Izvor: Politika, 09.Okt.2010, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Isus je bio liberal

Vreme je za marš demokrata, poručili su učesnici mitinga „Jedna nacija koja radi zajedno”, organizovanog da podrži Obamu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, oktobra – Mediji su procenili da je bilo „na desetine hiljada”, organizatori su tvrdili da se okupilo 175.000 učesnika, a neki su bili uvereni da ih je bar pola miliona.

Koliko god da ih je bilo, bilo ih je dovoljno da događaj učine velikim: bio je to miting koji je pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parolom „Jedna nacija koja radi zajedno” u prošlu subotu organizovala samo za tu priliku stvorena koalicija američkih organizacija koje sebe smatraju liberalnim i progresivnim, od vodećeg ovdašnjeg sindikata AFL–CIO, preko Nacionalne asocijacije za napredak obojenih ljudi (NAACP), do studentskih organizacija.

Namera je bila da se u centru Vašingtona, u prostranom parku na čijim su obodima glavne institucije vlasti, Bela kuća i Kongres, pokaže da ono što su na sličnim skupovima poslednjih meseci poručivali konzervativci, nije „prava Amerika”, i da je vreme za „marš demokrata”.

Bila je to neka vrsta „kontramitinga”, pokušaj da se uzvrati „Pokretu čajanke”, koji je praktično cele ove godine u ofanzivi, poručujući da je zemlja na pogrešnom putu, da je predsednik Obama „socijalista” i da Amerika treba da se vrati vrednostima svojih osnivača.

Učesnici „mitinga za Obamu” počeli su da se okupljaju već oko 10 ujutru, a da se osipaju negde oko tri popodne. Govornica, sa velikim ekranom i snažnim ozvučenjem, postavljena je na stepeništu „Linkolnovog memorijala”, a ko je kome pripadao, videlo se po majicama, nekoj vrsti „dresova” u jarkim bojama: crvenoj, zelenoj, žutoj, plavoj – koje je nosila većina okupljenih.

Mnogi su smatrali da svoj politički stav treba da pokažu i odgovarajućim sloganom, koji su držali iznad glave na motkama ili u rukama. „Isus je bio liberal”, pisalo je na jednom, koji je bio pokušaj da se opredeljenje skupa poveže sa osnivačem hrišćanstva. Ali većina parola je bila mnogo konkretnija. U tom pogledu, možda najoštrija poruka protivničkom taboru je glasila ovako: „Oni sa amnezijom glasaju za republikance, oni koji pamte biraju demokrate”. „Dilema: posao za 99 odsto ili poreske olakšice za jedan odsto”, bio je rezime jedne od glavnih tema na političkoj sceni na trećem sloganu.

Na govornici su se, puna četiri sata, smenjivali politički i drugi lideri, ali i oni „iz naroda”. Među njima je bila i Edri Irvin, pravnica iz Silver Springa, jednog od satelitskih naselja na obodu Vašingtona, koja je u jednom dahu iznela i svoj politički stav i svoju muku: „Recesiju su izazvale banke, pohlepa, i odsustvo regulacije. Ja nemam nikakve veze s tim, ali sam zbog toga ostala bez posla”.

Iako su govori, kako već priliči velikom skupu, bili vatreni, na mitingu nije bilo napetosti. Većina je, u gomili, strpljivo slušala govornike, ali su mnogi šetali parkom, uvereni da su dolaskom na skup dali doprinos stvari za koju se zalažu. Policija nije bila vidljiva – skupovi ove vrste se ne završavaju sukobima ostrašćenih jedne ili druge strane.

Upadljivo je bilo i prisustvo aktivista koji su delili literaturu koja govori o socijalizmu i radničkim pravima, što je konzervativcima već sutradan dalo argument da miting omalovaže ističući da je među zvaničnim organizatorima bila i Komunistička partija Amerike.

Prišao sam maloj grupi ljudi koji su nosili majice na kojima je pisalo: „Budi vlasnik ili vlasništvo”. Jednog od njih, koji se predstavio kao Norman Karland, predsednik Centra za ekonomsku i socijalnu pravdu, pitao sam u čemu je glavni problem Amerike danas. „U tome što Volstritu ide dobro, a narodu loše”, odgovorio je.

Šta je rešenje? „Treba gledati dalje od kapitalizma”, objašnjava, „sistema koji je stvorio situaciju da jedan odsto onih na vrhu imaju više 95 odsto onih dole. Uz to, taj jaz svakim danom sve više raste, što je politički neodrživo. Većina je zabrinuta za budućnost, misle da će njihova deca živeti lošije nego oni”.

Na pitanje kako to promeniti, Norman odgovara da treba primeniti „treći put”, onaj čiji je pravac nagovešten na majicama njegovih istomišljenika – da zaposleni budu vlasnici kapitala.

Samoupravljanje? Pa mi smo to već probali, ali nije uspelo, podsećam ga govoreći mu odakle dolazim. „Proučavao sam vaš slučaj, ali mi bismo to uradili drugačije”, uverava me.

Malo podalje od gužve, u hladovini pored memorijala posvećenog poginulima u Vijetnamu, sede tri žene, držeći u rukama slogane na kojima piše „Ruke dalje od moje socijalne sigurnosti”. Zašto mislite da vam je socijalna sigurnost (zdravstveno osiguranje za penzionere, pomoć nezaposlenima i slično, malobrojni elementi ovdašnje socijalne brige države) ugrožena, pitam ih. „Tako govore naši predstavnici u Kongresu”, kaže Doris Viteler, koja je došla čak iz Detroita da izrazi svoj protest uprkos tome što ima 79 godina.

Koji predstavnici, republikanci ili demokrate?, pitam je. „Republikanci, ali i neke demokrate”, glasi njen odgovor.

Da li je Amerika danas u boljem stanju nego pre dve godine, kada je predsednik postao Obama? „Mora da je u lošijem, jer je više siromašnih i više nezaposlenih”. „Ali ja ne mislim da je to zasluga Obame”, dodaje Nensi Boler, nedavno penzionisana programerka, takođe iz Detroita, koja sedi pored nje, napominjući da bi predsednik ipak „morao da bude odlučniji”. „Zemlji bi bilo bolje kad bi predsedniku dali šansu, a ne blokirali sve što pokrene”, kaže nam svoju dijagnozu problema Čarls Bilijems, delegat jednog radničkog sindikata iz države Njujork.

Na obodu mitinga, na jednoj klupi, 25-godišnja Rajčel Frejzer. iz Filadelfije, izložila je svoj politički „merčadajzing”, bedževe, zastavice, nalepnice. Kaže da prati sve skupove – i na svaki, razume se, iznosi odgovarajuću robu.

Da li će opet glasati za Obamu?, pitam je. „Otkud znate da sam glasala za njega”, odgovara smešeći se. „U stvari videću, zavisi od toga šta će da uradi sledeće godine”.

Milan Mišić

objavljeno: 10/10/2010

Nastavak na Politika...