Izvor: Politika, 30.Mar.2014, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islamska republika veštačke oplodnje
Suprotno očekivanjima javnosti izvan Bliskog istoka, Iran je jedna od najnaprednijih zemalja kada je reč o in vitro začeću
Posao cveta u iranskim bolnicama za veštačku oplodnju. Pune su parova iz svih delova Irana i sa Bliskog istoka. Nedavno su svetski mediji otkrili da u Islamskoj Republici Iran postoji čak 70 klinika za in vitro začeće.
Bila je to izvrsna prilika da javnost izvan regiona otkrije da je jedno od najkonzervativnijih društava na planeti ujedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i jedno od najprogresivnijih kada je reč o bioetici.
U šiitskom Iranu ne samo da je dozvoljena vantelesna oplodnja već je odobreno i začeće uz pomoć jajne ćelije ili sperme donatora, što je prilično nezamislivo u sunitskim zemljama.
Parovi koje razdire sumnja da li je vanmaterična oplodnja, a posebno ona koja uključuje treću osobu, po pravilima islama, mogu da budu mirni kada u čekaonici ugledaju dozvolu vrhovnog verskog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija.
Kako u tekstu magazina „Forin polisi” piše američka novinarka iranskog porekla Azadeh Moveni, iranski lideri, pa i oni koji predstavljaju konzervativni kler, rešeni su da pomognu građanima koji ne mogu da dobiju decu.
Prema njenim podacima, neplodnost je izrazito raširena u Iranu pa pogađa 12, a prema nekim izvorima, čak i 20 odsto parova. Kada se videlo da sve više žena odlaže materinstvo za kasne tridesete i četrdesete, a da pritisak društva za osnivanjem porodice ne jenjava, država je priskočila u pomoć.
Islamska Republika subvencioniše tretman za iranske građane, a on je i za strance jeftiniji nego što je u Evropi i SAD. Jedan pokušaj u Americi košta 20.000 dolara, a u Iranu 1.500 dolara. To je mnoge iranske emigrante navelo da se nakratko vrate kući.
A bolnice su pune i građana iz sunitskih zemalja, na primer iz Turske, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata u kojima se izvodi samo klasična procedura: jajna ćelija supruge oplodi se spermom supruga u laboratorijskim uslovima i potom se embrion vraća u matericu.
Međutim, u nekim slučajevima ovo nije moguće pa je par prinuđen da pokuša sa jajnim ćelijama ili spermom donatora. Kako ovo nije dozvoljeno u sunitskim zemljama, tamošnji parovi jednostavno dolaze u Iran. Sajtovi klinika za veštačku oplodnju po pravilu imaju i verziju na engleskom jeziku.
Promotivni materijal štampa se i na arapskom, a u samim čekaonicama sreću i ljudi sa drugog kraja sveta, čak i iz Indonezije.
Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, 48,5 miliona parova širom planete ne može da ima decu. Stope neplodnosti su poslednjih godina ostajale iste ili su blago rasle, izuzev u supsaharskoj Africi, gde opadaju.
Iranci su posle rata sa Irakom (1980–1988) i teške ekonomske situacije počeli da vode računa o natalitetu. Vlada je strahovala da oslabljena ekonomija neće uspeti da prehrani ogromnu populaciju koja danas broji 80 miliona ljudi.
Teheran je tako počeo da promoviše kontracepciju, prestajući da subvencioniše porodice posle rađanja drugog deteta. To je dovelo do toga da stopa rađanja 1996. padne na samo 1,5 posle čega je opet moralo da se misli o obnovi stanovništva.
Tako je Iran postao „reproduktivna Meka Bliskog istoka”, kako ga nazivaju zapadni mediji. Njima je posebno zanimljiva činjenica da se u teokratiji, sa strogim pravilima ponašanja i kažnjavanja preljube, bez problema praktikuje oplođivanje jajne ćelije spermom muškarca koji nije muž pacijentkinje.
To je, izgleda, samo jedna od stvari koju svet otkriva o konzervativnoj republici u kojoj je homoseksualnost krivično delo, ali u kojoj je izvedeno na stotine operacija promene pola.
Jelena Stevanović
objavljeno: 30/03/2014
