Izvor: Politika, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskustva Portugalije dragocena za Srbiju
Novi ambasador u Lisabonu dr Duško Lopandić smatra da će ova država, kao aktuelni predsedavajući EU, aktivno pomoći približavanje naše zemlje Uniji
INTERVJU
Od 1. jula do kraja ove godine Portugalija je preuzela predsedavanje Evropskoj uniji. U tom periodu Srbija bi, kako se očekuje, trebalo da sa Briselom potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP) i sporazum o viznim olakšicama za naše građane, da započne pregovore o liberalizaciji viza, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da privede kraju pregovore o budućem statusu Kosmeta i o ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju. Razumljivo je, zato, povećano interesovanja ovdašnje javnosti za Portugaliju: kako će se ona postaviti u odnosu na interese Srbije? Koliko možemo računati na njenu podršku?
Novopostavljeni ambasador Srbije u Lisabonu dr Duško Lopandić kaže za "Politiku" da je povoljna okolnost to što između naše zemlje i Portugalije nema nikakvih sporova niti otvorenih pitanja koja bi opterećivala bilateralne odnose, a postoji obostrana želja za unapređenjem svih oblika saradnje, mada Balkan ne spada u prioritete portugalske vlade.
Kakav stav Portugalije možemo očekivati po pitanju budućeg statusa Kosmeta?
- Portugalija od početka 2005. ima oklopno-mehanizovani bataljon od 340 vojnika u sastavu Kfora. Predsednik Silva je aprila prošle godine posetio taj bataljon, a zatečenu situaciju na Kosovu ocenio kao "tešku i delikatnu". Portugalski ministar spoljnih poslova Luiš Amado je u maju ove godine bio u Beogradu i tom prilikom je izrazio razumevanje za "veoma komplikovane" okolnosti u kojima se našla Srbija, ali je takođe primetio da je "manevarski prostor Portugalije ograničen". Ona podržava konsenzus unutar EU, pre svega radi očuvanja kredibiliteta Unije kao međunarodnog činioca, dok joj je suštinska sadržina budućeg statusa Kosmeta u drugom planu.
Kako Lisabon može da pomogne približavanje Srbije Evropskoj uniji?
- Portugalija u potpunosti podržava evropsku integraciju Srbije i ostalih država zapadnog Balkana, koje vidi kao buduće članice EU. Amado je i lično to potvrdio u Beogradu. U razgovoru sa najvišim srpskim zvaničnicima ponudio je svu neophodnu pomoć Portugalije, na političkom i tehničkom nivou, posebno u oblasti liberalizacije viznog režima, odnosno pripreme za prelazak Srbije na "belu" šengensku listu. Dragocena će biti i pomoć u prenošenju iskustava Portugalije u korišćenju evropskih fondova i komunitarnih programa EU (pre ulaska u Uniju, 1986. godine, ona je bila jedna od najmanje razvijenih zapadnoevropskih država), kao i saradnja u oblasti pravosuđa, unutrašnjih poslova, bezbednosti...
Koliko su prioriteti portugalskog predsedavanja EU važni za Srbiju?
- Sva četiri prioriteta su za nas važna. Dva neposredno (jačanje međunarodne uloge EU, što obuhvata i "evropsku perspektivu" za Srbiju i zapadni Balkan, i saradnja u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa, gde spada i vizni režim), a dva posredno: institucionalne reforme, koje pored ostalog treba da omoguće dalje širenje EU i sprovođenje Lisabonske strategije za unapređenje opšte konkurentnosti EU, uz kompletiranje unutrašnjeg tržišta Unije, koje je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije.
U čemu su Portugalija i Srbija slične, po čemu se razlikuju, i koliko se uzajamno poznaju?
- Slične su po veličini i broju stanovnika, geografskom položaju na jugu (mada su međusobno udaljene) i pripadnosti poluostrvima. Obe su u prošlom veku prolazile kroz periode burnih političkih promena i upoznale diktaturu, doduše različitog karaktera, obe su ekonomski ispod evropskog proseka, sa većom zastupljenošću poljoprivrednog stanovništva i značajnom dijasporom, i obe su u novije doba doživele dinamičnu urbanizaciju, a sad su u procesu brzih ekonomskih i socijalnih promena.
Sa druge strane, vidne su i razlike među nama. Portugalija je jedna od najstarijih evropskih država-nacija, sa stabilnim granicama koje datiraju još iz srednjeg veka i nacionalno i verski veoma homogenim stanovništvom. Bila je velika pomorska i kolonijalna sila, koja je u 15. i 16. veku učestvovala u nekim od najvažnijih prekomorskih otkrića, dala čuvene istraživače - moreplovce poput Bartolomeja Dijaza i Vaška de Game. Oni su otkrili Brazil, pronašli put do Indije i stigli sve do Japana. Moć i bogatstvo Portugalije kao svetske sile opali su nakon velikog zemljotresa 1755. u kojem je razoren stari Lisabon, ali je portugalski jezik ostao jedan od najrasprostranjenijih u svetu.
Portugalci i Srbi se, nažalost, ne poznaju dovoljno i bilateralni odnosi nisu razvijeni u meri u kojoj bismo želeli. Moj zadatak će biti da to izmenim. Pored ostalog, za vreme portugalskog predsedavanja EU biće organizovana poseta tamošnjih novinara Srbiji, kako bi svoju javnost "iz prve ruke" obavestili o političkoj i ekonomskoj situaciji u našoj zemlji i merama koje ona preduzima da bi se približila EU, a predstoji i otvaranje lektorata srpskog jezika u Lisabonu. Zasad, nažalost, još nije u planu otvaranje direktne avionske linije između Beograda i Lisabona, što je otežavajuća okolnost.
-----------------------------------------------------------
Ekonomista, diplomata, istoričar
Ime novog ambasadora Srbije u Portugaliji, Duška Lopandića, dobro je poznato svima koji su pratili razvoj ekonomskih odnosa naše zemlje sa Evropskom unijom, regionalnim i međunarodnim organizacijama (kao što su CEFTA i Svetska trgovinska organizacija) i susedima na Balkanu. Na tu temu je objavio više knjiga, pre i za vreme rada u Ministarstvu za ekonomske odnose Srbije sa svetom i Ministarstvu spoljnih poslova, a za svoj doprinos procesu evropskih integracija naše zemlje i promociju evropskih ideja i vrednosti u domaćoj javnosti dobio je i godišnju nagradu Evropskog pokreta u Srbiji. U slobodno vreme strastveno proučava srednjovekovnu istoriju balkanskih naroda i genealogiju evropskih kraljevskih porodica, i autor je mnogobrojnih tekstova o životu starih srpskih vladara i junaka (o čemu redovno piše u "Politikinom zabavniku"), kao i knjige "Letopis velikih župana"
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 10.09.2007.]
