Izvor: Deutsche Welle, 18.Apr.2016, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Islamizacija Nemačke je opasnost“
Stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ponovo je glavna tema diskusija u nemačkim medijima – jer islam smatra „političkom“ i „protivustavnom“ religijom.
„AfD postaje antiislamska stranka“ – članak objavljen pod ovim naslovom u nedeljniku Frankfurter algemajne zontagscajtung pokrenuo je nove napade medija i političkog establišmenta Nemačke na stranku Alternativa za Nemačku (AfD). „Islam je politička ideologija nespojiva sa nemačkim Osnovnim zakonom“, rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je za ovaj nedeljnik zamenica potpredsednica te stranke Beatriks fon Štorh. Drugi potpredsednik, Aleksander Gauland, rekao je da „Islam nije religija poput katoličkog ili protestantskog hrišćanstva, već je intelektualno uvek povezan sa preuzimanjem države. Zbog toga je islamizacija Nemačke opasnost“.
Ova stranka se zalaže za pooštravanje kontrole škola kurana i džamija, pa i za mogućnost njihovog zatvaranja: „Mora se kontrolisati ko to finansira i ko tamo podučava“, rekao je Gauland, dodavši da to važi posebno za džamije u kojima propovedi drže imami iz Saudijske Arabije koje ta zemlja i plaća. „Samo ako se te veze razotkriju, veze sa pristalicama stroge verske prakse u Saudijskoj Arabiji moći će da se prekinu“, dodao je ovaj političar.
„Islam nije deo Nemačke“
Na predstojećem kongresu AfD u Štutgartu, AfD namerava da svoj antiislamski kurs ugradi u svoj prvi partijski program. „Mi smo za zabranu minareta, mujezina i potpunog pokrivanja žena“, rekla je Beatriks fon Štorh., dodavši da „predlog da se zabrani gradnja i rad džamija nije uvršten u nacrt programa stranke koji priprema njeno rukovodstvo.“ Ove teze je zaokružio Aleksander Gauland rečima da Nemačkoj pripadaju mnogi muslimani, ali ne i islam.
Nakon napada u Briselu i upozorenja na opasnost od terorizma u Evropi, istraga se vodi u svim pravcima. U centru pažnje su povratnici iz džihada. Saznanja o njima u Nemačkoj postaju sveobuhvatnija. (31.03.2016)
Grupe urbanih gerilaca koje su sedamdesetih i osamdesetih godina ubijale po Nemačkoj i Italiji, nisu uspele da unište sistem. Otvoreno društvo je pobedilo. Ako ostane otvoreno, pobediće i sada, piše nemačka štampa. (23.03.2016)
Izborni uspeh stranke Alternativa za Nemačku na pokrajinskim izborima u nedelju (13.3), izazvao je nesigurnost u Nemačkoj. Kritičari kancelarkine politike pre svega traže korekciju kursa u izbegličkoj politici. (15.03.2016)
U nacrtu stranačkog programa AfD doslovce piše: „Islam ne pripada Nemačkoj. U njegovom širenju i u prisustvu stalno rastućeg broja muslimana AfD vidi veliki izazov za našu državu. Ortodoksni islam, koji ne poštuje naš pravni poredak ili se čak bori protiv njega i pretenduje da vlada kao jedina važeća religija, nespojiv je sa našim pravnim poretkom i sa našom kulturom. Mnogi muslimani poštuju pravni poredak i integrisani su i prihvaćeni članovi našeg društva. Ali, AfD traži da se spreči stvaranje paralelnih islamskih društava sa šerijatskim sudijama i njihova sve veća izolacija. Ona želi da spreči da se muslimani verski radikalizuju do salafizma spremnog na nasilje i teror.“
Poređenje sa nacistima
Zbog ovih stavova, sada su u Nemačkoj pokrenute nove beskonačne diskusije o AfD – doduše, tek kada je na njih skrenuo pažnju Frankfurter algemajne zontagscajtung.
Nemačka vlada ukazuje na osnovna prava zagarantovana članom 4 Osnovnog zakona, kojim se garantuje „sloboda vere, savesti, verskog ili ideološkog opredeljenja te neometanog poštovanja verskih običaja“ – tako je to formulisao portparol vlade u Berlinu Štefen Zajbert. On je dodao da je kancelarka Angela Merkel već više puta naglasila da je očigledno da je islam deo Nemačke, ali i da kao portparol vlade ne vidi povoda da komentariše stranačke programe.
Neposredno nakon objavljivanja izjava Beatriks fon Štorh i Aleksandera Gaulanda, oglasio se i Centralni savet muslimana u Nemačkoj (to je, suprotno onome što naziv sugeriše, jedna od manjih muslimanskih organizacija u ovoj zemlji). Predsednica te organizacije Ajman Mazjek zatražila je bolje informisanje o „stranci koja pliva na talasu netrpeljivosti prema islamu“: „a to, na primer, znači da prvi put posle Hitlerove Nemačke postoji stranka koja ponovo diskredituje i egzistencijalno ugrožava čitavu jednu versku zajednicu“.
„Širenje straha“
Potpredsednica vladajućih Demohrišćana (CDU) Julija Klekner rekla je da AfD svojim tezama „širi strahove“. Predstavnica isto tako vladajućih Socijaldemokrata (SPD) Kerstin Grize, smatra da AfD „na izuzetno opasan način širi neosnovane predrasude“. Ona je rekla da u Nemačkoj, „naravno, postoji islam koji se pridržava Osnovnog zakona“ i da njega praktikuje „daleko više od 90 odsto muslimana koji ovde žive.“ Grizeova ograničenja u praktikovanju vere koja traži AfD smatra protivustavnim, jer je, kako kaže, sloboda vere sastavni deo Osnovnog zakona.“
Portparolka Levičarske stranke za pitanja verske politike, Kristine Buholc, optužila je AfD da truje društvenu klimu i širi „rasizam protiv muslimana“. Prema njenim rečima, pomenuta stranka „baca duhovni eksploziv i zato snosi deo odgovornosti za porast broja napada zasnovanih na netrpeljivosti prema islamu, kao i napada na domove za izbeglice.“
Šef pokrajinskog ogranka AfD u Porajnju-Palatinatu, Uve Junge, smatra da će u završnu verziju programa njegove stranke biti uneta nešto diferenciranije pozicije o islamu. Prema njegovim rečima, mora se praviti razlika između fundamentalističkog islama i vere miroljubivih građana, no, islam je ipak „politička religija“. Junge smatra da postoji klima koja omogućava radikalizaciju muslimana.
Kongers AfD u Štutgartu se održava 30. aprila i 1. maja.
.jpg)
