Izvor: Vostok.rs, 12.Dec.2016, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islamski faktor na ruskom Krimu
Od trenutka prisajedinjenja Krima Rusiji prošlo je skoro tri godine. U tom periodu na poluostrvu i u njegovoj okolini došlo je do korenitih promena, koje su dotakle celo krimsko društvo. Međutim, te promene su u najvećoj meri uticale na muslimansko stanovništvo Krima.
Ko su muslimani Krima? Brojčano najveći deo tog naroda su krimski Tatari. Njih ima otprilike 230-250 hiljada ljudi, ili 10-12% celog stanovništva poluostrva. Krimski starosedeoci muslimani ispovedaju sunitski islam hanafitskog pravca, kao i većina muslimanskog stanovništva Rusije.
Zavisnost od stranih sponzora
Masovni povratak krimskih Tatara početkom devedesetih godina doveo je do ponovnog rađanja islamske religije na Krimu. Ali, lokalni muslimanski čelnici nisu imali finansijskih resursa za izgradnju i obnavljanje džamija, a nije bilo ni stručnjaka za organizaciju verskih obuka u medresama i pripremu mladih teologa.
Ovde se desilo, ono što je vrlo često za takve slučajeve, a to je da je pomoć došla iz inostranstva, i samim tim krimska muslimanska zajednica počela je su da zavise od stranih sponzora i njihovih interesa.
Najjači položaj u islamskoj zajednici Krima pripao je Turskoj, što lako možemo objasniti njenim istorijskim i porodičnim vezama sa krimskim Tatarima. Turska je finansirala izgradnju džamija i medresa (muslimanskih srednjih škola), slala svoje hodže i stručnjake državne Uprave za pitanja religije na Krim, davala krimskim maturantima kvote za besplatno studiranje na turskim muslimanskim fakultetima. Turski dobrotvorni fondovi brinuli su se o islamskim školskim ustanovama Krima, i učenicima često nametali izopačene forme islama.
U krimskom podzemlju radili su članovi turskih sekti, kao što su «Sulejmandži» i «Nurddžular» (ovu drugu je osnovao turski opozicionar Fethulah Gjulen i poznatija je pod nazivom «Hizmet»). Prema podacima ruskih operativaca, još na ukrajinskom Krimu članovi gjulenovske sektaške korporacije su se pažljivo maskirali u biznismene i propovednike, a zapravo su se bavili prikupljanjem informacija za turske obaveštajne službe. Inače, ova sekta je zabranjena u Rusiji, pa i samoj Turskoj.
Pored Turske, krimskim istovernicima pomagali su i bogati dobrotvori iz naftnih monarhija Persijskog zaliva. Prateći njihove «velikodušne donacije», na poluostrvu su počeli da se pojavljuju propovednici radikalnih islamskih pokreta arapskog porekla, koji su do tada bili strani na Krimu. Sprovodeći ideološki preobražaj krimsko-tatarskih muslimana u duh agresivnog islamizma, strani izaslanici prikrivali su se željom da pomognu braći po veri, da ožive izgubljenu muslimansku tradiciju i institucije.
Na krimskom poluostrvu pojavio se veliki broj pripadnika vehabizma, kao i organizacija «Braća muslimani», i «Hizb uz-Tahrir» (terorističke organizacije, zabranjene u velikom broju zemalja sveta, uključujući i Rusiju). Oni su otvoreno tražili ponovno stvaranje države-halifata i pozvali na džihad protiv «nevernika».
Miting u znak podrške terorističkoj partiji «Hizb ut-Tahrir» na centralnom trgu prestonice Krima. Oktobar 2013.godine.
Pored toga ozbiljna prepreka na putu širenja opasne pseudoislamske jeresi u muslimanskom društvu Krima ostaje privrženost krimskih Tatara sunitskom hanafitskom islamu, i to da je njihov nacionalni identitet zapravo religiozni identitet. Pozivi za uspostavljanje halifata i šerijatskog zakona nisu naišli na odziv.
Međutim, destruktivnim islamskim sektama pošlo je za rukom da pridobiju simpatije krimsko-tatarske omladine, lokalnih stanovnika, socijalno ugroženih muslimana. Radikali su se ujedinjavali u pojedinačne muslimanske zajednice i aktivno postavljali «svoje ljude» na mesta hodža u džamijama.
U redovima krimskih muslimanskih čelnika i religioznih ekstremista dolazilo je do sukoba zbog oštre konkurencije da se dođe do umova vernika. Vremenom izranjali su i konflikti vezani za kontrolu džamija. Bilo je slučajeva kada su islamisti zauzimali džamije i tukli hodže, pridržavajući se tradicionalnog tumačenja islama.
Bez obzira na to što je Krim više od dvadeset godina bio pod kontrolom Ukrajine, kijevska vlada je konstantno ignorisala opasne procese u islamskoj zajednici poluostrva. Bili su prepušteni sami sebi, iako se stanje stalno pogoršavalo.
Neutralizacija podzemlja i sperčavanje ekstremizma
Posle ulaska Krima u sastav Rusije neki sledbenici radikalnih islamističkih organizacija, vođe i učesnici oružanih sukoba otišli su u Ukrajinu. Ali, na Krimu je ostao i veliki broj onih koji su se ujedinili u «uspavane» grupacije i čekali svoj red. Na taj način Rusija je dobila dodatni problem u ekstremističkom podzemlju na Krimu. Za razliku od Kijeva, Moskva je imala odgovarajuće iskustvo i tvrdu nameru da reši taj problem.
U ruskoj stvarnosti ratni islamisti izgubili su mogućnost da slobodno vode dotadašnju podzemnu delatnost na Krimu, jer su se specijalne službe pažljivo bavile neutralizacijom njihovih struktura. Paralelno se sprovode aktivnosti sa ciljem podizanja svesti među muslimanskim stanovnicima na Krimu, kao i mere za otkrivanje i stavljanje pod kontrolu pristalica pseudodestruktivnih sekti. Na Krimu se sprovodi složeni plan protiv napredovanja ideološkog terorizma.
Vodi se aktivna borba za suzbijanje propagande radikalnog islamizma i poziva da se sa «nevernicima» bori na Internetu. Na primer, prošle godine za taj posao krimski čelnici reda i mira krivično su optužili 9 internet blogera. Osim toga identifikovano je i isporučeno 1412 ljudi, koji su širili ekstremističku religioznu ideologiju na teritoriji Krima.
Ako je poslednjih godina pod ogrtačem Ukrajine, na Krimu radila najuticajnija islamistička struktura («Hizb ut- Tahrir») i imala oko 10.hiljada sledbenika, sada je njihova brojnost skraćena za deset puta. Organi reda i mira tvrde da su svi islamski fanatici poznati poimence, i da se nalaze «pod nadzorom».
Uticaj destruktivnih islamskih pokreta na Krimu od trenutka sjedinjenja sa Rusijom kardinalno opada, ali još uvek nije doveden na nulu. Do danas periodično stižu poruke o pronalasku i hapšenju aktivista više puta pomenute organizacije «Hizb ut- Tahrir» na Krimu.
U toku 2015 i 2016.godine u specijalnim operacijama službe bezbednosti su neutralizovale na Krimu niz podzemnih ćelija te zabranjene terorističke grupe, uhapsili oko dvadeset njenih aktivnih članova. Svi su optuženi po članu 205, deo 5 Krivičnog Zakonika RF «Organizacija rada terorističke organizacije i učešće u takvoj organizaciji». To podrazumeva kaznu od 15. do 20.godina zatvora ili doživotno lišavanje slobode.
Temu iskorenjenja terorističkog podzemlja na Krimu aktivno promoviše zvanična ukrajinska, turska i zapadna propaganda u informacionom ratu protiv Rusije. Oni predstavljaju čišćenje Krima od radikalnih islamista kao represiju ruske vlasti protiv običnih krimskih muslimana, koji bi se samo navodno skupili i zajedno čitali Kuran. Ta laž se koristi kao povod za pritisak na Rusiju na međunarodnoj sceni i opravdanje za različita antiruska delovanja, kao i održavanje sankcija.
Šta danas ugrožava krimski islam?
Danas postoje spoljašnji izazovi koji mogu da budu pogubni za islamsku zajednicu Krima.
Jedan od tih izazova je sama činjenica da postoji teroristička «Islamska država» i prisustvo ratnika sa Krima u njenim redovima. Prema zvaničnim podacima za 2015.godinu, 106. Krimljana ratuje u Siriji na strani ID (prim. prev. – ID je skraćenica za Islamska država). Nije isključeno da preživeli krimski džihadisti pokušavaju dase u domovinu vrate preko Ukrajine, a izaslanici ID pokušavaju da «svrate» na Krim preko Severnog Kavkaza. Ruske agencije za sprovođenje reda zato verovatno rade punom parom kako bi sprečile te pretnje.
Odred krimskih džihadista u Siriji, kune se na vernost terorističkoj «Al Kaidi»
Opasnost dolazi sa turske strane, jer baš ona daje podršku «teroristima» u Sirijii i kupovala naftu u «Islamskoj državi». Još jedna zabrinjavajuća stvar je religiozna radikalizacija stanovnika Turske na inicijativu rukovodstva zemlje. Opšte je poznato da je Turska pokroviteljii pristalica mudžahedina sa Kavkaza i Srednje Azije.
Postoje podaci koji svedoče o tome da je Ankara pomagala «Medžilisu krimsko-tatarskog naroda», zabranjenog u Rusiji, stvarajući na jugu Ukrajine takozvani muslimanski dobrovoljački bataljon. Misli se na isporuku vojne municije, kao i otpremanje turskih vojnih instruktora i sirijskih razbojnika u pomoć krimsko-tatrskim «borcima». Vrlo zanimljivo je i to da sredinom decembra 2014.godine lideri tatarskih ekstremista Mustafa Džemil i Refat Čubarov odlaze baš u Tursku da prikupe finansijska sredstva za svoje nezakonite oružane formacije.
Borci muslimanskog bataljona, raspoređenog pored granice Krima
Svi ti islamisti i krimsko-tatarski nacionalisti, locirani u Hersonskoj oblasti Ukrajine predstavljaju pravu pretnju jedinstvu i miru krimske muslimanske zajednice. Njihovo osnovno zanimanje su provokacije na ruskom Krimu – od potpirivanja međunacionalnih zavada do diverziono-terorističkih akcija.
Skupina religioznih fanatika i korumpiranih političara poziva krimske vernike da ne priznaju legitimnog muftiju Krima, te da se pridruže oružanim grupama da zajedno vode «sveti rat» protiv «ruskih agresora». Najnoviji pokušaj ovih zlonamernika da rascepe muslimane Krima bilo je uspostavljanje u Kijevu takozvanog krimskog muftijata u egzilu, koji je klon priznatih islamskih utvrđenja na Krimu.
Sa druge strane, Duhovna uprava muslimana Krima trudi se da ogradi svoje vernike od uticaja destruktivnih ideja i poziva.
Ruski pristup krimskim muslimanima
Pored čistki radikalnog islamskog podzemlja, posle vraćanja Krima pred Moskvom je stajao zadatak da izgradi odnose sa lokalnom islamskom zajednicom. Problem je bilo to što su muslimani sa Krima, među kojima je većina bila krimskih Tatara, imali negativna predubeđenja i stereotipe prema Rusiji. Ti stereotipi formirani su duboko u složenoj istoriji uzajamnih odnosa Rusije i krimskih Tatara, a održavala ih je agresivna propaganda medžlisa, ali Moskva je uspevala da se sa tim izbori.
Bez obzira na određene teškoće, na Krimu se u toku vladavine ruske vlasti položaj muslimana poboljšava. To pokazuju i konkretni primeri. Islamski praznici Kurban-Bajram i Ramazan-Bajram proglašeni su prazničnim danima na Krimu. U Simferopolju punom parom se gradi grandiozna džamija Krima, a u Bahčisaraju se planira otvaranje islamskog univerziteta, koji će pripremati krimske muslimane za službu. U poređenju sa periodom vladavine ukrajinske strane muslimani Krima po ruskim kvotama dobijaju mnogo više dozvola za hodočašća u Meku (2015.godine tamo je poslato više od 300.ljudi), a vlast pomaže hodočasnicima u pravljenju pasoša i plaćanja avionskih karti.
Ozbiljni stavovi Rusije prema problemima krimskih muslimana izrazito su suprotni stavovima Ukrajine, koja nije želela da zalazi u islamske procese u regionu, da spreči realne pretnje i reši goruće probleme muslimana. Figurativno rečeno, Rusija sada dovodi u red muslimansku baštu Krima, koji je poslednjih dvadeset godina gusto obrastao gustim korovom.
*Članak se slobodnom voljom širi. Dozvoljeno je svako korišćenje teksta, celog ili po odlomcima, bez izmena, uz uslov da se obavezno navede autor.
Autor: Kiril Guba, politički analitičar sa Krima
Prevod: Antonela Bijelić
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
