Izvor: Blic, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran se ne obazire na sankcije
Iran se ne obazire na sankcije
Iran ima pravo na vlastitu nuklearnu tehnologiju, rekao je juče Mahmud Ahmadinedžad, predsednik te zemlje u govoru pred oduševljenom masom od nekoliko hiljada ljudi u gradu Orumijehu. Ahmadinedžad je na taj način praktično odbacio rok koji su UN postavile Iranu da obustavi obogaćivanje uranijuma i ponovnu obradu nuklearnog otpada.
Taj rok istekao je juče, a SAD i evropski zvaničnici su čvrsti u stavu da toj zemlji uvedu sankcije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kakve će sankcije biti, biće poznato naredne nedelje posle sednice Saveta bezbednosti UN. Ukoliko se ustanovi da Iran ne poštuje postavljeni rok, SAD žele da se u SB UN povede rasprava o rezoluciji kojom bi se Teheranu nametnule sankcije.
- Iranska nacija neće popustiti pred pritiscima. Nećemo ustuknuti ni pedalj niti ćemo pristati da budemo lišeni svojih prava - rekao je Ahmadinedžad, dok je Hamid Reza Asefi, funkcioner ministarstva spoljnih poslova, sugrađane na državnoj televiziji tešio rečima da će Iran 'na kraju naći načina da izbegne pritisak'.
Najveći iranski listovi su o roku Ujedinjenih nacija pisali na svojim naslovnim stranicama. Dnevnik 'Aftab' ističe da ovaj spor pruža 'neprijateljima' priliku da povećaju pritisak na Iran. 'Kargozaran', pak, izražava sumnju u to da će SAD dobiti dovoljnu podršku u Savetu bezbednosti za uvođene sankcija.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) treba da podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN u kojem će, sva je prilika, pisati da se Iran nije povinovao zahtevu UN.
Ambasador SAD u UN Džon Bolton podsetio je da su predstavnici pet stalnih članica SB UN u više navrata upozorili da će zatražiti sankcije ukoliko rok ne bude ispoštovan. Predstavnik za štampu Stejt departmenta Šon Mekormak je saopštio da će se američki državni podsekretar Nikolas Berns i visoki zvaničnici Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Nemačke sastati početkom iduće nedelje u Evropi da razmotre to pitanje.
Još uvek se ne zna priroda sankcija koje bi bile uvedene Iranu. Rusija i Kina, koje imaju prvo veta, pozivaju ostale članice na strpljenje i kažu da neće podržati oštre kaznene mere. Iran sa svoje strane tvrdi da ima pravo na nuklearni program koji mu, kako ističe, služi isključivo u mirnodopske svrhe. Međutim, zapadne sile optužuju Iran da krišom nastoji da napravi atomsku bombu i da mu se ne može verovati budući da je punih 18 godina krio svoj program obogaćivanja uranijuma.
Postoji mogućnost da će Evropska unija nastaviti razgovore sa Iranom i pored jučerašnjeg isteka roka UN, piše britanski 'Fajnenšel tajms'. Razlog za to je odsustvo konsenzusa među članicama Saveta bezbednosti. S jedne strane, SAD koje su vatreni zagovornik kažnjavanja Irana apelovale su da se hitno krene sa izradom rezolucije o sankcijama. Njihovi zapadni saveznici pokazali bi više voleli da se spor s Iranom reši pregovorima. 'Vašington tajms', s druge strane, piše da se pored SAD za sankcije Iranu ubrzano pripremaju i mnoge 'evropske i azijske zemlje', ali u tajnosti. 'Post' piše da će Teheran biti kažnjen etapama, pri čemu bi prve mete bili zvaničnici Ahmadinežadovog režima, kojima bi se zabranilo putovanje u inostranstvo, kao i raketni programi.
CDC/JS Pentagon: Iran će sklopiti atomsku bombu za pet do osam godina
Američka vojska procenjuje da će Teheranu trebati između pet i osam godina da proizvede atomsku bombu, piše juče 'Vašington tajms'. Taj period daje Bušovoj administraciji dovoljno vremena da odluči da li iz vazduha da gađa nuklearna postrojenja Teherana, ističe list pozivajući se na izvore u Pentagonu. Isti izvori, međutim, upozoravaju da se tom vremenskom procenom potcenjuje odlučnost Irana da napravi bombu što je moguće pre. Poziv Ahmadinedžadu da poseti Aušvic
Oni koji su preživeli holokaust u Drugom svetskom ratu, u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja, pozvali su iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da poseti bivši nacistički logor smrti u Aušvicu i da ih pozove u Teheran na najavljenu konferenciju o holokaustu. Teheran je najavio da će u decembru održati konferenciju o razlozima antisemitizma u Evropi, holokausta i cionizma. Kako iran postaje nuklearna sila ARAK - Postrojenje za tešku vodu
Svet je prvi put saznao za postojanje fabrike za tešku vodu kada su SAD u decembru 2002. obelodanio satelitske snimke tog objekta. Teška voda se koristi za kontrolu fisione lančane nuklearne reakcije bilo u određenom tipu reaktora (koji Iran nema), bilo za proizvodnju plutonijuma za atomsku bombu. ISFAHAN - Fabrika za preradu uranijuma
Iran gradi fabriku u kojoj će prerađivati rudu uranijuma u tri forme:
-gas heksafluorid koji se koristi u centrifugama
-uranijum-oksid koji se koristi kao gorivo za reaktore
-metal - često se koristi u jezgrima nuklearnih bombi NATANZ - Fabrika za obogaćivanje uranijuma
Iran je 2003. prekinuo izgradnju tog postrojenja, ali su radovi nedavno obnovljeni. Kad bude završena, fabrika u Natanzu će imati 50.000 najsavremenijih centrifuga koje će davati dovoljno obogaćenog uranijuma za proizvodnju više od 20 bombi godišnje.
BUŠER - Nuklearna elektrana
Iranski nuklearni program otpočeo je 1974. godine usvajanjem planova izgradnje nuklearke u Bušeru uz nemačku pomoć. Projekat je prekinut zbog islamske revolucije pet godina kasnije, ali je obnovljen 1992. kada je Teheran potpisao sporazum s Rusijom o obnavljanju radova.
