Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 31.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski susret u Bagdadu
BAGDAD, ANKARA - Desilo se ono što je dosad bilo teško zamisliti: prvi put jedan turski predsednik, ovog puta Abdulah Gul, sreo se sa liderima kurdistanske regionalne vlade u severnom Iraku, koja se poslednjih godina izborila za mnoga autonomna prava. Do tog susreta došlo je tokom ovonedeljne posete šefa turske države Bagdadu.
„Ja mislim da smo mi ušli u novu, dobru eru“, rekao je Gul posle razgovora sa kurdskim premijerom Nečirvanom Barzanijem. U Iraku, pretežno na severu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zemlje, živi više od četiri miliona pripadnika tog naroda, razasutog još i po Turskoj, Siriji i Iranu.
U središtu tog, kako ga mnogi već nazivaju, „istorijskog susreta“ bili su pripadnici Radničke partije Kurdistana (PKK), koji su našli utočište u severnom Iraku i odatle se bore za autonomiju i nezavisnost u jugoistočnoj Anadoliji.
Borci iz susedstva
Oni u susednoj zemlji imaju nekoliko hiljada boraca, kampove i arsenale oružja i povremeno napadaju ciljeve u Turskoj. Irački Kurdi su godinama gledali blagonaklono na te akcije, što je u Ankari izazivalo oštre osude. Pojedinosti razgovora Gul - Barzani, održanih u Bagdadu, zasad se ne saopštavaju javnosti.
„Rekao sam da su teroristi PKK i njihovi kampovi na vašoj teritoriji i vi morate da zauzmete jasan stav prema pobunjenicima PKK“, izjavio je predsednik Gul.
„Mi smo potvrdili da naša teritorija neće biti korišćena za napade na Tursku“, rekao je novinarima Barzani. On je, takođe, istakao da bi Ankara trebalo da amnestira pripadnike PKK.
U regionu se, očigledno, oseća nova klima koja bi mogla da dovede do rešenja decenijskog problema, koji izaziva veliku zabrinutost u Vašingtonu. Ankara i Bagdad su se našli pod pritiskom SAD, koje pokušavaju da ugase to ratno žarište, pogotovo sada kada se nova administracija priprema za povlačenje iz te zemlje. Rešenje tog problema se, međutim, ne može očekivati preko noći, upozoravaju analitičari.
Ugasiti ratno žarište
PKK je počela oružanu borbu 1984. godine kako bi se izborila za autonomiju i nezavisnost u jugoistočnoj Anadoliji, gde živi većina od 12 miliona ovdašnjih Kurda. U tim sukobima je dosad stradalo 40.000 ljudi - pripadnika snaga bezbednosti, gerilaca i civila. U PKK su oštro reagovali na novi, za njih nepovoljan razvoj događaja, jer shvataju da im izmiče tle pod nogama.
U Ankari su, očigledno, konačno shvatili da se „kurdski problem“ - zbog kojeg su na udaru kritika u EU - može rešiti samo dijalogom, iako su sve vlade dosad odbijale da pregovaraju sa „separatistima i teroristima“.
Na tim osnovama se već razmišlja o sazivanju međunarodne konferencije o rešavanju ovog problema. To pitanje će se sigurno naći i na dnevnom redu predstojeće posete Baraka Obame Ankari.
.jpg)
