Izvor: B92, 29.Avg.2009, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Island: Pokrivanje gubitaka štediša
Rejkjavik -- Island priprema zakon kojim će Britaniji i Holandiji nadoknaditi više od pet milijardi dolara koje su državljani tih zemalja izgubili u islandskim bankama.
Stručnjaci smatraju da bi zakon mogao da utre put dobijanju nove pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda i drugih kreditora za oporavak islandske ekonomije, teško pogođene krizom, preneo je Rojters.
Premijerka Islanda Johana Sigurdardotir je pozdravila usvajanje nacrta tog zakona većinom od 19 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << glasova i ukazala da će njena vlada sada konsultovati vlade Britanije i Holandije. Ona se nada da će problem biti rešen na zadovoljavajući način za sve strane.
Plan islandske vlade predviđa otplatu duga tim dvema zemljama tokom 15 godina.
U islandskoj javnosti, ali i u nacionalnom parlamentu, u vezi sa tim je vođena široka diskusija i mnogi su ukazivali da država čini grešku uzimajući na sebe obavezu po ulozima inostranih investitora u privatne banke.
Nakon usvajanja tog plana, očekuje se da bi oni koji ukazuju da Island treba da ostane van Evropske unije mogli da iskoriste nezadovoljstvo dela javnosti za podsticanje antibriselskog raspoloženja.
Islandske banke su pre sadašnje finansijske krize odobravale više kamatne stope na uloge od konkurenata u drugim evropskim zemljama. Prema podacima islandske vlade, 400.000 stranih građana i kompanija je držalo novac na računima islandskih banaka, od kojih je većina bankrotirala, pričinivši velike gubitke ulagačima.
Vlade Britanije i Holandije su te gubitke pokrile i zatražile nadoknadu od Islanda.
Prema nacrtu zakona, do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda Islanda moglo bi biti isplaćeno Britaniji u periodu od 2017. do 2023. i do dva odsto Holandiji.
U Londonu ukazuju da taj zakon praktično otvara vrata Rejkjaviku za članstvo u EU.
Bez gašenja dugova komercijalnih banaka Islanda građanima i kompanijama iz članica tog bloka, priključenje Islanda bi bilo problematično, smatraju u Briselu.
Island, koji je dugo odbijao učlanjenje u EU, letos je podneo takav zahtev, a proces priključenja bi mogao potrajati do tri godine.
