampanje i u slučajevima ’arapskog proleća’”, upozorio je prošlog leta Rodoto.
Međutim, profesor Rodoto izbio je juče u najuži izbor za predsednika Italije odlukom političkog favorita „internet generacije”.
Tanja Vujić
objavljeno: 19.04.2013.
