Izvor: Politika, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irena Sendler spasla 2.500 jevrejske dece
Žena-junak varšavskog geta, koja sada ima 97 godina, zajednički je izraelsko-poljski kandidat za Nobelovu nagradu Specijalno za "Politiku"
Varšava, 15. marta – Sa sedom kosom i krhkom figurom 97-godišnje starice danas je u Ireni Sendler teško prepoznati nekadašnju ratnu junakinju. Ona je usred najžešćeg holokausta u Evropi 1939–1943. uspela, zajedno s saradnicima iz tajne organizacije Zegota da od smrti spase oko 2.500 jevrejske dece iz varšavskog geta. Za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << te zasluge juče ju je Senat Poljske na svečanoj sednici proglasio za narodnu junakinju.
Dok za Oskara Šindlera svi znaju, zahvaljujući filmu Stivena Spilberga, o Sendlerovoj donedavno niko gotovo ništa nije znao. A sigurno nije manje zaslužna od nemačkog trgovca "mekog srca". Čak je i krajem šezdesetih, u vreme antisemitske kampanje komunističkog režima bila kao "zaštitnik Jevreja" isleđivana u tajnoj policiji. Pre četiri godine odlikovana je najvišim poljskim odlikovanjem – ordenom belog orla, a nedavno je predložena kao zajednički poljsko-izraelski kandidat za Nobelovu nagradu za mir.
Tokom rata socijalna radnica Irena Sendler je bila na čelu grupe od dvadesetak ljudi koji su tajno izvlačili jevrejsku decu iz varšavskog geta. Za to je ne samo njima nego i članovima porodica pretila smrt.
"Svako dete spaseno uz moju pomoć i pomoć mojih tajnih saradnika opravdava moju egzistenciju na zemlji, a ne daje mi pravo na slavu", napisala je u pismu Senatu ova skromna, duboko religiozna žena koja zbog bolesti nije mogla prisustvovati sednici gornjeg doma poljskog parlamenta.
Kao socijalna radnica uspela je da dobije stalni pristup u geto u kome je bilo oko 450.000 Jevreja. Najteže joj je bilo, kako priča, da dobije odobrenje roditelja da bi joj poverili decu koju je na razne načine "švercovala" iz geta. Bebe je prenosila u koferu, a malo veća deca su provođena kroz kanalizaciju ili prevožena kamionima za smeće. Kamiondžije su držali pse da bi lajali i "pokrili" na nemačkim kontrolnim mestima plač dece u smeću.
Decu je potom smeštala u poljske porodice ili sirotišta. Zapisivala je brižljivo njihova imena da bi ih posle rata mogla vratiti roditeljima, a ceo spisak je zakopala pod jablanom u susedstvu. Godine 1943. uhapsio ju je Gestapo, na tromesečnim saslušanjima nije ništa priznala, iako su joj čekićem polomili nogu. Uspela je da pobegne u poslednjem trenutku pre pogubljenja tako što su njeni prijatelji potplatili stražare da je puste da pobegne. Krila se potom s lažnim dokumentima do kraja rata.
Posle rata pokušala je da decu, prema spisku, vrati roditeljima. Većina dece je, međutim, ostala siročad jer su roditelji pobijeni u konclogorima.
Milan Lazarević
[objavljeno: 16.03.2007.]
.jpg)
