Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jul.2009, 10:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istočne članice EU suočene s rastom budžetskog deficita

BUKUREŠT/SOFIJA - Rumunija je najavila da će od Međunarodnog monetarnog fonda tražiti da poveća svoj budžetski deficit, dok je Bugarska danas obećala da će skresati troškove radi uravnoteženja budžeta, što su najnoviji pokušaji članica Evropske unije da poprave pogoršane budžetske izglede.

Ti potezi su se poklopili sa posrtanjem Letonije u pregovorima sa MMF za obezbeđivanje dodatnih finansija i upozorenjem premijera Češke da će njegova vlada biti primorana da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poveća planirani budžetski deficit za iduću godinu.

Budžetski deficit Rumunije 5-5,5 odsto BDP

Vlade zemalja širom Evrope odustale su od budžeta planiranih pre krize i dozvolile da budžetski deficiti narastu, ali se to pokazalo problematičnijim u istočnim nego u razvijenim zapadnim članicama, uglavnom zbog slabijeg poverenja investitora u njih.

U nastojanju da savlada veće privredno slabljenje od očekivanog, koje je dovelo do smanjenja poreskog prihoda, Rumunija će zatražiti od MMF da poveća svoj budžetski deficit na oko 5-5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) , izjavio je jedan zvaničnik te zemlje. Taj zahtev, neophodan Rumuniji da nastavi sa programom zajmova za spasavanje, vrednim 20 milijardi evra, poništio bi planirani budžetski deficit od 4,6 odsto BDP koji je već dogovoren sa MMF.

Rumunski zahtev je sličan potezima koji su ranije ove godine preduzele Mađarska i Letonija pošto je ekonomsko slabljenje dovelo do povećanja ranijih prognoza njihovog budžetskog deficita.

Dok mnoge zapadne zemlje na ekonomsku krizu odgovaraju stimulativnim paketima, ili se sa smanjenjem poreskog prihoda bore povećanim pozajmljivanjem, istočne članice EU imaju ograničene mogućnosti.

Centralnoevropske zemlje su imale budžetske manjkove čak i u godinama brzog privrednog rasta, a recesija i prognoze slabijeg rasta primoraće njihove vlade na rešavanje dubokih strukturalnih problema za koje su se nadale da će vremenom sami nestati.

Cilj deficita od tri odsto BDP

Drugi problem predstavlja cilj deficita od tri odsto BDP koji se zahteva od novih članica EU radi eventualnog ulaska u zonu evra koji bi mogao odložiti njihov ulazak u odnosu na period od 2012. do 2014. koji je bio predviđen pre krize.

Poljska i Češka do sada nisu dramatično skresale potrošnju, niti povećale poreze, ali i dalje nastoje da zadrže pozajmljivanje pod kontrolom.

Premijer Češke Jan Fišer je danas izjavio da su povećani rizici da planirani budžetski deficit za 2010. od 170 milijardi kruna bude uvećan usled pogoršanja prognoze privrednog rasta.

U Poljskoj, gde je predviđeno veliko kresanje potrošnje u slučaju da dug poraste iznad 55 odsto BDP, vlada nastoji da finansira deficit uz pomoć mera kao što su visoke dividende od državnih firmi i program privatizacije koji se procenjuje na 15 milijardi zlota (5,12 milijardi dolara).

Bugarska će skresati troškove za 1,5-2,0 milijardi leva (1,1-1,5 milijardi dolara), uglavnom u administraciji i nekim infrastrukturni projektima kako bi ove godine ostvarila uravnoteženi budžet.

Novi ministar finansija te zemlje Simeon Đankov, koji je ranije bio ekonomista Svetske banke, rekao je da će nova vlada Bugarske tražiti od MMF da nadgleda reviziju njenog budžeta, ali da za sada neće tražiti pomoć.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...