Izvor: Politika, 10.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Išinger: Ništa nije nemoguće
Pregovori bez ranijih ograničenja – da nema povratka na stanje pre 1999. godine, da nema podele i da nema pripajanja Kosmeta drugoj državi
Beograd je uspeo da vrati kosovski pregovarački proces na tačku sa koje se krenulo pre dve godine. To se može zaključiti po porukama koje su pred današnji susret posredničke "trojke", Evropske unije, Rusije i Amerike sa srpskim vlastima, došle iz Brisela i Moskve. Uprkos insistiranju Frenka Viznera na tome da je Ahtisarijev plan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još živ, Kontakt grupa neće formalno insistirati na principima koje je sama zvanično ustanovila još u jesen 2005. godine. Čuvena tri "ne" po kojim je radio Ahtisari – nema povratka na stanje od pre 1999. godine, nema podele i nema pripajanja Kosova drugoj državi – više se ne pominju kao polazna tačka pregovora. Umesto toga, juče je u Londonu Volfgang Išinger izjavio da bi "u predstojećoj seriji razgovora voleo da vidi načelo da ništa nije nemoguće". Izvori našeg lista u krugovima bliskim srpskom pregovaračkom timu tvrde da vlasti u Beogradu to smatraju pozitivnim signalom pred početak novih pregovora.
Ovaj umereni optimizam Beograda, koji se temelji pre svega na čvrstoj podršci Rusije, potkrepilo je i to što je posrednik EU istakao i da će pristup posredničke "trojke" biti "nešto drugačiji" od onog koji su imale UN i Marti Ahtisari, kao i da će ideje o načinu za rešavanje problema prepustiti Beogradu i Prištini.
Njegov ruski kolega Aleksandar Bocan Harčenko juče je ponovio da podržava stav Vlade Srbije koja traži da pregovori budu vođeni pod okriljem Saveta bezbednosti UN, koji bi na kraju bio jedina legitimna instanca za donošenje bilo kakvih odluka o budućnosti pokrajine. On je još jednom istakao da ishod pregovora treba da bude kompromis Beograda i Prištine. Podrška Moskve zahtevima srpske strane pred dolazak "trojke" upućena je i iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova čiji je predstavnik Mihail Kaminjin ocenio da su sa zadatkom traženja kompromisnog rešenja nespojivi prejudiciranje rezultata, "proguravanje" plana Ahtisarija koji su Srbi odbacili i uspostavljanje veštačkih vremenskih okvira za proces određivanja statusa.
Međutim, oprez Beograda trebalo bi da pobudi onaj deo Išingerove izjave u kojoj on ocenjuje da bi "rešenje moralo da se zasniva na aktuelnoj situaciji na terenu, a činjenica je da Kosovo već osam godina nije pod kontrolom i upravom Srbije". "To je stvarna situacija koja mora da bude početna tačka naših razgovora", rekao je Išinger.
Ova Išingerova izjava, tvrdi Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu, govori o sve većem udaljavanju Rusije i EU.
"Sada smo opet na početku, daleko koliko i onda, a Išingerova izjava može da se tumači i kao da oni smatraju da je Kosovo praktično nezavisno već osam godina, i da to bude početna tačka pregovora. U ovom trenutku ne mogu da pretpostavim šta se dalje može očekivati, ali sve liči da smo na početku jednih neiskrenih pregovora, jedne četvoromesečne pauze koja treba da posluži da se Rusi uvuku u proces i da im se pokaže da ni sa njima, ni po njihovim pravilima nije moguće postići kompromis. Bojim se da sve ovo služi samo dokazivanju američkog stava da nema drugog rešenja osim priznavanja nezavisnosti i da novi neuspeh treba da posluži da se u to ubedi i Evropska unija. Jer, ako Amerika prizna Kosovo to još ne znači ništa, ali ako to uradi Evropa, onda je to gotova stvar", upozorava Svilanović.
Da Zapad u nove pregovore ulazi sa ovakvim motivima dalo bi se zaključiti i iz izjave američkog posrednika u pregovorima koji je u intervjuu Bi-Bi-Siju rekao je proces započet sastankom Kontakt grupe u Londonu i posredničke "trojke" poslednja prilika da međunarodna zajednica sporazumno dođe do rešenja za budući status Kosova i da on "ni u kom slučaju nije u poziciji da garantuje" da će Rusija prihvatiti mogući rezultat ovih pregovora. "Pregovara se već skoro petnaest meseci... Cilj nam je da ovi pregovori budu obavljeni i da se potom na stolu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija do 10. decembra ove godine nađe izveštaj o njihovom ishodu", rekao je Vizner za Bi-Bi-Si.
Vizner je ponovio ranije iznet stav da "Ahtisarijev plan nije mrtav" i još jednom citirao predsednika SAD koji je svoj stav o Kosovu jasno izneo u Tirani.
Američki ambasador je rekao da bi Vašington nesumnjivo želeo da vidi rezoluciju Saveta bezbednosti kojom bi se ustanovio status Kosova, ali je upozorio i da su "države sticale nezavisnost i bez rezolucija Saveta bezbednosti UN".
Izvori "Politike»" bliski vrhu srpske vlasti, međutim, uvereni su da ovolika samouverenost Bušove administracije u zamišljeni ishod više nema pokrića u realnosti, pre svega zbog toga što dogodine idu predsednički izbori i u Rusiji i u Americi. Analitičari su već počeli da spekulišu da će kosovski problem rešavati nova američka administracija koja dolazi na vlast tek krajem januara 2009. godine. Bušov naslednik, pritisnut padom kredibiliteta SAD zbog agresivne spoljne politike ove sile, možda bi mogao opreznije da pristupi ovom problemu. Oni koji se uzdaju u ovakvo rešenje kosovske krize u neformalnim razgovorima podsećaju da rešenje za Kipar nije pronađeno ni za 30, a za Palestinu ni za 50 godina.
Dragana Matović
[objavljeno: 10.08.2007.]
