Izvor: Blic, 13.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski samit Evropske unije
Istorijski samit Evropske unije
KOPENHAGEN (BBC) - U Kopenhagenu je juče počeo samit Evropske unije na kojem bi prva grupa bivših komunističkih zemalja istočne i centralne Evrope: Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Estonija, Letonija, Litvanija, te Kipar i Malta, trebalo da bude pozvana da se pridruži Uniji. Komesar EU za spoljnu politiku, Kris Paten, ocenio je da nije preterano samit nazvati istorijskim.
'Postoje četiri pitanja koja rešavamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istovremeno - i zato mislim da nije preterano upotrebiti ovom prilikom reč ‘istorijski’. Prvo, tu je samo proširenje Unije za deset članica; drugo, postoji mogućnost zuvršetka 28-godišnje podele Kipra; treće, moguće je da deblokiramo proces formiranja evropskih snaga za brzo reagovanje - i na kraju, naši odnosi sa Turskom u geostrateškom smislu sežu u suštinu odnosa između Evrope i islamskog sveta. Zato mislim da je ulog pred ovaj samit ogroman', rekao je Kris Paten.
U 2007. godini Rumunija i Bugarska bi trebalo da uđu u EU.
Evropska unija, koja je posle II svetskog rata počela kao dogovor šest zemalja da kao garanciju miroljubive budućnosti objedine proizvodnju uglja i čelika, danas usklađuje saradnju između 15 članica o dalekosežnim pitanjima kao što su ekologija, transport i zapošljavanje, a ima sve veći uticaj i u odbrani i spoljnoj politici.
EU ima pet glavnih ciljeva: da vodi ka privrednom i socijalnom napretku, da gradi svoj identitet na međunarodnoj sceni, da stvara evropsko državljanstvo, da unapređuje slobodu, bezbednost i pravdu i da održava i dograđuje zakonodavstvo.Prema Mastrihtskom ugovoru koji je stupio na snagu 1993. i kojim je Evropska zajednica (EZ) preimenovana u EU, ustanovljene su tri bazične oblasti delovanja Unije: evropsko zajedništvo, zajednička spoljna i bezbednosna politika, pravosuđe i unutrašnji poslovi. Prvom oblasti upravljaju institucije EU, dok se u drugoj i trećoj ostvaruje saradnja među vladama članica Unije
Glavne institucije EU su Savet ministara, Evropski sud pravde, Evropska komisija (EK), Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB).
Savet ministara je jedina institucija EU koja predstavlja vlade država članica EU. Sačinjavaju ga ministri 15 vlada i to je svojevsna vlada svih vlada. Predsedništvo Savetom rotira svakih šest meseci, sada je na njegovom čelu Danska, a od 1. januara 2003 biće Grčka.Zajedno sa Evropskim parlamentom Savet ima ovlašćenje da donosi zakone EU i odlučuje o budžetu. Odgovoran je za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku koje sprovode generalni sekretar i visoki predstavnik. Savet takođe koordinira saradnju u policijskim i pitanjima pravosuđa.
Sud pravde je, zajedno sa nacionalnim sudovima, pravni organ EU i može da rešava sporove između različitih institucija Unije i država članica. Građanin Evrope može da pokrene spor pred Sudom ukoliko se slučaj tiče odluke koju je donela institucija EU.
Evropska komisija je javna služba EU koju sačinjava 20 komesara i 27.000 službenika koji dolaze iz svih zemalja članica Unije i najveća je institucija na kontinentu. Glavni posao EK je pokretanje novih političkih mera, predlaganje zakona Savetu ministara i Evropskom parlamentu, koji o tome odlučuju. EK je takođe odgovorna za sprovođenje zakona.
Evropski parlament je jedino izabrano telo EU i jedina međunarodna skupština čiji su poslanici direktno birani. Svakih pet godina 375 miliona građana EU bira 626 predstavnika. Parlament zaseda u Strazburu tokom jedne nedelje svakog meseca. Parlament je i demokratska kontrola EK.ECB ima sedište u Frankfurtu, odgovorna je za primenu monetarne politike EU i pokrenula je zajedničku monetu evro. Deluje zajedno sa centralnim bankama država članica, sa kojima čini Evropski sistem centralnih banaka. Odgovorna je Evropskom parlamentu.
