Izvor: Politika, 17.Dec.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski pad rublje
Pad cene nafte, zapadne sankcije i neizvesni kurs ekonomije pokretači su tekuće panike na ruskom finansijskom tržištu
Iluzija da Centralna banka Rusije (CBR) može da obuzda ovogodišnji krah rublje, izazvan padom cene nafte na svetskom tržištu, drakonskim sankcijama Zapada i zebnjom investitora u dalji kurs ruske ekonomije, trajala je juče manje od 180 minuta.
U noći između ponedeljka i utorka CBR je šokirao međunarodno finansijsko tržište odlukom da podigne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << referentnu kamatnu stopu sa 10,5 odsto na 17 odsto, ne bi li zaustavio dramatičan pad vrednosti rublje (ruska valuta izgubila je polovinu vrednosti od početka godine) i osujetio dalji rast inflacije, koja sada iznosi oko 10 odsto.
Vest da je CBR po šesti put ove godine podigao vrednost ključne kamatne stope prema kojoj odobrava kredite komercijalnim bankama popravila je u prvi mah kurs rublje sa 64 za jedan dolar (u ponedeljak veče) na 59,783. Ali, juče pre podne vrednost rublje se strmoglavila na vrednost od 77,397 rubalja za jedan dolar. Posle podne se u Moskvi dolar menjao za 80,1 rublju, a evro za čitavih 100,7 rubalja!
„Ruska rublja je u utorak izgubila 20 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar i čitavih 26 odsto u odnosu na valutu evrozone”, prenela je agencija RIA Novosti.
Mučne scene panične kupovine od pre nekoliko decenija ponovile su se juče u ruskoj prestonici, izveštava „Njujork tajms”: „Moskovljani su juče u dugim redovima opsedali menjačnice nastojeći da nabave dolare, ili su navrat-nanos kupovali belu tehniku i drugu robu nastojeći da se ratosiljaju sve bezvrednije rublje.”
Ruski „crveni ponedeljak” znak je da su investitori izgubili poverenje u rusku ekonomiju: nije u pitanju samo cena nafte, na delu je i proračun dejstva sankcija, geopolitičkih rizika... ali i manjak odlučne akcije ruskih zvaničnika, preneo je juče „Fajnenšel tajms” ocenu iz londonskog Sitija.
Pad rublje izazvao je u međuvremenu pad vrednosti akcija ruske Sberbanke za 6,3 odsto i energetskog giganta „Rosnjefta” za 4,4 odsto, ali je istovremeno pokrenuo i lančani pad vrednosti mađarske forinte i gruzijskog larija, kao i austrijske banke Rajfajzen, koja je poprilično prisutna na ruskom tržištu.
Neizvesna sudbina rublje i ruskih finansija podstakla je istovremeno haos i na globalnom tržištu plemenitih metala. Glasine da će Rusija radi otplate pristižućih dugova državnih firmi i banaka (oko 35 milijardi dolara prispeva na naplatu do nove godine) morati da proda deo zlatnih poluga izazvale su inače u ponedeljak rekordni pad vrednosti unce žutog metala za čitavih 29 dolara, da bi se juče oporavila za 28 dolara do cene od 1.220 dolara.
Inače, i pre dramatičnog pada rublje, u ponedeljak su krenule glasine da je Kremlj krajem prošle sedmice odlučio da pokrene novu rundu štampanja novca da pomogne prezaduženom „Rosnjeftu”, navodi „Njujork tajms”. „Rosnjeft” je da, bi servisirao dug koji pristiže pred novu godinu, prošlog petka emitovao nove akcije u vrednosti od oko 625 milijardi rubalja (oko 10,9 milijardi dolara po tadašnjem kursu). Te akcije smesta su rasprodate, a na Zapadu sumnjaju da su mušterije bile ruske državne banke. Mutni manevar podstakao je u ponedeljak masovni beg investitora sa ruskog valutnog tržišta, iza kog je rublja izgubila 10 odsto vrednosti.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev je u ponedeljak zatražio od vlade da za 10 odsto smanji predviđene rashode u budžetu za 2015. godinu (oko 500 milijardi rubalja), ukoliko cena nafte ostane oko 60 dolara, preneo je dnevnik „Vedomosti”. Barel nafte na svetskom tržištu juče je inače pojevtinio na 54 dolara. Koliko prošlog meseca, ruski ministar finansija Anton Siluanov procenio je da bi Rusija, zbog dramatičnog obaranja cene nafte na svetskom tržištu mogla na godišnjem nivouda izgubi 100 milijardi dolara plus još 40 milijardi dolara zbog dejstva sankcija Zapada i isključenja ruskog biznisa sa međunarodnog finansijskog tržišta.
Ruske banke i biznis imaju prema zapadnim procenama oko 660 milijardi dolara duga, od toga 130 milijardi stiže na naplatu tokom 2015. godine. Koliko juče, premije za rizik ruskih obveznica denominovanih u dolarima čiji su kupci stranci poskupele su za pola procenta i iznosile su 7,22 odsto, koliko investitori zahtevaju u poslovanju sa sličnim hartijama vrednosti Ruande, Obale Slonovače i Perua.
Centralna banka Rusije procenila je juče da bi tamošnja ekonomija u 2015. mogla da se suoči sa padom BDP-a od 4,5 do 4,7 odsto ukoliko cena barela bude ostala ispod 60 američkih dolara, što joj je aktuelna cena. Istovremeno zvanična prognoza CBR jeste da će iz Rusije ove godine stranci izneti oko 134 milijarde dolara kapitala, dogodine još oko 120 milijardi, dok bi prema ovim procenama u 2016. još odliv iznosio oko 75 milijardi dolara, a 2017. godine pao na 55 milijardi dolara.
T. Vujić
objavljeno: 17.12.2014
