Izvor: Politika, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iščezli kontinent
Bitka za spas Zemlje je, čini se, najzad započela
Mora biti da se se turisti našli u čudu kada su ovih dana, šetajući Parizom, ugledali Ajfelovu kulu u – mrklom mraku. Francuska prestonica utonula je, naime, u pomrčinu prošlog četvrtka, između 19,55 i 20,00 časova jer su Francuzi odlučili da u tom kraćem razdoblju, utule rasvetu. Iako je bila reč o simboličnoj manifestaciji tokom koje čak ulične svetiljke, semafori i druga elektronika nisu isključivani, pokazalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da su Parižani za tih samo pet minuta uspeli da uštede više od jedan odsto ukupne potrošnje struje u celoj Francuskoj!
Bio je to, naravno, adekvatan uvod u događaj koji je usledio samo dan kasnije, u tom istom gradu, u kome su eksperti UN obelodanili rezultate najnovijeg istraživanja o klimatskim promenama na Zemlji. Njihova studija je samo potvrdila ono što su već svi i pre dobro znali, to jest da se našoj planeti, ne urazumimo li se svi, crno piše. Zbog takozvanog globalnog zagrevanja otopiće se glečeri i podići nivo mora, neki će se stoga suočiti s katastrofalnim sušama, a neki sa istim takvim poplavama...
Skupo žito
Potapanjem Holandije, ili Njujorka, dabome, zasad se još uvek pretežno bave holivudski reditelji, ali je fakat da su se mnogi drugi scenariji iz sfere naučne fantastike već odavno preselili u realan život. Pogotovo kada je o ekonomiji reč.
Za jedan od primera moglo bi se, recimo, uzeti tržište žitarica na kome je poslednjih meseci došlo do takođe velikog globalnog zagrevanja, samo cenovnika. Na berzi u Čikagu su, tako, potkraj prošle godine zalihe pale na nivo najniži za poslednjih četvrt veka, a cene poskočile za čak 60 procenata, čemu je razlog bilo lako dokučiti: vlažno proleće u Evropi, a sušno u Aziji i Okeaniji, tako da je rod u EU podbacio za 1,3 miliona tona, u Kini za, 1,5, a u Australiji, u kojoj su tim povodom zabeleženi i slučajevi samoubistva ratara, za čak 11 miliona tona. A kako cena žita nikada nije bila bez uticaja na cenu mesa, dalo se naslutiti i da će ova poskupljenje svima, pa čak i najrazvijenijima, neuporedivo teže da padnu možda čak i od poskupljenja nafte.
Najposle su ovo, reklo bi se, shvatili i Amerikanci. Poznato je, naime, da su onda kada su malte ne svi drugi to učinili, oni odbili da potpišu famozni Kjoto sporazum o ograničavanju emisije takozvanih gasova staklene bašte, zaslužnih za bušenje ozonskog omotača bez koga ne bismo mogli da opstanemo. Nedavno je, međutim, i sam američki predsednik Buš odlučio da se oglasi po tom pitanju, zalažući se za štednju energije i zaštitu životne sredine. Sa svojim vlastitim predlozima smesta su mu se priključile i najveće američke kompanije (Dženeral elektrik, Alkoa, Dipon itd) bez sumnje i same veoma zaslužne za ubedljivo prvo mesto SAD na listi svetskih zagađivača planete, dok su neke američke države još ranije donele vlastite planove koji, recimo u Kaliforniji, predviđaju smanjenje emisije ugljendioksida i ostalih zagušljivaca za četvrtinu do 2020. Sve je to, razume se, predstavljalo najavu zaista velikih promena u čitavoj, no pre svega u automobilskoj i naftnoj industriji.
Čarke u EU
Da takve ideje, međutim, neće lako proći čak ni u Evropi, koja je u tom pogledu dosad vazda bila ispred Amerike, pokazalo se, međutim, baš ovih dana (31. januara) kada je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo objavio najnoviju evropsku strategiju. Ideja da se ispuštanje štetnih gasova do 2020. smanji za deset procenata izazvala je, naime, žešću polemiku u kojoj su učestvovali Stavros Dimas, zadužen za okolinu i Ginter Ferhojgen, zastupnik industrijalaca, tokom koje se prvi zalagao za to da konstruktori automobila, u rečenom roku, smanje emisiju ugljendioksida po kilometru sa sadašnjih 160 na 120 grama, dok se drugi tome apsolutno protivio.
Zašto se protivio, videlo se veoma brzo, pogotovo onda kada se oglasila i nemačka kancelarka Angela Merkel "energičnim protestom" protiv jedne takve "generalne obaveze", koji je, dabome, usledio samo par dana nakon što su svoje protestno pismo Evropskoj komisiji u Briselu uručili nemački proizvođači jakih kola (Dajmler Krajsler, Folksvagen, BMV i ostali), svesni slabijih performansi svojih u odnosu na konkurentska vozila manje kubikaže, bar kada je o ekologiji reč.
Bitka za planetu se, dakle, zahuktava. Valja se, pri tome, samo nadati da su i svetski industrijalci najzad razumeli veoma jednostavnu istinu: džabe im svi profiti, ako više ne bude bilo nikoga koji će moći za nešto da ih upotrebi. A ako, pak, to još nisu uspeli da razumeju, možda bi im vredelo preporučiti jednu knjigu koju je napisao izvesni Džejms Červord, engleski pukovnik, koji je decenijama proučavao drevne spise i simbole i u njima našao mnogo dokaza za sledeći zaključak: jednom davno, pre 50.000 godina, na Zemlji je postojao kontinent Mu, kolevka bele rase. Civilizacija je bila visoko razvijena, ali...Zemlja se u jednom času prolomila i čitav taj kontinent je samo iščezao. Sa svim ljudima na njemu.
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 04.02.2007.]
.jpg)
