Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Maj.2024, 06:26

Iranski predsednik i šef diplomatije poginuli, Mohamed Mohber privremeni predsednik, proglašena petodnevna žalost

Pored iranskog predsednika Ebrahima Raisija i ministra inostranih poslova Hoseina Amira Abdolahijana, identifikovane su još tri osobe poginule u padu helikoptera na severozapadu Irana, javila je iranska državna novinska agencija IRNA. Poginuli su imam u gradu Tabrizu ajatolah Mohamed ali Al-e Hašem, načelnik iranske provincije Istočni Azerbejdžan, general Malek Rahmati i komandant jedinice za zaštitu predsednika Sardar Sejed Mehdi Musavi. Poginuo je i određeni broj telohranitelja i posade >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << helikoptera koji još nisu identifikovani. 

Helikopter je bio američki Bell 212 koji je razvila firma Bell Helicopter za kanadsku vojsku kasnih 1960-tih godina, kao nadogradnju originalnog UH-1 Iroquois.

Hamnei odobrio da Mohber bude privremeni predsednik i proglasio petodnevnu žalost

Iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnei rekao je danas da je prvi potpredsednik Irana Mohamed Mohber zadužen za izvršnu vlast i da ima rok od 50 dana za održavanje predsedničkih izbora. Hamnei je objavio petodnevnu nacionalnu žalost zbog pogibije iranskog predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera, javila je iranska agencija IRNA.

Prema Ustavu, u slučaju da predsednik Irana premine, prvi potpredsednik preuzima dužnost šefa države tokom prelaznog perioda od 50 dana do održavanja izbora, uz odobrenje iranskog vrhovnog vođe koji ima poslednju reč u svim državnim pitanjima.

Civilna verzija tih helikoptera iz ere Vijetnamskog rata bila je u širokoj upotrebi širom sveta, a koriste je i vlade i privatni operateri, preneo je Rojters. Helikopter je predstavljen 1971. godine i ubrzo je počelo njegovo korišćenje u SAD i Kanadi, prema dokumentima o vojnoj obuci SAD.

Helikopter Bell 212 je prilagodljiv za sve vrste situacija, uključujući prevoz do 15 ljudi, raspoređivanje vazdušne vatrogasne opreme, prevoz tereta i montažu oružja.

Iranski model koji se srušio u nedelju bio je prilagođen da prevozi državne zvaničnike. Helikoptere Bell 212 koriste, između ostalih, obalska straža Japana, agencije za sprovođenje zakona u SAD, policija u Tajlandu. Iransko vazduhoplovstvo i mornarica imaju ukupno 10 takvih helikoptera, a nije poznato koliko letelica toga tipa koristi iranska vlada. U poslednjoj nesreći u Iranu sa helikopterom Bell 212, koja se dogodila 2018. godine, poginule su četiri osobe.

Iranska vlada sazvala hitan sastanak nakon pogibije Raisija i Amira Abdolahijana

Iranska vlada sazvala je za danas hitan sastanak nakon pogibije predsednika Irana Ebrahima Raisija i ministra spoljnih poslova te zemlje Hoseina Amira Abdolahijana u padu helikoptera, javila je iranska državna novinska agencija IRNA.

Prema fotografiji koju je objavila agencija, stolica na kojoj Raisi obično sedi je prazna i prekrivena je crnom trakom u znak sećanja na predsednika, preneo je Si-En-En (CNN).

Iranski državni mediji emituju islamske molitve između vesti zbog pogibije Raisija i još osam drugih osoba nakon što se helikopter kojim su putovali srušio u iranskoj provinciji Istočni Azerbejdžan.

Stihovi iz Kurana objavljeni su na nalogu Raisija na platformi Iks.

"Mir sa Ebrahimom. Zaista, mi tako nagrađujemo one koji čine dobro. On je, zaista, bio od naših vernih slugu", navode stihovi iz Kurana na Raisijevom nalogu.

Raisi je bio druga najmoćnija ličnost u političkoj strukturi Irana posle vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija.

Ebrahim Raisi: Konzervativni predsednik Irana, vreme njegove vlasti obeležili protesti

Predsednik Irana Ebrahim Raisi (63) važio je za konzervativnog političara.

Izabran je za šefa države na predsedničkim izborima održanim 2021. godine i smatran je potencijalnim naslednikom iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, kome je bio blizak, prenose svetski mediji. Raisi je osvojio gotovo 62 odsto glasova na izborima koje je obeležila zabrana učešća za više umerenih kandidata, kao i slaba izlaznost.

On je preuzeo vlast u trenutku dok se Iran suočavao sa brojnim izazovima, uključujući akutne ekonomske probleme, intenziviranje regionalnih napetosti i zaustavljene pregovore o oživljavanju nuklearnog sporazuma sa zapadnim zemljama, podseća Bi-Bi-Si.

Ipak, njegov mandat obeležili su antivladini protesti širom Irana 2022. godine, kao i aktuelni rat u Pojasu Gaze koji je uticao na rasplamsavanje sukoba Teherana sa Izraelom.

Raisi je podržao napad na Izrael u aprilu, u kojem je više od 300 dronova i projektila ispaljeno na tu zemlju kao odgovor na izraelski napad u kojem su 1. aprila ubijeni iranski generali u zgradi ambasade Irana u glavnom gradu Sirije Damasku. Raisi se suočavao i sa stalnim pozivima mnogih Iranaca i aktivista za ljudska prava na istragu o njegovoj navodnoj ulozi u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika 1980-ih godina.

Zapadni mediji ga opisuju kao ekstremnog konzervativca, a Raisi je pre i tokom mandata podržavao islamsku rodnu segregaciju, kontrolu interneta i cenzuru zapadne kulture. Raisi je obavljao nekoliko funkcija u iranskom pravosudnom sistemu, bio je zamenik vrhovnog sudije od 2004. do 2014. godine, državni pravobranilac od 2014. do 2016. i vrhovni sudija od 2019. godine.

Raisi je sa samo 25 godina postao zamenik tužioca u Teheranu. On je, takođe, bio izabran za zamenika predsedavajućeg Skupštine eksperata, 88-članom svešteničkog tela odgovornog za izbor vrhovnog vođe Irana.

Kao predsednik, Raisi je podržavao obogaćivanje uranijama u Iranu do nivoa koji je blizu nivoa oružja. Rođen je 1960. godine u Mašhadu i krenuo je stopama svoga oca koji je bio islamski sveštenik i počeo je da pohađa medresu kada je imao 15 godina. Raisi je učestvovao u protestima protiv iranskog šaha koga je podržavao Zapad, a koji je svrgnut 1979. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Danas: Poginuo predsednik Irana Ebrahim Raisi: U padu helikoptera nastradao i ministar spoljnih poslova