Izvor: B92, 29.Nov.2012, 08:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijsko glasanje za Palestinu

Njujork, Tel Aviv -- Generalna skupština UN glasa danas o unapređenju statusa Palestine od entiteta u državu posmatrača, nečlanicu UN, što Palestinci smatraju istorijskim glasanjem.

Glasanje se održava samo nedelju dana posle prekida vatre između Izraela i Hamasa i to na dan kada je 1947. godine većinom glasova GS UN tadašnja mandatna Palestina podeljena na dve države, jevrejsku i arapsku. Ovoga puta se očekuje da većina od 193 zemlje članice UN glasa za usvajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << palestinske rezolucije.

Palestinski predsednik Mahmud Abas označio je to kao poslednju šansu za postizanje mira, najavivši da će se Palestinci vratiti pregovorima, čim se prizna njihova državnost.

"To bi mogla biti poslednja šansa za sklapanje mira na Bliskom istoku pre nego što vreme prođe", kazao je Abas, istakavši da ništa ne sprečava palestinski narod da dobije nepotpuno članstvo u UN.

Palestinci su naročito ohrabreni najavljenom podrškom Francuske, a potvrda podrške je, osim iz Rusije i Kine, stigla i od Španije, Danske, Austrije, Norveške, Švajcarske, Indije...

Prvenstveno joj se protive Izrael, SAD i Kanada. Nemačka će glasati protiv ili će biti uzdržana, kako će najverovatnije postupiti i Holandija, Velika Britanija i Australija, na, kako ocenjuje AP, uveliko simboličnom glasanju.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu ocenio je da priznanje palestinske državnosti u UN neće doprineti ostvarenju cilja Palestinaca da imaju svoju domovinu.

Netanijahu je rekao da Palestinci neće imati državu dok ne priznaju Izrael kao jevrejsku domovinu, proglase kraj sukoba sa jevrejskom državom i pristanu na bezbednosne aranžmane kako bi se štitio Izrael.

Zamenik izraelskog ministra spoljnih poslova Danijel Ajalon nastojao je danas da umanji značaj palestinskih nastojanja da unaprede status u UN, istakavši da je to potez bez suštine, koji bi mogao da im se osveti.

On je označio takvu meru kao "ozbiljno kršenje" mirovnih sporazuma između dve zemlje, upozorivši da će Izrael biti sada "manje vezan" tim dokumentima. Najavio je i mogućnost zadržavanja fondova ili smanjenja bezbednosne saradnje s Palestinskom upravom na Zapadnoj obali.

Palestinci su, međutim, sigurni da će im biti unapređen status, odnosno da će dobiti status sličan onome koji ima Vatikan u GS UN. Ta promena neće dati Palestini pravo glasa, ali će joj omogućiti da uđe u tela poput Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji goni ljude za genocid, ratne zločine i druga velika kršenja ljudskih prava i gde može da tuži Izrael.

SAD i Izrael se oštro protive unapređenju palestinskog statusa i smatraju da palestinska državnost treba da bude rezultat pregovora. Dve strane, međutim, ne pregovaraju još od kraja septembra 2010. godine.

Upravo je zastoj u pregovorima naveo Abasa da u septembru 2011. zvanično podnese zahtev UN da Palestina postane punopravan član tog tela. O tome bi se odlučivalo u Savetu bezbednosti, gde SAD imaju pravo veta, a Palestinci ionako, kako se predviđalo, ne bi dobili dovoljno glasova za usvajanje zahteva.

U GS, pak, nema niko pravo veta i tamo dominiraju zemlje koje imaju razumevanja za palestinsku stvar. Da bi bila usvojena rezolucija o unapređenju statusa, potrebna je samo većina glasova.

Do sada su 132 zemlje - dve trećine članica UN, priznale državu Palestinu, podseća Asošiejted pres.

Palestinski zvaničnici posebno su se trudili da dobiju podršku zemalja EU, ali evropski glasovi u UN će, izgleda, biti podeljeni. Jedan visoki diplomata kazao je da će 11 do 16 evropskih država glasati za Palestince, dok će se ostali uzdržati ili će glasati protiv, prenosi Rojters.

SAD ostaju pri stavu da je palestinski potez "greška", kako je izjavila portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland. "Ne mislimo da će taj korak dovesti palestinski narod išta bliže državi", rekla je ona.

Priznanje državnosti, kako smatraju Palestinci, iako se očekuje u trenutku kada su oni sami duboko podeljeni, potkrepiće njihovu tvrdnju da imaju pravo na državu u pojasu Gaze, na Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, teritorijama koje je Izrael osvojio u šestodnevnom ratu 1967. godine.

Oni se istovremeno plaše da će biti diplomatski i finansijski kažnjeni, imajući u vidu da su prošle godine nakon prijema Palestine u UNESKO, SAD uskratile fondove toj agenciji UN, a takođe i Palestinskoj upravi.

Sada je američki Kongres zapretio sličnim sankcijama. Izrael je odmah najavio ubrzanje širenja jevrejskih naselja, što je inače prepreka povratku za pregovarački sto, ali i zadržavanje novca od takse i poreza koji ubira u ime PU.

Jevrejska država je ipak, prema pisanju izraelskih medija, shvatila da je palestinski potez u UN neizbežan, kao i ponižavajući i bolan poraz za nju.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu i šef diplomatije Avigdor Liberman pokušavaju da ga predstave kao tehničko proceduralno glasanje ili simboličnu palestinsku pobedu.

Izraelski list "Džeruzalem post" navodi da će danas, 29 . novembra, na Međunarodni dan solidarnosti s palestinskim narodom, Palestinci pokušati da isprave istorijsku grešku. Pre 65 godina na taj dan oni su propustili šansu da prihvate Plan UN o podeli Palestine i imaju državu i umesto toga poveli su rat protiv jevrejske države.

Današnji datum ima simbolično značenje za Palestince, jer je tog dana 1947. godine GS UN većinom glasova prihvatila rezoluciju 181, kojom je nekadašnja mandatna Palestina podeljena na dve države, jevrejsku i arapsku.

Tok glasanja u GS praćen je direktno preko radija sve dok broj država koje su se zalagale za podelu teritorija nije prešao pedeset posto, a tada je započelo slavlje u jevrejskim gradovima i selima.

Goldu Meir, buduću liderku Izraela, vest o podeli Palestine zatekla je na prijemu u jugoslovenskom konzulatu u Jerusalimu, gde se proslavljao Dan Republike.

Simbolika 29. novembra kao datuma je potpuno jasna - katastrofu, nakbu, kako Palestinci zovu stvaranje Izraela u maju 1948, oni ovim potezom žele da pretvore u de fakto priznanje svoje države.

Nastavak na B92...