Izvor: Politika, 08.Okt.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islam, novo nemačko pitanje
U traganju za pravim odgovorima Nemci neće biti usamljeni u Evropi jer ima još država, poput Velike Britanije, Francuske, Belgije, Holandije, Švajcarske... koje su suočene s istim problemom
Internetom već poduže kruži vic: „Proslava godišnjice ujedinjena Nemačke 2050. godine. U svom govoru predsednik države Muhamed Mustafa pozvao je muslimane da više poštuju prava nemačke manjine.“
Pomenuta pošalica postala je u međuvremenu veoma popularna i sve češće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je prisutna u oštrim i nadasve emocionalnim međunemačkim raspravama o položaju stranaca, a posebno ulozi islama i muslimana. Gotovo podjednako vic koriste i odlučni branitelji nemačkog bića i zagovornici razvijanja multikulturalnog društva.
Vic o muslimanskoj budućnosti Nemačke može se naravno doživljavati na različite načine: kao zlonamerna izmišljotina desničarskih ekstremista, realna statistička vizija ili tendenciozna politička parola konzervativaca smišljena za jednokratnu upotrebu. Bez obzira na konačan izbor u ovom opredeljivanju, jedna činjenica apsolutno je neosporna: islam je danas svakako novo nemačko pitanje. I to veoma ozbiljno.
Takav utisak ubedljivo su potvrdila dešavanja posle govora šefa države Kristijana Vulfa (CDU) na proslavi upriličenoj povodom dvadesete godišnjice ujedinjenja Nemačke. Predsednik je tada u Bremenu izgovorio rečenicu „Islam je deo Nemačke“ koja je izazvala žestoku političku oluju za koju trezveniji analitičari kažu da je tek vrh svojevrsnog ledenog brega o koji će se „olupati“ mnogobrojni političari, ministri, politički koncepti, a možda i cele vlade u Berlinu.
Vulfove reči otvorile su prostor za najrazličitija pitanja, sumnje, dileme. Izazvale su i mnogobrojne reakcije u kojima su, ako je suditi po onome što se pojavljuje u nemačkim medijima, predsednik Nemačke dobio više packi i kritika nego pohvala.
Samo na predsednikovu elektronsku adresu stiglo je skoro hiljadu pisama i poruka. „Odbijam takav Vaš način razmišljanja“, „Kakve veze imaju muslimani s nemačkim ujedinjenjem, da li su oni srušili Berlinski zid“, „Bilo bi lepše da je predsednik, povodom ujedinjenja, govorio o narodu koji se pre 20 godina ujedinio“, „Šta predsednik misli o šerijatskom pravu, na primer, kamenovanju ljudi u ime islama“, „U temeljima nemačkog društva i države su koreni hrišćanstva i judaizma, nikako islama, „Gospodin Vulf je pucao visoko preko gola, islam nije deo Nemačke“... Iz većine negativnih reakcija nekako se iskristalisalo najozbiljnije pitanje: „Zašto se u Nemačkoj priča o pravima manjine, kada će konačno početi da se govori i o pravu većine?“
Povodom predsednikove rečenice odmah je organizovano ispitivanje javnog mnjenja. Rezultat: dve trećine anketiranih građana smatra da islam nije deo Nemačke. Oko 24 odsto podržava ocenu šefa države, devet procenata je neodlučno.
Reagovanje političkog tela Nemačke bilo je već sasvim drugačije. Veći deo konzervativaca (Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije) i liberala i, sasvim iznenađujuće, simpatizeri Levice, kritikuju šefa države da se „zatrčao“, nespretno formulisao govor ili sasvim pogrešno razumeo nemačku realnost.
Kancelarka Angela Merkel pokušala je delimično da obrani reči predsednika Vulfa da je islam deo Nemačke, ali je, istovremeno, poručila da svi građani, bez obzira na veroispovest, moraju da poštuju osnovni zakon (ustav) i druge zakone.
Na drugoj strani su socijaldemokrati i Zeleni koji ne samo da podržavaju predsednika Nemačke već su otišli i korak dalje. Predlažu da islam dobije status religiozne zajednice u Nemačkoj. Usledio je, naravno, odmah religiozni „odgovor“: predstavnici Katoličke i Evangelističke crkve odlučno su odbacili takvu mogućnost.
Predlog SPD-a i Zelenih bilo bi, inače, i teško sprovesti u život. Muslimani u Nemačkoj još su međusobno podeljeni, ne postoji čvrsta islamska krovna organizacija koja bi – poput Centralnog saveta Jevreja – mogla da se pojavi kao ozbiljan sagovornik vlastima. Postoji, doduše, i Centralni savet muslimana, ali on „pokriva“ tek deo islamskog sveta u Nemačkoj.
Kako navodi ugledni nedeljnik „Cajt“, u Nemačkoj danas živi oko četiri miliona muslimana, postoje stotine džamija, u školama se drže časovi islama, na univerzitetu je otvorena prva katedra za izučavanje islama. Muslimani su svakako postali deo nemačke svakodnevice – od ekonomije preko zelene pijace do fudbala – ali se tu otprilike i završava nesporan deo njihove uloge u Nemačkoj. Sve drugo prekriveno je velom istkanim od nepoverenja, nerazumevanja, predrasuda...
Jednodušan je zaključak da je zvanična politika dosad, uglavnom svesno, uspevala da „zaobiđe“ problem uloge islama i položaja muslimana u Nemačkoj. Sada je ovom ignorisanju konačno došao kraj: islam je zaista postao novo nemačko pitanje.
Ako je za utehu, Nemcima treba reći da u traganju za pravim odgovorima neće biti usamljeni u Evropi. Ima još evropskih država, Velika Britanija, Francuska, Holandija, Belgija, Švajcarska... u kojima je islam, zahvaljujući muslimanskim gastarbajerima i imigrantima, postao važno pitanje koje traži održiv i pravedan državni i još više društveni odgovor.
Žarko Rakić
objavljeno: 09/10/2010
.jpg)
