Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iranci biraju novi medžlis
Posle diskvalifikacije velikog broja kandidata reformista, izvesna je pobeda konzervativaca, koji su podeljeni na pristalice i protivnike Mahmuda Ahmadinežada
Posle kratke sedmodnevne kampanje i dana izborne ćutnje, u Iranu se danas održavaju izbori na kojima će 44 miliona građana glasati za 290 poslanika parlamenta ili medžlisa.
I ovoga puta kao i 2004. Savet čuvara Ustava diskvalifikovao je više od osamsto kandidata opozicije na osnovu kriterijuma kao što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su lojalnost islamu i islamskoj revoluciji. Ovo moćno telo sastavljeno je od sveštenika i pravnika koje direktno bira vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei. Isključivanje tolikog broja kandidata iz trke znači da će se reformisti boriti samo za polovinu mesta u parlamentu i da će konzervativci povećati brojčanu nadmoć. Posle slične diskvalifikacije na prethodnim izborima reformisti su doživeli poraz.
Na iranskoj političkoj sceni nema klasičnih političkih partija, već frakcija koje su ovog puta formirale četiri koalicije.
Konzervativci su podeljeni na tvrdu liniju, koja podržava aktuelnog predsednika Mahmuda Ahmadinežada, i umerenjake, okupljene oko bivšeg „nuklearnog” pregovarača Alija Laridžanija i gradonačelnika Teherana Muhameda Kalibafa.
Ako pobedi ova druga struja, neće biti fundamentalnih političkih promena niti odustajanja od nuklearnog programa, ali će retorika prema Zapadu i Izraelu sigurno biti blaža, ocenjuju analitičari.
I reformisti imaju dve grupacije – jednu predvodi bivši predsednik Mohamed Hatami, a drugu, bližu centru, sveštenik Mehdi Karoubi.
Iako je kampanja bila kratka i prilično tiha, najviši zvaničnici i državni mediji trudili su se da privole što veći broj ljudi da glasaju kako bi masovnim odzivom pokazali jedinstvo nacije koja je u sve napetijim odnosima sa Zapadom zbog spornog nuklearnog programa. Vlasti se nadaju da se neće ponoviti izuzetno slab odziv na prethodnim parlamentarnim izborima 2004, kada je u Teheranu glasalo manje od 40 odsto upisanih birača.
Vrhovni vođa ajatolah Hamnei izjavio je da su ovi izbori „veliki test koji će pokazati snagu i dostojanstvo iranske nacije i islamskog sistema”. Neprijateljske glasine da izbori u Iranu nisu slobodni ajatolah je opisao kao „političku propagandu”.
Konzervativci su takođe optuživali reformiste za tajne kontakte sa zvaničnicima Evropske unije. Glavna meta tih napada je brat bivšeg predsednika Mohameda Hatamija, Mohamad Reza Hatami, koji je optužen da je održavao tajne sastanke s diplomatama i ambasadorima članica EU radi dobijanja podrške za pritisak na vladu u Teheranu, prenela je DPA.
Konzervativci pokušavaju da ubede narod da ne glasa za kandidate koji traže stranu podršku.
Iranski lideri smatraju da su Glas Amerike i druge strane TV stanice koje emituju program na persijskom jeziku oruđe propagande usmereno protiv Islamske Republike Irana. U kampanji su, između ostalog, bili zabranjeni posteri, izborni karavani i megafoni, pa je glavni medij bila televizija. Državne TV i radio stanice stale su na stranu konzervativaca, otvoreno kritikujući reformiste. Redovno su emitovane ankete građana, koji su sve do jednog govorili da će glasati i nisu imali primedbe na regularnost izbora.
Mladi obrazovani Iranci, čije je mišljenje o izborima Bi-Bi-Si objavio na svom sajtu, uglavnom kažu da bi glasali za reformiste čiji su kandidati diskvalifikovani bez valjanih razloga. Ima i onih koji podržavaju iransku vladu i premijera i koji misle da sve gora ekonomska situacija, sa rastućom inflacijom i nezaposlenošću, nije greška domaćih političara već sankcija međunarodne zajednice.
J. K.
[objavljeno: 14/03/2008]
