Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Okt.2009, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istanbul: Žestoko neslaganje unutar MMF-a
ISTANBUL - Žestoko neslaganje oko toga koliko bogate zemlje treba da ustupe pred zemljama u razvoju "pomračilo" je razgovore svetskih finansijskih lidera u Istanbulu o proširenju uloge Međunarodnog monetarnog fonda.
MMF, koji je pozajmio više od 50 milijardi dolara zemljama širom sveta ove godine, kaže da su mu potrebna dodatna sredstva ako želi da nadgleda oporavak globalne ekonomije i spreči buduće krize.
Dinkić sa MMF-om i Svetskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bankom
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić otputovao je danas popodne u Istanbul, gde će učestvovati na godišnjem zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 6. i 7. oktobra. Kako je najavilo Ministarstvo ekonomije Srbije, Dinkić će sutra u Istanbulu govoriti na okruglom stolu "Povratak biznisu" o merama koje je Srbija preduzela da bi ublažila posledica svetske ekonomske krize.
U delegaciji Srbije, koja će učestvovati na dvodnevnom zasedanju Svetske banke i MMF-a, osim Dinkića, biće i guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić i viceguverner NBS Ana Gligorijević.
Kako je ranija najavljeno, predstavnici Srbije i MMF-a će tokom boravka u Istanbulu razgovarati i o pripremama mera Vlade za predstojeću reviziju kreditnog stend baj aranžmana od 2,9 milijardi evra, koja će početi 20. oktobra u Beogradu.
Dinkić, koji je guverner Srbije u Svetskoj banci, imaće i više sastanaka sa predstavnicima MMF-a i Svetske banke, na kojima će razgovarati o ekonomskoj politici Vlade Srbije.
Ministarstvo ekonomije Srbije najavilo je i da će se Dinkić tokom boravka u Turskoj sastati i sa turskim zvaničnicima i privrednicima.
Previše zastupljeni nanose štetu MMF-u Ovo, međutim zavisi od davanja veće uloge zemljama u razvoju u MMF-u. Velike zemlje u razvoju, kao što su Kina i Brazil, traže značajniju ulogu u procesu donošenja odluka u ovoj instituciji.
"Možemo samo da se nadamo da će previše zastupljene zemlje uvideti da nanose štetu MMF-u ukoliko pokušaju da blokiraju ili odgode kvote i reforme glasanja", rekao je brazilski ministar finansija Gvido Mantega.
On je dodao da MMF mora da promeni upravljačku strukturu kako ne bi više bio američko-evropska institucija i kako bi postala istinski multilateralna.
Šefovi država i vlada 20 najmoćnijih zemalja sveta su se takođe dogovorili da se u MMF-u poveća glasačka moć zemalja koje su već duže vreme nedovoljno zastupljene u toj svetskoj finansijskoj instituciji.
Industrijalizovane zemlje sada imaju 57 odsto glasova u MMF-u, a zemlje u razvoju 43 odsto.
SAD su, međutim, predložile da se udeo manje razvijenih zemalja u glasačkim pravima MMF-a uveća za pet odsto, na 48 procenata, dok su vodeće zapadnoevropske članice G20 zalažu da porast tog učešća treba da bude manji, ili tvrde da je sadašnji raspored glasova sasvim zadovoljavajući.
Ruska podrška srpskom budžetu?
Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović razgovarala je danas u Istanbulu sa potpredsednikom Vlade i ministrom finansija Ruske Federacije Aleksejem Kudrinom o mogućnosti ruske finansijske podrške budžetu i krupnim investicionim projektima u Srbiji.
Na sastanku je dogovoreno da će se zvanični pregovori o tome voditi tokom ovog meseca, posle godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Kudrin je izrazio spremnost ruske strane da brzo reaguje i da, ukoliko je potrebno, izvrši promenu postojećeg zakona kako bi pomoć stigla ove godine, pošto Srbija trenutno nije na listi zemalja kojima je odobrena podrška za ovu godinu.
Dragutinović je zahvalila Kudrinu na podršci koja je Rusija spremna da pruži Srbiji i istakla značajnu ulogu u koordinaciji koju je imao ruski ambasador Aleksandar Konuzin.
Ona je izrazila nadu da će se i ovaj put dokazati tradicionalno prijateljski odnosi koje dve zemlje imaju.
Evropa preti "zavrtanjem slavine" Švedski ministar finansija Anders Bog upozorio je da Evropa može da postane manje darežljiva u finansijskoj podršci MMF-u ukoliko izgubi uticaj u toj organizaciji.
"Adekvatno učešće u procesu donošenja odluka preduslov je za dalju finansijsku podršku poreskih obveznika", rekao je Bog.
Još samo pre godinu dana MMF se borio da ubedi vlade u svoj značaj, ali je kriza povećala potražnju za zajmovima u zemljama koje se bore sa budžetom i deficitom.
Dozvoljavajući velikim razvijenim zemljama da imaju veću ulogu to bi MMF-u moglo bi obezbediti milijarde novih dolara.
Direktor MMF-a Dominik Štraus Kan ocenio je da je ovoj organizaciji potrebno dodatnih jedan trilion dolara kako bi osigurala stabilnost globalne ekonomije.
Međutim, Kina, Brazil, Rusija i Indija kažu da svako povećanje njihovog ulaganja mora biti povezano sa njihovim većim učešćem u glasanju.
Kina veruje da finansijski doprinos treba da odražava ekonomsku veličinu svake zemlje, kaže Ji Gang, viceguverner Centralne banke Kine.
Osim uloge zajmodavca G20 želi da MMF osigura uravnotežen rast svih zemalja, a Kina smatra da MMF treba da pojača superviziju nad međunarodnim protokom kapitala.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
