Izvor: B92, 30.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Island: Vlada ozbiljno uzdrmana
Rejkjavik -- Globalna finansijska kriza ozbiljno je uzdrmala vladu Islanda, a sve su učestaliji zahtevi za ostavku premijera Geira Hardea.
On, međutim, uporno odbija poziv demonstranata, koji već osmu nedelju protestuju u Rejkjaviku. Antivladini protesti počeli su u oktobru, pošto su tri vodeće komercijalne banke bankrotirale. Prošle nedelje, hiljade ljudi okupile su se na protestima, a petoro demontranata završilo je u bolnici posle sukoba s policijom.
Javnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << traži i odlazak guvernera centralne banke Dejvida Odsona, smatrajući ga odgovornim za paralizu nacionalne ekonomije i "ceh" bankarske krize od oko 7,5 milijardi evra.
Ipak, u javnosti su stavovi o premijeru i dalje podeljeni.
"Trebalo bi da preuzme odgovornost za ono što jeste ili nije činio u poslednjih nekoliko nedleja, ili da, na kraju krajeva, da ostavku", kaže student Karl Birkir Flosason.
"Ne mislim da treba da ode. Još jedna nevolja više, a imamo ih već dovoljno", smatra medicinska sestra Jonina Sigurjonsdotir.
Za razliku od Britanije ili SAD, Island nije mogao svojim bankama obezbedi finansijsku podršku.
Islandske banke duguju inostranim poveriocima više od 60 milijardi dolara, jer su se u poslednjih nekoliko godina upustile u velike inostrane akvizicije.
Iako bi novi parlamentarni izbori trebalo da se održe 2011, ankete pokazuju da čak 60 odsto Islanđana želi prevremeni izlazak na birališta.
"Trebalo bi da odstupi i raspiše izbore. Zašto? Zato što nas je prevario, u svakom pogledu", izjavio je jedan organizatora protesta Kristijan Torfason.
Uprkos pozivima na ostavku, Hardeov kabinet lako je prebrodio glasanje u parlamentu o poverenju početkom nedelje.
Premijer razume zašto su Islanđani ljuti, ali navodi da je za njega izazov da ih izvede iz krize.
"Ja ne mogu biti odgovoran za svetsku ekonomsku krizu. Mogu da odgovaram za poteze vlade, ali ne i za ponašanje komercijalnih banaka”, kaže premijer Harde.
"Vlada sprovodi kontre banaka, mi radimo u okviru Evropske ekonomske zone i to je nešto što će biti ispitano i razjašnjeno. Ali, problem je u tome što su banke preuzele rizik izvan svojih mogućnosti. Nisu bile obazrive, i to sada ne može biti odgovornost kabineta", smatra on.
Dodatni udarac Islandu nanela je odluka Velike Britanije da zamrzne svoje aktive u njenim bankarskim institucijama.
Ipak, ohrabrujuća vest je najava pomoći skandinavskih komšija.
Uvođenje evra ili dolara?
Premijer Islanda Geir Harde izjavio je da je i dalje otvoreno pitanje da li treba zadržati krunu kao valutu ili preći na evro ili eventualno na američki dolar.
Harde je kazao da je aktuelna finansijska kriza u svetu potpuno urušila poverenje u islandsku krunu i bankarski sistem u celini.
"Ljudi razmatraju mogućnost 'dolarizacije' ili jednostranog prihvatanja evra (kao valute), što bi verovatno izazvalo čuđenje u Evropskoj uniji. Treća mogućnost bi mogla da bude korpa valuta", rekao je Harde u intervju Rojtersu.
Evropska unija s negodovanjem gleda na one zemlje koje su usvojile evro kao valutu, a da prethodno nisu ispunile stroge kriterijume.
Island nije članica EU, ali se stranka premijera nedavno ponovo založila za razmatranje kriterijuma za članstvo u EU.
Finansijska kriza promenila je i sliku u domaćoj javnosti, tako da je sada sve više Islanđana za to da zemlje uđe u EU i prhvati evro kao valutu.
