Izvor: Vostok.rs, 19.Feb.2012, 20:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran: nedelja strasti
19.02.2012. -
Događaji oko Irana poslednje nedelje bukvalno su punili rubrike vesti.
Nedelja je započela pokušajima atentata na izraelske diplomate. U ponedeljak prilikom eksplozije bombe postavljene u vozilo vojnog atašea u Delhiju, bila je ranjena njegova supruga. Slična bomba neutralisana je ispod automobila izraelskog diplomate u Tbilisiju. Narednog dana eksplozija je odjeknula u Bangkoku u kvaratalu gde se nalazi jevrejski centar i sinagoga. Uhapšene su dve osobe >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sa iranskim pasošima. Izrael je izjavio da je cilj terirosta bio njihov ambasador i da iza sva tri pokušaja atentata stoji Iran. Ipak, po verziji Terehana, slična provokacija je delo ruku samog Tel-Aviva. Da čujemo mišljenje iranskog ambasadora u Moskvi Sejeda Mahmuda Reze Sadžadija.
Iskustvo Izraela u izvršenju terorističkih akata poznato je u čitavom svetu. Ovde Izraelci ne priznaju ni principe, ni pravila. Ne treba zaboraviti da su njihovi agenti izvršili u nedavnoj prošlosti teroristički akt u Arapskim Emiratima protiv palestinskog rukovodioca. Svoja teroristička dejstva žele da prebace na nas, prikazujući to kao odgovor iranske strane na ubistvo iranskih naučnika od strane izraelske obaveštajne službe. Ali mi ne odgovaramo terorom na ubistvo naših naučnika. Mi ćemo odgovoriti ekonomskim i političkim sredstvima.
Događaji oko izraelskih diplomata mogu još više da zaoštre situaciju oko Irana, izazvanu njegovim odbijanjem da pruži MAGATE potpune dokaze civilnog karaktera njegovog nuklearnog programa. A stepen je i tako povećan: predsednik Mahmud Ahmadinedžad raportira o novim probojnim dostignućima u nuklearnoj sferi. Počela je da radi nova linija centrifuga koje mogu da obogaćuju uranijum dva puta brže. A istraživački reaktor u Teheranu koji proizvodi izotope za medicinu, dobio je prvu partiju domaćeg goriva – uranijumske šipke 20-procentne čistoće.
U vezi sa tim zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov izjavio je da je Moskva krajnje zabrinuta razvojem iranske nuklearne delatnosti, mada je kategorički protiv pooštravanja sankcija, koje do sada nisu imale efekta. Treba tažiti kompromis, a ne razmišljati o vojnoj operaciji.
Takva operacija po mišljenju načelnika Generalštaba Nikolaja Makarova verovatna je do leta. U regionu Persijskog zaliva uvećava se vojni potencijal ne samo SAD i saveznika, već i samog Irana – on priprema brze čamce i male podmornice za kamikaze.
Ipak ministar odbrane Ehud Barak neočekivano je izjavio da Teheran još nije prošao tačku posle koje nema povratka u svom nuklearnom programu, tako da ne treba žuriti sa „hiruškim napadom". To protivreči februarskim izjavama drugih članova izraelskog rukovodstva da je kritična tačka pređena. Pod njom se podrazumeva politička odluka o pravljenju atomske bombe. Očigledno je da je Teheran nije doneo. O tome šta je izazvalo brzu promenu izraelskog stava razmišlja ekspert ruskog Instituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov.
Barakova izjava može se oceniti na razne načine. Mislim da je najrealnija verzija sledeća: Tel-Aviv su jednostavno ohladili. Bili su nekakvi zatvoreni pregovori sa SAD. Očigledno, Amerikanci, pri čemu demokrate, grupacija predsednika Obame, našli su da je nanošenje udara u predizbornom periodu nepovoljno. Mislim da su se SAD dogovorile sa Izraelom o tome da se uvećava napetost, pojačaju snakcije, ali da se ne prelazi granica otvorenih vojnih dejstava.
Niz zapadnih eksperata smatra da ne treba pridavati previše značaja izjavama predsednika Mahmuda Ahmadinedžada o nuklearnim probojima. Sasvim uskoro, 21. februara, u Iranu će biti objavljen spisak kandidata za parlamentarne izbore 2. marta. A pozicije predsedničkog tabora veoma su poljuljane. Savet straža islamske revolucije diskvalifikovao je 45% njegovih kandidata. Obogaćivanje uranijuma ima široku narodnu podršku u zemlji, tako da su reči Ahmadinedžada mogle da budu svojevrsna forma predizborne borbe.
Poslednjih dana Teheran je pismeno saopštio da je spreman na nove pregovore o nuklearnom problemu, čija je poslednja runda bez rezultata završena u Turskoj u januaru prošle godine. Šef evropske diplomatije Ketrin Ešton potvrdila je da dijalog može uskoro da se obnovi. Stepen spremnosti Teherana za njega biće utvrđen za vreme posete delegacije MAGATE zemlji 20-21. februara.
I još nešto: Amerikanci dobijaju ozbiljniji povod za glavobolju. Pakistan u slučaju napada na Iran obećava da će stupiti na njegovu stranu i da neće pomagati svom tradicionalnom savezniku Vašingtonu. Takvu izjavu dao je u petak predsednik Asif Ali Zardari posle trostranog susreta sa svojim kolegama iz Avganistana i Irana.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
