Izvor: Politika, 17.Jul.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irokezi se ne predaju
Indijanski tim nije otputovao na svetsko prvenstvu u sportu koji je izum njihovog plemena, jer insistira da putuje sa pasošima „svoje nacije”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, jula – Pitanje statusa domorodaca Amerike, koji su, zato što je Kolumbo otkrivši „novi svet” mislio da je stigao do Indije, nazvani Indijancima – još nije rešeno, sudeći po zapletu koji je prošle nedelje ostao bez raspleta u Njujorku.
Tamo se grupa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 50 pripadnika Konfederacije Irokeza, saveza indijanskih plemena osnovanog još pre dolaska belaca na ovaj kontinent, svakodnevno uredno pojavljivala na odlaznom terminalu aerodroma „Džon Kenedi” da bi otputovali u Mančester, u Veliku Britaniju, na svetsko prvenstvo u „lakrosu”, sportu koji je njihova hiljadugodišnja tradicija i koji polako usvaja i ostatak sveta.
Pojavili bi se, a onda let „prebukirali” za sutradan, u nadi da će granična kontrola pristati da uvaži njihove pasoše sa žutim koricama – pasoše njihove nacije, a ne „strane”, američke, iako im je ponuđeno da ih dobiju po ekspresnom postupku.
Obrazlažu da su sa sopstvenim putnim dokumentima odlazili na sve dosadašnje internacionalne „lakros” turnire. U federaciju tog sporta, uostalom, učlanjeni su kao posebna nacija, između Irske i Italije. Država u kojoj žive, SAD, nešto je niže na tom spisku sa 23 članice.
Problem je prvo bio što je britanski konzulat zatražio da američke imigracione vlasti garantuju da će celom timu, igračima i pratiocima, biti dozvoljen ponovni ulazak u Ameriku sa neobičnim dokumentima, ni izdaleka tako „osiguranim” kao moderni pasoši, jer su neki podaci u njima napisani rukom.
To je prvo zvanično odbijeno, uz pozivanje na pooštreni režim putnih isprava usvojen posle 11/9, što je ovde šifra za napad Al Kaide na Ameriku u septembru 2001. A onda je, na intervenciju nekih senatora države Njujork gde se nalazi rezervat Konfederacije Irokeza, posebnom odlukom državne sekretarke Hilari Klinton (koja je kao senator svojevremeno takođe zastupala Njujork), napravljen „jednokratni izuzetak”: odobreno im je da im se sopstveni pasoši uvaže.
Ali, britanski konzulat, očigledno u dogovoru sa Londonom, ostao je pri tome da u indijanske dokumente neće udariti vize. Irokezi, koji su na prošlom prvenstvu bili četvrti, tako nisu stigli u četvrtak na prvi meč protiv Engleske, a pošto se nisu pojavili ni u petak, premešteni su u nižu takmičarsku grupu.
Ostali su međutim rešeni da ne prihvate „strane pasoše”, jer je to „uvreda njihovog ponosa i udarac njihovom suverenitetu”. „Kao domorodački narod Severne Amerike, mi već više od 200 godina imamo ugovore i međunarodne odnose sa našim bratom, Sjedinjenim Državama”, obrazlaže tu situaciju u listu „Indijanska zemlja” vođa tima Oren Lajons Džoagišo.
Kad sam telefonom pozvao „Irokeski indijanski muzej”, koji se nalazi u mestu Houez Kejv, oko 250 kilometara severno od Njujorka, za sagovornicu sam dobio „edukatorku” (kustosa) po imenu Tarbel (objasnila im je da se u plemenskoj tradiciji koristi samo jedno ime). „Ne razumem u čemu je problem”, komentariše ona novonastalu situaciju. „Znam da je Navaho nacija popustila i prihvatila američke pasoše, pa to sada koriste ne bi li primorali i nas. Mi ih međutim nećemo uzeti, nastavićemo da koristimo svoje, jer želimo da ostanemo suverena nacija”
„Uostalom, mi smo ovde bili i pre nego što je stvorena Amerika”, ponosno naglašava.
Saznao sam i da je u projekat modernizacije plemenskih pasoša već uloženo 1,5 miliona dolara i da će time problem njihove tehničke verodostojnosti biti rešen. Ali, po svemu sudeći, ne i onaj drugi.
Irokezi su ovim povodom potegli i argument Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, čiji član 13 garantuje slobodu kretanja, uključujući tu i slobodu da se izađe iz zemlje i u nju vrati.
Uz to, smatraju da je insistiranje da nose američke dokumente kršenje njihovih ugovora sa Sjedinjenim Državama (čega je inače u istoriji domorodaca bilo mnogo).
Zvanično tumačenje je međutim da to nije slučaj. Pravnici naime tvrde da „domorodačke nacije” imaju suverenitet, ali njegovu nižu vrstu, u stvari status „domaće zavisne nacije”. To je vrsta „nesuverene suverenosti”.
Irokeza, čiji je savez prvo pet, a potom šest plemena stvoren još u 15 veku, danas ima oko 80.000 u Americi (rezervat im je u severnom delu države Njujork) i oko 40.000 u Kanadi. Poznati su kao „narod dugih kuća” (nisu kao ostali domoroci živeli u šatorima od kože, vigvamima, kao većina ostalih). Bili su, inače, tokom 17. i 18. veka, jedna od moćnih sila na severu kontinenta koji su već osvojili evropski doseljenici. Poznati su bili po organizovanoj poljoprivredi (trojstvo: stabljika kukuruza, pasulj koji se uspija uz nju i bundeva pored, njihov je izum, kao i kokice). Iz njihovih redova potiče čuveni poglavica koji je i lik u mnogim knjigama, Hijavata.
„Lakros” („dehačingva ehs” na jeziku Irokeza), sport koji se danas igra na fudbalskom igralištu, takođe sa po 11 igrača u svakom timu, ali sa manjim golovima (1,8 X 1,8 metara), sa dugim štapovima na čijem kraju je reket sa labavom mrežicom kojom se hvata i prenosi lopta, plemenska je tradicija od pamtiveka. Nekad se nadmetalo i po hiljadu igrača na svakoj strani, na poljani od nekoliko kilometara.
Danas je popularan, pre svega, u ovdašnjim školama, ali se širi i u svetu (igra se recimo i u Bugarskoj i Sloveniji). „Lakros je od nas počeo... I kako sad ne možemo na turnir u čast naše igre”, vajka se Denis Voterman, jedan od vođa puta.
Tim Irokeza bio je u Njujorku i u petak, u nadi da će u poslednji čas ipak otputovati. Mogli su to da učine i u utorak, ali je cena – uzimanje američkih pasoša, za njih bila previsoka. Irokezi se, vele, ne predaju.
Milan Mišić
objavljeno: 18/07/2010
